Ubojita ljubav

25

Rea POV:
Vidjela sam da su svi tu. Ivan, David, Marko, Emilo, Ivana i Ana kojoj je ispao pladanj sa nekim sokom i čašama. Svi su gledali u nas, tehnički mene, kao tele u šarena vrata. Znam da je to viknuo Marko, ostali su samo gledali. Nasmijala sam nelagodno
-Heeej ljudi, šta vi radite ovdje.- Sranje zašto sam se uvukla u ova prijateljstva, prije, u drugim školama, sam bila "vuk samotnjak" i ništa mi nije falilo, nikog nisam uvukla u opasnost, nitko nije nastradao zbog mene i nitko se nije brinuo kad bi od jednom nestala. Ma ništa ti nije falilo, zato si svaku noć plakala u kutku, grleći jastuk. Ok možda sam bila malo usamljena.
-Živimo ovdje, ali ne prelazi sa teme ti si MUNJA.- povikao je Ivan.
-Smanji ton, bubnjići mi pucaju.- rekla sam nazovi komično, ne želim da se vidi da sam plakala u glasu ili na licu, samo se mogu nadat da mi lice nije crveno i pufasto zbog plakanja.
-Pa šta i da jesam Munja, šta to mjenja.- pitala sam ih, jel stvarno šta mijenja činjenicu da su me prihvatili u svoj uzak krug prijatelja, a ja sam im prešutila da sam najpoznatija boksačica u podzemlju, gdje sam isto prebila njihovog prijatelja i šefa. Potpuno ništa, jel da. Obe smo bile sarkastične.
-Maaaa ništa, osim da si nam lagala o nečem tako važnom.- krenuo je sarkastično onda se pretvorilo u razočarano.
-Kao prvo, Davide nisam vam lagala, nikad me niste pitali i ja vam nisam rekla. A kao drugo, vi svi dobro znate kako je biti u opasnosti od podzemlja, opasnost od onih koji izgube puno para zato što su se kladili na gubitnika. I ko onda nastrada, osoba koja je pobjedila, vi sami znate da nisam izgubila ni jednu borbu i to je mnoge ostavilo ljutim, imam svojih neprijatelja iz prošlih gradova i vrlo mi je bitno sačuvati moj tajni identitet. Jel razumite, da sam ja vama rekla za to vi bi sa mnom išli u podzemlje "da ne budem sama" ili ako se šta desi da mi možete pomoć. Ti ljudi su opasni, mene i da uhvate ja njih mogu riješiti i da me ozlijede, ko da bi bio prvi put, šta god se dogodi meni mogu podnijeti. Ali da ste vi išli sa mnom i oni vas vidjeli sa mnom. Oni bi krenuli na vas, pošto znaju ko ste vi, a vi znate ko sam ja. Oni bi vas mučili, svašta vam radili i na kraju vas ubili, mislim ako im ne bi da li informaciju o mom identitetu, ako bi onda vas ne bi mučili neg bi vas samo ubili. E to ne bi mogla preživjeti, da neko nastrada zbog mene, da neko bude ubijen zbog mene, ne želim vas izlagati opasnosti, kao što ni vi Anu ne izlažete, nikad je nisam vidila s vama u podzemlju i nadam se da je nikad neću vidjet. Kolko sam vas upoznala, Ana vam je jedina "ahilova peta", ona je draga i super cura na sve načine i s vama je u ovom, ali nije dio bande i vjerovatno se ne može obraniti kao vi. Ali vi je volite i ne izlažete opasnosti. Tako ja nisam htjela izložiti vas, ja ne znam ništa o vama, pa osim o Liamu, ali o vama znam imena i kakve ste osobe po tome kako se odnosite prema drugima, ali neke vaše činjenice poput najdraže boje i slično, ne znam. Ali i bez toga ste mi dragi, Ana me je prvi dan provela školom i nije me osuđivala zbog mog načina odijevanja, što je meni puno značilo. Kad me je Ana pozvala za vaš stol u kantini vi, Ivane i Ivana, ste me prihvatili bez problema, Ivan se skoro ugušio od soka kad sam mu rekla da me ne zanimaju momci jel je mislio da sam gey, a ne trenutno nisam za vezu. (Lagano sam se nasmješila na sjećanje, zajedno s Anom, Ivanom i Ivanom) Na prvi dan u slastičarni David se tako slatko smijao kad sam mu govorila šta se već dogodilo između mene i Liama, kako sam sila za njegov stol i dalje. Marko me je riješio onog dosadnog sata i kupio mi zeleni skittls, koji ja obožavam. Emilo mi je u prvoj smjeni u klubu pomogao da se snađem i kasnije kad nam je smjena završila iza kluba smo pričali o ničemu važnom, dok je on naravno uništavao svoja pluća. (Zadnji dio sam rekla satirično pa su se