Ubojita ljubav

24

Rea POV:
Ušli smo u kuhinju i Liam mi je pokazao rukom da sjednem za šank.
-Šta ćeš jest? Imaš pahuljice, neki zeleni omlet od Ane i neku ružnu, zdravu kašu od Marka.- rekao je dok je gledao u frižider.
-Pahuljice će bit dobre.- rekla sam. Uzeo je zdjelu i napravio mi pahuljice.
-Toplo il hladno mlijeko.- pitao me je.
-Hladno.- moram znati jel me je prepoznao, moram znati, al neću ja započet da možda ne skuži ako već nije skužio. Dao mi je zdjelicu i žlicu. Tek kad sam počela jesti shvatila sam kolko sam zapravo bila gladna.
-Napravit ću ti još nešto, skoro dan si bila bez svijesti.- rekao mi je te se okrenuo i nastavio nešto radit.
-Ne tribaš.- rekla sam zato što ne želim da se trudi oko mene.
-Ne budali, radim ti nešto i nemaš izbora makar ti ja morao davat ist kao maloj bebi.- rekao je odlučno.
-Ok- rekla sam poraženo. Kad sam pojela pahuljice shvatila sam da sam još gladna, dobro da je odlučio još nešto napravit. Obavio me je miris pečene pancete. Mmm kako to dobro miriše. Stavio je tanjur ispred mene sa jajima i pancetom. Odmah sam počela jest kao luda.
-Jesam li ti reka da će ti tribat još.- rekao je te se nasmijao tome. Samo sam se lagano osmjehnula te nastavila jesti. Kad sam pojela dao mi je i neki sok koji sam brzo popila.
-Super sad kad si sita, oćeš mi reći šta se to dogodilo gore?- pitao me je smireno.
-A da ti meni kažeš kako sam ja završila ovdje i gdje je to "ovdje"?- pitala sam ga u namjeri da nešto saznam i da ga udaljim od te teme.
-Ja sam prvi pitao odgovori ti meni prva.-  neće moći ove noći.
-Ako ćemo kronološki prvo sam ja završila ovdje pa se ono gore dogodilo, što znači ti trebaš prvi odgovorit.- ajmo reć da sam dobra u zavaravanju ljudi.
-Ok, ali ajmo negdje gdje je ugodnije razgovarati.- rekao je te me lagano pogurnuo prema vratima koja su vodila, pretpostavljam, u vrt. 

