Ubojita ljubav

15

Liam POV:
Jedino što možete upoznati je bol i tuga. Nije lijep prizor. Njene riječi su mi odzvanjale glavom. Kad je to rekla u njenim očima sam vidio bol koju je toliko jako pokušala sakriti. Nisam znao kako reagirati kad sam vidjeo kako joj maska "klizi" s lica. U njoj ima toliko boli i tuge da mene boli. Trudi se svim snagama ostat jaka, ostat ravnodušna, ali joj ne uspjeva. Bježi već neko vrijeme i to dolazi do nje. Slama se, a nema nikog da je drži, da joj pomogne. Nakon što su moji roditelji ubijeni ja sam imao svoje prijatelje da mi pomognu. Ne znam kroz šta prolazi, ali znam da je sama, da nema nikoga kome da dođe kad joj ponestaje snage. Moram joj pomoći, ne znam kako ili zašto uopće imam tu potrebu ali znam da ću napravit sve šta mogu da joj pomognem.

Rea POV:
Nakon što sam otišla od njih otišla sam na stablo slušati glazbu, moj jedini bijeg od stvarnosti. Kad puštam glazbu osjećam emociju koju prenosi i od onog groznog dana jedino osjećam sreću kada slušam sretnu glazbu, ali i to je samo prividna sreća. Mislim da nikad više neću osjetit sreću, onu pravu sreću kad se jednostavno ne mogu prestat smijati. Više neću bježati iako to najvjerovatnije znači moj kraj. Ja sama protiv njega i njegove bande ne mogu, ali se neću prestat borit. Nikad se neću predat iako i smrt bi bila bolja od ovoga sad, ali nikad neću sebi oduzet život znam da to moji roditelji to ne bi htjeli, ali ne znam koliko ću još izdržat. Znam da ne bi trebala izbaciti Liama i njih, ali ako se zbližim s njima on kad me nađe, a naći će me sigurno, će i njima nauditi samo da mi više našteti. Kao da nije dovoljno to što mi je oduzeo cijelu obitelj.

Završila sam smjenu u slastičarni te sam krenula u ulicu gdje mi je Mate rekao. Kad sam ušla unutra odmah je do mene došao jak miris, prije smrad, cigara, trave, alkohola i znoja. Ma prekrasan jel da (naglasak na sarkazam). Došla sam do šanka i tražila Matu. Neka konobarica me je odvela na kat u neku privatnu prostoriju.
-O Rea došla si evo sad ću ja tebi reći što da radiš.- rekao je očito napušen. 
- Ti si zadužena za šank.- rekao je pa se počeo histerično smijati kao i ostali njegovi napušeni prijatelji. Krenula sam ići kad je rekao
-Prije nego što odeš za šank donesi nam 4 ture žestica.- samo sam odgovorila u redu i otišla dolje. Kad sam ponovno došla do šanka bolje sam pogledala u barmena, izgleda mi poznato no odakle? Predstavila sam mu se i rekla što Mate hoće. Odmah im je ulio u čaše pa sam odnijela na kat. Kad sam došla izgledali su još napušeniji iako nisam sigurna da je to moguće. Ostavila sam pladanj i otišla za šank.
-Alo mala daj nam 3 jake.- rekao je neki muškarac. Ja nisam imala pojma kakve jake. Samo sam pogledala barmena koji je rekao 
-Evo.- i dao im nekakvu domaću rakiju. Pogledao me i rekao
-Rea ja sam Emilo. Sad da ti nešto brzinski kažem. Jaka je ova rakija u duguljastoj prozirnoj boci bez etikete. Kratka ti je ova rakija u maloj prozirnoj boci bez etikete. A žestica ti je ova rakija u smeđoj boci isto bez etikete. Ostala pića imaju nazive na bocama.- kad je završio taman sam ga htjela pitat šta je u tim bocama kad
-Ne pitaj šta je u njima ni ja ne znam.- nasmijala sam se kako je preduhtrio pitanje.
-Pa Emilio hvala na uputi.- rekla sam. Taman sam se krenula okrenuti prema šanku
-Skoro zaboravi. Svaka čaša bilo kojeg  pića dođe 20kn. Pa ne zaboravi.- rekao je i nasmijao se. Uzvratila sam osmijeh i krenula nazad s poslom.
Brzo sam se ufurala u posao. Nije toliko teško kao što sam mislila. Jedino sumnjivo je, što se nalazi u onim posebnim pićima. Najbolje od svega je što od ove buke ne čujem ni vlastite misli.
Moja smjena je završila isto kad i Emilova pa smo sad vani.
-Dobro si se snašla. Jesi prije radila u klubovima?- pitao me je.
-Ne, al znam se brzo prilagoditi. Hvala šta si mi danas na početku pokazao kako sve funkcionira.- rekla sam mu. Sad kad ja malo gledam primjećujem da ima plavu kosu, pirs u nosu, na obrvi i uhu. Ima smeđe oči i čini mi se visok negdje oko 180cm.
-Ma nema na čemu. Stvarno je super bilo za prvi put.- rekao je i povukao dim. Inače mi se cigare gadu, ali njemu baš nekako paše.
-Hoćeš ti?- pita me je i pružio mi cigaru.
-Ne hvala. Ne pušim.- rekla sam pristojno. Primjetila sam da ima istu tetovažu na vratu kao Liam. Oni su garant u bandi. Šteta tako su dobre osobe, a u bandi su.

Liam POV:
Morao sam prestat razmišljati o Rei pa sam ošao u klub. Kad sam došao do šanka rekao sam Emilu da mi da običnu pivu. Na šta je rekao da je upravo završio svoju smjenu da će mi dat neki drugi barmen. Išao je van i učinilo mi se da je Rea s njim. Ma super još i haluciniram. Popio sam svoju pivu i otišao vani. Čuo sam Emila kako priča s nekom djevojkom, ali čini mi se da je to Rea. Ili mi se pričinja ili je ona stvarno s njim.
-Emilio htio sam te....- nisam ni dovršio kad sam vidio Rea s njim. Znači stvarno je tu nisam umislio.
-Rea šta ti tu radiš?- pitao sam ju. Nikad ju prije nisam vidio u klubu ili oko njega.
-Radim tu danas mi je prvi put.- rekla je. Sad znam gdje je mogu pronaći.
-Odakle se vi znate?- pita je Emilo.
-Škola- rekli smo u isto vrijeme.
-Nego idem ja sad očito te treba nešto. Još jednom hvala Emilo i sretno s njim.- rekla je i krenula otići.
-Rea!- viknuo sam za njom, al je već otišla.
-Što je to u vezi vas dvoje?- pitao me je Emilo.
-Znaš ona cura o kojoj sam ti pričao.- Emilo je ostao začuđen.
-Ona! Al čini se tako normalnom. Jesi siguran da je to ona zato što cura koju si opisao ne zvuči kao ona.- rekao je Emilo. Vjerovatno je u pravu, da na svoje oči nisam vidio njene suze ni ja ne bih vjerovao.
-Da siguran sam.- Ja sam jedini vidio njenu odlutalu suzu onu noć kad sam je pratio, ja sam jedini čuo njene jecaje u parku, ja sam jedini vidio bol u njenim očima kad nas je molila da odemo, isto tako ja znam da ona očajno treba nekog ili će puknuti. Ne znam zašto nas gura od sebe, ali znam da neću odustati od nje. Možda je ne znam dugo koga lažem ne znam ju uopće, ali vidim nešto u njoj. Nešto me jednostavno privlači k njoj i  želim joj pomoći.