Ubojita ljubav

49

Liam POV:

Kad smo došli na posjed tamo su bili ostali i čekali nas.
-U redu, ovako ćemo. Filipe ti vodiš svoju ekipu u istočni dio tvornice, Matea ti vodi svoju u zapadni dio, Petra ti aj sa svojima prema uredu Brune na sjevernom djelu, ja ću sa svojima ići u južni dio gdje je podrum. I tko god nađe Bruna, možete mu nauditi, no neće te ga ubiti on je moj. Ali najvažnije je da pronađemo Reu. Jel svima jasan plan.- rekao sam, na što su svi potvrdili plan. Svaka ekipa je sjela u svoje kombije i krenuli smo prema odredištu. U mojoj ekipi su Marko, Emilo, David, Ivan i Ivana, Ana nije dio bande pa je na teške nagovore Emila ostala na posjedu. Naša ekipa je najmanja, ali svi su najbolji. Što je ekipa manja manja je i mogućnost da nas uhvate. Ovako smo brži. Marko nam je povezao slušalice i mikrofone tako da u svakom trenutku možemo znati gdje se tko nalazi. 

Došli smo do odredišta i Mate je bio u pravu ovo izgleda kao stara ruševina, ali vidim kamere koje je Marko već hakirao. 
-Marko ti ostani u kombiju trebati ćemo brzo izvlačenje. Jesi pronašao Reu?- pitao sam ga. Njegova faca mi sve rekla. Pogledao sam prema ekranu i vidio nju. Jedva se može prepoznati, sva je krvava i izmučena. Izgleda kao da je izgubila 10 kg od zadnjeg puta kad sam je vidio. Bila je potpuno opuštena na onoj kuki, izgleda kad da nema više niti malo snage. Oči su joj jedva otvorene, malo joj fali da ih u potpunosti zatvori. Onaj gad koji je imao nož u ruci uhvatio ju je pod bradu i nešto joj govori.
-Isključi slušalice.- rekao sam mu oprezno. Znao je da nema raspravljanja sa mnom sada. Oprezno je isključio slušalice.
-Njima nije stalo do tebe, misliš da im je stalo da te ne bi već pronašli. Pa zašto ih onda štitiš. Samo mi reci što me zanima i sva patnja će prestati.- rekao joj je taj gad. Ona se slabo osmjehnula.
-Znam sve to i sama, ali meni je stalo do njih i nema šanse da ću ti išta reći što bi moglo njima nauditi. Zar to nisi shvatio nakon svog vremena koje sam tu. Neću ništa reći i ti to nikako ne možeš promijeniti.- rekla je jako slabo, to nije istina nama je stalo, a to nije ni njen glas, njen glas je jak i nekad strašan, ovaj je glas slab i izmučen. 
-Tako si glupa, ali bar ja više uživam.- rekao je gad. I onda je nožem što je imao u ruci prešao preko njene noge na što je ona vrištala. Ovo prestaje sad. Zatvorio sam laptop.
-Idemo ubiti tog gada.- rekao sam i iskočio iz kombija i za mnom svi osim Marka on će nam davati upute kako da dođemo do nje. 