Kad smo izašli dočekao nas je prekrasni vrt, trava je bila uredno posječena, a iza trave se prostirala prekrasna šuma. Odveo nas je do male klupice. Kad smo sjeli počela sam
-Pričaj.- lagano je preokrenuo očima i krenuo 
-Ok. Nakon šta sam izašao iz WC išao sam te potražit, al tebe nije bilo za šankom pa sam se odlučio prošetat do parka. Neko sam vrijeme sjedio kod tvog stabla kad sam čuo neku djevojku te se uputio prema njoj. Stigao sam točno na vrijeme da vidim kako prebijaš Tonia, nisam se htio mješat da mu se ne pridružim na podu, ali onda kad si mu nešto krenula reći Vladimir ti je nešto ubrizgao u vrat da si pala na Tonia. Podigao je te je i krenuo otići s tobom kad sam ga zaustavio. Izvadio sam svoj pištolj te im rekao da ti iz te ulice ideš sa mnom i da me nije briga oće li oni izaći. Pa su te pustili. Donio sam te do auta i odvezao prema svojoj kući. Nema šanse da bi te odnio u tvoj stan, onaj stan je jednostavno odvratan. Kad sam došao ostali su počeli histerizirat zato što se nisi budila. Očistio sam ti usnu i lice te ti umotao ruke. Možda sam rekao ostalima šta se dogodilo, ali nisam im rekao ko ti je zadao te modrice ili ko ti je prvi razrezao usnu to ćeš im sama morat objašnjavati. Onda su me pitali zašto sam te doveo ovdje, a ne kod tvoje obitelji. Hvala bogu na mojoj kućnoj pomoćnici Ivoni oko toga, prije neg sam se sjetio neke laži izvukla me je i rekla da sam imao stresan dan da me pustu na miru i tebe to pitaju sutra. Što znači da si nadrapala kad se Ana vrati iz vjerovatno shopinga, jao tebi. A sad ti meni odgovori. Ali kad smo kod te teme gdje je uopće tvoja obitelj?- ostala sam šokirana, pretpostavljala sam da je u bandi, ali nadala sam se da nije.
-Znači istina je, ti i ostali ste stvarno dio bande. Stvarno sam se nadala da sam u krivu.- rekla sam nekako tužno. Liam kao da je sad skužio što je rekao.
-Ti si znala?- pitao me je zbunjeno.
-Pa nije baš teško skužit. Imate istu tetovažu na vratu, Marko je rekao da vas se svi u školi boje i uz to odlično se borite.- odgovorila sam mu sigurna u svoje riječi. 
-A i ti se odlično boriš Rea il bolje da kažem Munja.- znala sam da je skužio, al ajmo se praviti da ne znam o ćemo priča. Pogledala sam ga zbunjeno i rekla
-Kakva Munja o čemu ti?- nadajmo se da je popušio. Samo se cinično nasmijao i rekao
-Dobro lažeš, da nisam 100% siguran da si ti Munja sigurno bi pao na tu tvoju foru. Ali znam da si ti ona. Imaš plave oči, kao ona, visoka si metar i žilet, kao ona, boriš se bolje nego moji ljudi, kao ona. Samo ne znam zašto se boriš, ni što je sa tvojom obitelji, ni što je sa tvojom prošlosti. Ne znam ništa o tebi.- rekao je, izgleda da je sad skužio sve to.
-Zapravo znaš više o meni nego iko ikad. I da, priznajem, ja sam Munja, ali s razlogom nisam rekla tebi il ikom drugom. Ne govorim to nikom a baš ću reći nekome ko je u bandi. Vi ste dobre osobe ne razumim zašto ste u bandi imate puno više potencijala.- rekla sam malo tužno zato što su stvarno dobre osobe i stvarno zaslužuju bolje.
-Ja tehnički nisam u bandi, ovo je moja banda, ja sam ovdje glavni.- rekao je Liam, ostala sam začuđena kad mi je to rekao. Pa on je moje godište, a već ima bandu. Kad je vidio moj izraz lica nastavio je
-Moja obitelj vodi ovu bandu generacijama. Ako je vođa ubijen supružnik automatski postaje vođa, a ako oboje roditelja umre ili odstupe sa svog mjesta najstarije dijete postaje vođa. Ja sam sin jedinac pa je bilo logično da ja naslijedim bandu. - sad to ima smisla. Ali što se njemu dogodilo jesu li mu roditelji ubijeni ili su odstupili. Vidjela sam da je stisnuo šake i da stisnuo čeljust, odmah sam znala kako je on postao vođa. Roditelji su mu ubijeni. Znam kako se osjeća, samo se nadam da je on imao bolju sudbinu nago ja kad sam izgubila svoje roditelje. Nisam ni skužila kad sam mu se približila, ali samo sam ga zagrlila. Trebala mu je sekunda da skuži što sam napravila, ali uzvratio mi je zagrljaj. Malo sam se odvojila od njega, ali noge su nam se još dodirivale. 
-Kad se to dogodilo?- pitala sam pažljivo.
-Mislim ako mi želiš reći.- nadodala sam brzo. Tužno se nasmješio
-Prošle godine su ubijeni. Išli su na medeni mjesec pošto kad su se tek vjenčali banda je upala u probleme pa nisu mogli, a kad su mogli moja majka je ostala trudna sa mnom pa su opet odgodili. Prošle godine napokon je sve bilo u redu s bandom i ja sam bio dovoljno star pa su otišli. Dok su putovali kroz zabačeno selo izgurali su ih sa ceste i upucali. Mislili su im na taj način oduzeti bandu, ali nisu znali da imaju nasljednika. Od tada sam ja vođa bande. Ali dobro da sam imao prijatelje, bez njih mislim da bih poludio. Moji roditelji su uvijek bili dobri i podržavajući, uvijek su bili tu za mene i teško mi je palo kad sam ih izgubio.- rekao je nekako ljuto i tužno u isto vrijeme.
-Znam kako se osjećaš.- odgovorila sam tužno, ali ja sam u tom tjednu izgubila puno više nego što je on.
-Kako misliš "znaš kako se osjećam".- pitao je ljuto.
-Zato što sam i ja izgubila svoje roditelje, ali i puno više.- odgovorila sam i ja ljuto. Ne može odmah osuđivati.
-Oprosti, nisam mislio. Kada si ih izgubila?- pitao je pažljivo. Duboko sam udahnula i krenula sa svojom pričom. Moram nekom ispričati, ne mogu više sama.
-Kad sam slavila peti rođendan majka mi je izgubila svijest, kad su je odveli u bolnicu saznali smo da ima tumor na mozgu. Od tada ona je uvijek bila u bolnici, a ja i moj otac smo se preselili u manju kuću pošto su svi liječnički računi bili previše skupi. Tada nisam znala da je moj otac bio u velikim financijskim problemima i nisam znala da se okrenuo nekoj bandi za novce i da im je trebao sve vratiti s visokim kamatama kad mi majka bude zdrava ili kada umre. Moj otac se udaljio od mene i upisao na različite borilačke vještine, mislim da sam ga previše podsjećala na majku. Zbog treninga i škole nisam imala prijatelja, ali nitko me nije maltretirao zato što su svi znali da idem na treninge. Kad sam imala 15 jedva sam viđala oca i majku. Umrla je par dana nakon mog rođendana i tek onda sam izgubila sve. Članovi bande su upali u našu kuću i tražili povrat novca. Moj otac im je dao sve što je imao, ali nije bilo dovoljno. Ja sam se skrivala iza vrata kad me je jedan član vidio i odveo svom vođi. Moj otac je krenuo prema meni da me zaštiti od njega kad su ga dvojica uhvatila i tada ga je taj upucao. Upucao ga je meni pred očima, to me proganja noćima, njegove beživotne oči sa rupom između. Ali to nije sve...-

