Ubojita ljubav

44

Rea POV: 
Prošlo je par dana od kad je Marko prespavao kod nas. Nisam baš spavala od onog dana. Ali Liam me je tjerao da spavam. Svaki put kad bi zatvorila oči osjetila bi tu bol. Ni njegovi zagrljaji u snu mi nisu pomagali. Vidim da mu je teško što mi ne može pomoći, ali po danu se osjećam donekle sretnom. Nakon dugo vremena dopustila sam si da osjetim sreću. Pustila sam ih u svoje srce i oni su mene. Samo se osjećam užasno krivom što ne znaju moje ime, ni moju priču. Oni su vidjeli moje fizičke ožiljke, ali ne znaju kroz što prolazim svaku noć. Svaki dan imam sve teži teret na ramenima. Osjećam se krivom što mi svi oni vjeruju, a ne znaju razloge zašto sam ovakva kakva jesam. Znaju da sam kroz puno toga prošla, ali ne znaju ništa. Ni zbog toga ne mogu spavati. Navečer glumim da spavam dok Liam ne zaspe. Ne želim da se osjeća loše zbog mene pa mu ništa ne govorim. Jednom se lagano trznuo iz sna i pitao me je gdje idem, izvukla sam se da idem na WC, srećom povjerovao mi je. Ali nisam išla na WC išla sam u teretanu. Nisam mogla spavati dok nisam bila potpuno iscrpljena, a ni tad mi san nije lako dolazio na oči. Liam primjećuje da nešto nije u redu, ali pušta me da mu sama dođem i kažem. Kad se družim s bilo kime od njih ili sa svima, samo se pravim da je sve u redu. Ali nije, nije ništa u redu. Lažem osobama koji bi za mene dali sve i ja bi za njih. Imam osjećaj kao da me netko non stop promatra. Opet počinjem paničariti da me je Bruno našao, prošlo je predugo od kako sam promijenila ime i grad. Već me je trebao pronaći. Nije da želim da me nađe i naudi njima, ali znam da on neće odustati dok me ne nađe i osveti mi se što sam ga posramila svojim bijegom. Možda bi trebala ponovo nestati i promijeniti ime? Ne! O čemu ja pričam, ne mogu ih ostaviti. Ne mogu pobjeći, ali moram izabrati. Da im priznam sve ili da pobjegnem, kao inače od svojih problema. Ne mogu bježati, ne više. Ali isto tako ne mogu dopustiti njemu da im naudi zbog mene. Ako se što njima dogodi zbog mene, ubiti ću se sigurno. Ne bih mogla živjeti znajući da su oni nastradali zbog mene. Da Bruno otme bilo koga od njih ja bi se odmah predala njemu u zamjenu za njih. Znam da kad bi došla u njegove ruke, da se ovaj put ne bi izvukla. Znam da bi me mučili dok god ne bih umrla. Ali zbog njih i umrla bi u najgorim mukama. Nikad im neće nauditi. 

-Halo Rea jel slušaš.- pitala me je Ana. 
-Da naravno.- rekla sam iako nemam pojma o čemu priča.
-Aha, baš si slušala.- rekla je te preokrenula očima sarkastično.
-Vidim da nije nešto u redu. Aj pričaj. Zadnji par dana čak sam i ja primijetila da nešto nije u redu. Vidim da te nešto muči i želim da znaš da se meni uvijek možeš obratiti.- rekla je dok mi je držala ruku kao znak utjehe. Napravila sam najveći i najlažniji osmjeh ikad.
-Sve je u redu, stvarno dobro sam. Samo malo umorna. Ne moraš se brinuti zbog mene.- rekla sam uvjerljivo. Nadam se da nije skužila da lažem. Pogledala me je sumnjivo u oči, ali naposljetku je kimnula glavom. Nisam sigurna da mi posve vjeruje, ali bar neće gurati dalje. 

Ana POV: 
Znam da mi nije rekla istinu, nešto se događa i želim joj pomoći. Ali ne mogu joj pomoći ako mi ne dopusti. Znam da je kroz puno toga prošla, vidjela sam kako joj tijelo izgleda. Taj jedan put kad je obukla kupaći vidjela sam da ima ožiljke po leđima, po trbuhu, po nogama. Ona je osoba koja je kroz puno toga prošla i ide dalje. Ali imam osjećaj da nam nešto skriva. Ja ne znam njenu priču, nije mi ništa rekla o svojoj prošlosti. Znam da joj je teško i da vjerovatno ne želi pričati o tome. Ali opet bih htjela da mi se otvori. 

Liam POV: 
Znam da se Rea po noći iskrada iz kreveta i ide u teretanu. Shvaćam da ne može spavati, više ne pomaže ni kad je zagrlim dok sanja. Stvarno bih želio da mi se sama otvori i kaže mi sve što ju muči. Jel sve to što potiskuje je samo više umara. Stvarno želim da mi se sama otvori, ali više je ne mogu gledati kako pati. Neću dopustiti da se vrati nazad u onu osobu koja je bila prije nego nas je pustila u svoje srce. Ne želim da opet zahladi ili da pobjegne. Ponovo se sve više zatvara u sebe i skriva svoje osjećaje, a ne želim je izgubiti. Sigurno ću je izgubiti ako nastavi ovako. Sad ću uzeti stvari u svoje ruke. Dosta mi je čekanja da mi se otvori, svakim trenom je sve više gubim. To se večeras mijenja. Neću dopustiti da je izgubim.

Rea POV:
Na kauču smo svi sjedili gledajući neki film. Pa dobro svi osim Liama i Marka. Marko je rekao da mora nešto provjeriti, a Liam je rekao da će doći samo da se presvuče i da ćemo onda razgovarati. Već je na katu duže vrijeme pa sam malo zabrinuta. 

Liam se spustio dolje i rekao da dođem da moramo razgovarati. Odveo me je u kuhinju i započeo.
-Znam da mi nešto skrivaš. Znam da noću jedva spavaš nekoliko sati. Znam da čekaš da ja zaspem da bi se iskrala i vježbala dok se ne bi iscrpila. Zato što je to jedini način da spavaš bez noćnih mora. Ali isto znam da to nije jedini razlog zašto ne spavaš. Nešto te još muči, ali ne znam što. Ponovo si se počela zatvarati u sebe i svakim trenom se osjećam kao da te gubim. Osjećam se, ako ti ne pomognem da ćeš ponovo pobjeći i nestati.- rekao je to sa izričitom tugom u glasu i na licu.
-Ne skrivam ništa, sve je u redu. Ne moraš se brinuti.- lagala sam mu, ni sama ne zna zašto. Ljutito je uzviknuo i udario šakom u zid. 
-Jebemu Rea, nemoj me lagati. Molim te reci mi što te muči. Sve te više gubim.- rekao dok me je s molećivim očima i očajem u glasu. Spustila sam glavu jel sam se osjećala posramljeno što mu nisam rekla prije. Moram mu reći sad ili nikad. 
-Moje ime nije Rea.- rekla sam tiho. 
-Što si rekla?- pitao me je zbunjeno. Duboko sam udahnula i izdahnula. Možeš ti to. Pogledala sam ga u oči i ponovila.
-Moje ime nije Rea Martinez, moje ime je ...