Ušao sam u zgradu. Išao sam prvi, a David zadnji. Došli smo na nekakvo raskrižje.
-Gdje sada Marko?- pitao sam ga preko slušalice. 
-Idite lijevo i na slijedećem desno.- rekao je pa smo nastavili. Prešli smo drugo raskrižje kad su počeli pucati na nas. Nismo mogli ići dalje. Morali smo pronaći način kako da ih se riješimo.
-Marko koliko još do Ree?-
-Odmah tu iza slijedećeg zavoja. Metalna vrata na kraju hodnika, imaju elektroničku zaštitu, još malo mi treba da je premosim.- odgovorio je Marko.
-Davide imaš li još koju ručnu granatu?- pitao sam ga.
-Imam al neće li to privući previše pažnje?- pitao me je oprezno.
-Rea je tu iza ugla, Marko će sad hakirati vrata. Nju ćemo izvući i brzo se vratiti do kombija. Marko je već spreman. Možemo mi to.- rekao sam ohrabrujuće, iako se i sam bojim mogućeg ishoda. Ali nema šanse da ću odustati ovako blizu. David mi je dobacio ručnu granatu, nadajmo se da će ovo upaliti. Bacio sam granatu i nakon par sekundi čula se eksplozija.
-Liam bolje se požurite dolaze desetorica. Ostali su previše zauzeti našim ekipama.- u redu moramo se požuriti.
-Idemo.- rekao sam ostalima i potrčali smo do vrata. Vidio sam kroz prozorčić da je ovaj gad uznemiren, hodao je po sobi. Pokušao sam otvoriti vrata i nisam mogao još su bila zaključana.
-Marko kolko još dok otvoriš vrata?-
-Samo malo... ok možeš sada.- čim je to rekao otvorio sam vrata i onda se taj gad našao iza nje i stavio joj je nož pod vrat.
-Napravi još jedan korak i ubit ću je.- nije me toliko zabrinjavalo što joj je držao nož pod vratom, mogu ga lako srediti, više me je zabrinjavalo to kako je izgledala. Odustala je, vidim u njenom pogledu da je odustala i nisam siguran da me uopće prepoznaje. Pogodio sam ga metkom u nogu, pre opasno je bilo da ga gađam u glavu, bio je pre blizu nje. Kad je pao upucao sam ga još jednom.

Došao sam do nje te joj podigao glavu da vidi da sam to ja.
-Liam?- rekla je slabo, zbunjenim glasom.
-Došao si po mene?- pitala je ponovo zbunjena.
-Naravno da sam došao, nikad te ne bih napustio. Obećao sam ti da nigdje ne idem i održat ću to obećanje. A sad idemo te odvesti kući.- uzeo sam nož i odrezao sam konop kojim su joj noge bile zavezane za pod. Onda sam ju uhvatio rukom oko struka da ju pridržim kad joj odrežem konop oko ruku. Mislim da nema snage sama stajati. I bio sam u pravu kad sam joj odrezao konop koji joj je držao ruke ona je bila potpuno opuštena u mojim rukama. Zagrlila me je ali bila je pre slaba. Njen zagrljaj je prije bio jak, a sad jedva osjetim njene ruke oko sebe. Ali zato sam ja nju jako zagrlio, toliko mi je falila.

Nitko POV:
Njih dvoje su stajali zagrljeni kad je Rea primjetila nešto. Iskoristila je zadnje atome snage i prije nego što je Liam uspio reagirati, Rea je zamijenila njihove strane i čuo se pucanj. Onaj gad je krenuo upucati Liama, ali Rea se žrtvovala za njega. Te je Ivan upucao onog gada čime ga je napokon ubio. Liam je spustio Reu na pod, te je skinuo majicu i pritisnuo ranu.
-Ne, ne mogu te sad izgubiti. Toliko sam te dugo tražio ne mogu te sad izgubiti.- Liam je znao da je ona izmorena, da je umorna, i nije bio siguran ima li dosta snage da ovo preživi.
-Liam moram ti nešto reći prije nego što...- rekla je veoma slabo.
-Reći ćeš mi kasnije, ne odustaj, molim te.- molio ju je Liam, ali ona nije imala snage.
-Ja sam kriva zbog smrti tvojih roditelja ja sam kriva i samo se nadam da ćeš mi jednom moći oprostiti. Shvaćam ako to nije sad odmah, ali stvarno se nadam da ćeš jednom moći.- rekla je vrlo slabo, jedva je držala oči otvorene.
-Ne nisi ti kriva, Bruno je kriv za sve. Nemam ti šta oprostiti, molim te ne odustaj.- opet ju je molio i jedna mu se suza spustila iz oka dok je jednom rukom držao nju, a drugom je pritiskao ranu. Ali nije pomagalo brzo je gubila puno krvi. Obrisala mu je suzu te se slabo nasmiješla.
-Volim te.- rekla je i zatvorila oči.
-NEEE!!!!- njegov bolan uzvik je odjekivao hodnikom. Liam je držao Reu. Ivana nije mogla gledat prema njima i zagrlila je Davida.