Liam POV: 
Grlo joj se zatvorilo od količine suza što je zadržavala, više ih nije mogla zadržavati. Pustila je sve suze što je sadržavala. Nisam je mogao takvu gledati pa sam je samo zagrlio i pustio da plače. 
-On me je oddveeo i ...- krenula je nešto reći, ali glas joj je previše drhtao i suze su previše padale da bi mogla reći. 
-U redu je, ne moraš mi sada reći.- rekao sam dok sam je grlio. Moram saznati tko je taj koji joj je ubio oca. Ja sam bio stariji i imao sam prijatelje, obitelj, kad sam ih izgubio. Ona nije imala nikog, ni jednu jedinu prijateljicu, još ju je odveo sa sobom. Ne želim ni razmišljati što joj je sve napravio dok je bila u njegovom zatočeništvu, vjerovatno od njega bježi.

Ne znam kolko je prošlo od kako sam ju zagrlio, ali napokon se smirila. Još uvijek sam ju držao u zagrljaju, bojao sam se da će kad se odvoji opet postat ona hladna cura koja se pokušala odvojiti od mene i drugih pogotovo sada kad znam što joj se dogodilo, pa bar prvi dio. Ti znaš da ju moraš pustit u jednom trenu, već je i dokazala sa te može prebit bez problema. Baš sam se pitao gdje si nestao. Rea se odvojila od mene i obrisala suze sa obraza. Pogledala je u daljinu i točno sam mogao vidjeti kako se vraća na ravnodušnost. Točno sam mogao osjetiti hladnoću koju je projekcirala. Udaljila se od mene, te me pogledala ravnodušno, ali ja sam znao kolko se tuge nalazilo u tom naizgled ravnodušnom pogledu.

Rea POV:
Previše zna, dovela sam ga u veću opasnost nego u kojoj se nalazi. A rekla sam da neću. Ali osjećaš se bolje, sad kad si nekom ispričala svoju priču i bio je tu za tebe. Bio je tu za mene u prvom djelu priče, ali sigurna sam da mi nebi ni pružio ruku da sazna ostatak.
-Gle, možeš li zaboraviti na ovo sad što sam rekla, znaš da sam Munja, ali ostatak nije važan. Ok?- Ma neee, ostatak uopće nije važan. Hint sarkazam. Njemu nije. Čuli smo razbijanje čaša.
-TI SI MUNJA!!!-

_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_
Evo malo duži nastavak zato što me dugo nije bilo. Ako sutra sve bude kako treba, nastavci opet dolaze redovito svaki tjedan.
Ako vidite neku grešku, osim dalmatinskog dijalekata, javi te mi u komentarima.

😘 voli vas vas Niski Anđeo/Đava