svi malo nasmijali) I Liam mi je pomogao više od svih vas, on je vidio da idem prema sumnjivom djelu grada i pomislio da je pametna ideja da me prati, pa sam mu skoro preprezala vrat. Ali idiot nije odustajao, nastavio me je pratiti dok mu nisam ispričala svoju priču o tome kako sam došla ovdje, pa bar prvi dio priče. On je jedina osoba kojoj sam ikad to rekla, prva osoba kojoj sam priznala da sam Munja, prva osoba kojoj sam imala osjećaj da mogu vjerovati. Šta je ironično pošto je vođa bande. Ja sam vama možda neka nova cura s kojom ste se sprijateljili u zadnjoj godini srednje, ali vi ste meni prve osobe, mislim ozbiljno prve osobe, s kojim sam se ikad sprijateljila. Uvik sam bila vuk samotnjak i nitko se nije ni potrudio da bude moj prijatelj, a vi ste me čak oteli.(To na kraju sam rekla komično, da su se svi nasmijali.) Ne radi to svako, znate. (Opet su se nasmijali.) Jel sad razumite zašto vam nisam rekla, za to što bi vi bili u još većoj opasnosti, a ne mogu izgubit jedine prijatelje kojima je stvarno stalo do mene. Ja znam da sam ja vama samo jedna nova cura, ali vi ste meni jedini. Vi mene možete zaminiti s kim god želite, sigurno ima ljudi koji bi ubili da su na mom mjestu, ali ja nemam. Ja nemam vas s kim zamjenit, za to što ja nemam nikog osim vas.- završila sam svoj monolog i svi su me gledali nekako čudno, Liam me je gledao ponosno, ponosno što sam se uspila otvoriti pa bar malo.
-Ali ako je ovo vama prevelika tajna, preko koje ne možete prijeći. Pokažite mi gdje se nalaze vrata pošto u ovoj kućerini sad ne bi znala doć do sobe u kojoj sam se probudila.- rekla sam tužno, jel da stvarno tako misle ništa drugo ne bi bila nego tužna. Spustila sam glavu u tuzi. Kad me je od jednom neko jako zagrlio.
-Ne ideš ti nigdi, pa makar te ja morao svezati.- rekao je skoro u suzama Ivan. Pa on je emotivac, to je tako slatko. Uzvratila sam zagrljaj kad sam se osjetila zagrljenja od svih strana. Moj prvi grupni zagrljaj.
-Da, slažem se s bratom, ne ideš ti nigdje.- rekla je Ana i ona na rubu suza.
-Oprosti što sam osuđivao prije nego sam čuo sve što si rekla.- rekao je David. Prvi put u svom životu osjećala sam se voljeno, osjećala sam se kao da imam obitelj. Vidila sam da je Liam stajao sa strane i samo gledao sretno u naš zagrljaj. Kad sam ga povukla za ruku da i on bude u zagrljaju. Pustili su me iz zagrljaja.
-Ajd dosta mi je više ove patetičnosti, čula sam da sam vam upropastila večer filma pa šta sad kažete na jedan.- Ani kao da se upalila lampica nad glavom. Doletila je do mene i počela me pregledavati.
-Ajme ja sam zaboravila da si ti ozljeđena. Jel te šta boli?- počela je pričat preee brzo i počela me pregledavat. Lice mi je micala livo, desno, gore, dolje gledala mi je ruke digla mi je majicu da vidi imam li tu modrice, što sam imala i počela mi pregledavati usnu. Dok sam je ja cijelo vrijeme pokušala uvjeriti da sam dobro.
-Ma šta si dobro, puna si modrica. Ajme što ako imaš slomljeno rebro! Moramo te odvesti u bolnicu.-
-Ne u bolnicu. Nemam slomljeno rebro, znam taj osjećaj. Imam samo malo modrica i rasiknutu usnu. A ruke su čisto obrambene rane, zamislite kako taj drugi izgleda kad sam ja ovaka.- izgledala sam zgroženo.  Ana je počela protestirat ali uspila sam joj promjenit mišljenje.
-Hoćeš nam reći što se dogodilo jučer.- progovorio je Emilo prvi put od kad je došao.
-Reći ću vam kad nešto pojedemo pošto ja sam opet gladna.- rekla sam na što su se nasmijali i krenuli u unutra. Liam i ja smo ostali sami i pokazao mi je da ja krenem prva.
-Netko nam se boji bolnica.- rekla mi je Liam na uho.
-Ništa mi se dobro nije dogodilo u bolnici pa jesam li u krivu šta ne volim bolnice.- rekla sam te nastavila unutra.

_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_
Bila sam bolesna pa morate mi oprostiti što nisam prije objavila. Ako ima grešaka javi te mi u komentarima.

Voli vas vaš Niski Anđeo/Đava