Ubojita ljubav

22

Liam POV:
-Ej jel sve u re.. ups😮.- malo je falilo da napokon osjetim njene usne kad je Emilo ušao u WC. Ona se ki oparena odskočila od mene i pobjegla kroz vrata rekavši da ide za šank. 

Rea POV: 
Ovo se nije trebalo dogoditi! Hvala Bogu što je Emilo upao. Moraš priznati, bila si razočarana kad je ušao i prekinuo vas. Pa naravno da sam razočarana, ali ovako je bolje. Ne želim ga dovoditi u još veću opasnost nego u kojoj je. Nisam ni skužila kad sam došla do parka. Ušla sam unutra i sjela sam na korijenje svog stabla. 

Liam POV:
Sranje bio sam tako blizu da napokon osjetim te njene mekane usne. Ali vjerovatno je ovako bolje. Ne želim je izložiti još većoj opasnosti. Već je u dovoljnoj opasnosti samim svojim druženjem s nama, sa mnom. I sama je u nekim sranjima možda čak i većim nego mi. Ne želim da joj se nešto dogodi zbog mene. Ali isto tako ne želim da nastrada zato što nisam bio s njom, nikad si to ne bi oprostio. Izgubio sam se u mislima, ni ne znam kolko dugo sam unutra. Izašao sam iz WC-a i otišao do šanka da pronađem Reu.
-Novi gdje je Rea?- pogledao me je zbunjeno kad sam rekao njeno ime.
-Rea, tvoja kolegica za šankom. Ona koja je razdvojila onu dvojicu. Mislim kako joj ne znaš ime?- pitam ga sa skupljenim obrvama. Njemu kao da se upalila lampica nad glavom. 
-Aaa, mala. Svi je zovu mala pa nisam ni znao kako se zove. Ošla je prije nekih uru, uru i po. Odmah nakon što je izašla iz WC-a.- 
-Hvala.- rekao sam te se okrenuo i otišao iz kluba. Odma je ošla, nije ni čekala hoću li doć za njom. Kad sam izašao hladni me je zrak zapuhao da sam stavio ruke u džepove i napipao neku kesicu. Izvadio sam je vani i vidio Skitlls, zeleni Rein Skitlls, zaboravio sam joj ga dati. Nisam ni skužio da sam se našao pred parkom. Polako sam ušao unutra.

Pisac POV:
Kako je Liam ulazio u park Rea se digla sa korijenja i uputila u suprotnom smjeru od Liama. Liam je polako našao put do stabla i sjeo na mjesto gdje do malo prije sjedjela Rea. Naslonio je glavu na trup stabla i gledajući zvijezde razmišljao je što bi bilo da su se upoznali u nekom drugom svijetu gdje on nije vođa bande i gdje je ona sigurna, gdje ne bježi od nekog. Dok je Rea razmišljala o tome što bi bilo da ona nije tolko oštećena, slomljena. Koračala je prema stanu pognute glave ni ne znajući što je čeka iza ugla. Liam je lagano tonuo u san kad ga je razbudio glasan urlik neke djevojke. Brzo se digao i osvrtao oko sebe u nadi da će opet čuti nešto da je može naći. Čuo je opet jedan glasan urik, ali ovaj je bio od muškarca. Čuo je glasnu buku i trčeći se uputio prema njoj. Kad je došao srce mu je preskočilo otkucaj kad je vidio što se događa. Rea se borila s gnjidom grada koji napada djevojke noću s prijateljem samo što sada prijatelj nije bio tu.

Rea POV:
Išla sam prema stanu kad sam iza ugla ugledala prizor koji me je razljutio. Vidjela sam neku bespomoćnu djevojku kako je drži jedan gad. U njenim očima sam vidjela čisti strah. 
-Hej! Pusti je kretenu!- rekla sam glasno, on se samo okrenuo pogledao me pogledom koji govori "šta ćeš mi ti napravit". Došla sam do njih i gurnula gada s nje. Na što je ona glasno viknula od iznenađenja. 
-Bježi, ne boj se za mene.- rekla sam djevojki koja se odma brzo pokupila sa poda i pobjegla u nepoznatom smijeru.
-Za to ćeš platit, ali možemo se mi i s tobom zabavit.- rekao je te me pribio uza zid. 
-I sad bi se ja kao trebala bojati, tebe.- upitala sam ga sa podignutim obrvama. To ga je razljutilo. Spustio se na moju razinu, pošto sam manja od kretena, i rekao užasnim zadahom 
-Da, trebala bi se bojati.- ajme kad je ovaj kreten oprao zube. Nešto gore nikad nisam osjetila.
-Jedno što mi možeš napravit je ubiti me s tim tvojim zadahom. Čovječe šta to smrdi.- nekon što sam to rekla još više se naljutio te mi opalio šamar. Jadna ta moja usna . 
-To nisi trebao napravit.- 

Liam POV:
Vidio sam Reu kako se bori s Toniem, taj gad će platit ako joj šta napravi. Ali gdje je Vladimir njih dvojica su uvijek skupa. Sakrio sam se iza zida i promatrao kako se ona graciozno bori. Izgledala je tako zgodna u tom trenu. Jel čudno to što smatram da je zgodna dok se bori? Je. Nisam te stvarno pitao. On nema šanse protiv nje. Izudarala ga je ko luda. Tek sad vidim kako se ona bori. Poznati su mi ti pokreti, ali ne znam od kuda. Toni je pao na pod al još je bio pri svijesti. Nagnula se nad njega i krenula mu nešto reći kad sam vidio da joj se Vladimir približava s leđa. Nisam uspio ni reagirat kad joj je zabio iglu u vrat, a ona je pala na Tonia onesvještena. 
-Nisi je moga bacit negdi drugdi neg baš na mene.- rekao je slabo. Dobro ga je pribila. 
-Pa nisam ni ima baš nekog izbora.- odgovorio mu je te ju podigao s njega i prebacio preko ramena.
-Spusti je dolje dok sam još dobre volje.- rekao sam mu sa upozorenjem u glasu. Pogledao me je začuđeno.
-Liam prijatelju kako si mi?- pitao me je kao da smo ikad bili prijatelji, a jedini rezlog zašto je još živ je zato što ne stvara probleme meni i mojoj bandi. 
-Ozbiljan sam Vladimire, spusti je ili ni ti ni ovdje prisutni Toni nećete vidjeti sutra.- rekao sam smireno dok sam ga u sebi htio zadavit. Izvukao sam svoj pištolj i igrao se s njim dok sam gledao kako mu se pogled mijenja u prestrašeni. 
-Nije pošteno! Spasila je onu koju sam uhvatio triba je kaznit zbog toga!- oglasio se ljuto Toni. Nategnuo sam pištolj te ga uperio u njega.
-Ona iz ove ulice ide sa mnom. Sad meni nije važno jel vi izađete ili ne.- poslije toga pogledao je Vladimira i rekao mu da je spusti. On ju je spustio te su pobjegli iz ulice. Došao sam kod nje i pregledao joj lice. Usna joj opet krvari. Samo sad je veća rana. Nikad joj to neće zacijeliti, ako se nastavi ovako borit svakih par sati. Podigao sam ju i krenuo nositi do auta. Zašto sam ga ostavio tako daleko tribam je što prije odvest kući da joj se rana ne inficira. Doveo sam je kod svog auta, Mopar Chargera 2011.