Ubojita ljubav

50

Nitko POV:

-Ne, ne prihvaćam ovo. David, Ivana vi budite ispred nas Ivan i Emilo vi budite iza nas. Marko čekaj nas kod ulaza. Neću ovako lako odustati od nje. Idemo.- rekao je Liam odlučno. Podigao je Reu te krenuo izaći, ali nitko se nije pomakao. Pogledao ih je i samo je vidio sažaljevan pogled.
-Ja idem s vama i bez vas.- rekao je odlučno i krenuo izaći. Ivana ga je uhvatila za ruku.
-Idemo skupa, još ima nade.- te je prošla pokraj Liama i David ju je pratio. Liam joj je se samo zahvalno osmjehnuo i krenuli su.

-Ljudi problem, Brunini ljudi su zablokirali ovaj izlaz, pronašao sam drugi, govorit ću vam kuda. Već vas čekam kod tog drugog izlaza.- rekao je Marko na što su krenuli prema drugom izlazu kad su počeli pucati na njih. Sakrili su se u manjem hodniku bez izlaza, bili su zarobljeni. Liam je čvrsto držao Reu i nadao se da će izdržati. David je pretrčao u suprotni hodnik, isti kao ovaj u kojem stoje ostali, pa su Ivana i David u isto vrijeme počeli pucati na Brunine ljude. Kad su ih ubili nastavili su se kretat prema izlazu i onda kad su ugledali vrata iza njih su počeli pucati, jedan metak je pogodio Emila u rame na što je Ivan odmah ubio toga. Kad su izašli vanka svi su pucali ispred i iza Liama i Ree. Marko je otvorio zadnja vrata kombija i sjeo za mjesto vozača već upaljenog kombija. Ivana i David su prvi došli do kombija i pucali su da oslobode put za ostale. Kad su se dovoljno približili Ivana je ušla u kombi i pucala iz njega dok je David radio istu stvar sa mjesta suvozača. Srećom i neke njihove ekipe su bile tu pa nisu bili potpuno sami. Liam je ušao u kombi i Ivan i Emilo za njim. Kad su ušli Ivana je odmah zatvorila vrata i Marko je brzo krenuo već vozeći prema najbližoj bolnici.
-Ovo je bilo blizu.- rekao je Emilo na što su se svi malo osmjehnuli, svi osim Liama. Za njega i Reu ova borba još nije bila gotova.

Brzo su došli do bolnice, gdje ih je čekala Ana, pa je Liam protrčao prema ulazu sa Njom u rukama. Kad je ušao u bolnicu odmah je zvao nekog doktora. U panici medicinske sestre i doktori su je odmah preuzeli. Liam je stavio Reu na onaj prenosni ležaj i doktori su je vodili prema operacijskoj sali zato što im je Liam rekao za metak. Došli su do sale i medicinska sestra je rekla Liamu da dalje ne može. Prvo se bunio ali popustio je. Kad je ušla u salu on nije znao šta da radi. Bio je uplašen i uznemiren. Dok je Liam bio ispred sale, Ana je natrala Emila da ode kod drugog doktora da mu zavije ruku, srećom nije morao vaditi metak zato što je metak samo prošao kroz njegovu ruku.

Prošlo je dosta vremena, doktori i sestre su samo ulazili i izlazili iz sale, nitko ništa nije govorio. Liam je zaustavljao par doktora i pokušao pitati pristojno, ali svi su ga ignorirali. Bilo mu je dosta. Doktor je izašao iz sale i Liam ga je uhvatio za odjeću i pribio na zid.
-E sad, dosta mi je više izbjegavanja odgovora. Pitao sam pristojno i vi ste me svi ignorirali, dosta mi je. Ili mi reci što se događa s Njom ili jedino što će od tebe ostat će biti crvena mrlja na zidu. Što se događa s Njom!?- Liam je držao prestravljenog doktora. Doktor je nakon par sekundi počeo pričati.
-Gospodine ona je u veoma lošem stanju. Metak smo lako izvadili, srećom metak nije oštetio važne organe. Ali djevojka je previše ozlijeđena. Njeno tijelo je dehidrirano i gladno. Njeni unutarnji organi su natekli. Rane od različitih noževa su inficirane. Jedina dobra stvar je što joj glava nije puno ozlijeđena. Ali zbog izgladnjivanja i funkcija mozga joj je oslabljena. Od gladi i žeđi njeno je tijelo počelo samo sebe razgrađivati. Radimo sve što možemo ali žao mi je što vam ovo moram reći, ali šansa da preživi je manja od 20%.- rekao je preplašeni doktor. Liam je pustio doktora, naslonio se na zid i spustio do poda.

Zagrlio je koljena i samo počeo plakati. Nije se osjećao ovako slomljen od trenutka kad je saznao da su mu roditelji ubijeni, a ni tad ga nitko nije vidio da plače. Nije dopuštao nikome da ga vidi slomljenog, ali sad ga nije briga. Jedino što mu je u ovom trenu važno je Ona. Marko je došao do njega i zagrlio ga. Nije ništa govorio samo mu je pružio zagrljaj koji je očajno trebao.
-Nisam joj odgovorio.- rekao je kroz suze Liam.
-Što joj nisi odgovorio?- pitao je nježno Marko.
-Rekla mi je da me voli, a ja joj nisam rekao isto to nazad.- jedva je rekao.
-A možda mi je to bila zadnja šansa da joj kažem. Nikad si neću oprostiti što odmah nisam krenuo za njom kad je pobjegla iz stana. Mogao sam ovo spriječiti, a sad nikad neće znati kolko je volim.- kroz suze je govorio i u glasu se mogla osjetiti tolika bol i tuga tog trena.
-Nemoj to govoriti, ona je jaka izvući će se.- Marko je pokušao ostati jak zbog njega, al svi su znali da su šanse preslabe.
-Što ako se ne izvuče? Ja ne mogu više. Ona me je vratila, zbog nje sam se sjetio tko sam. Zaboravio sam na osvetu i uživao sam u dobroti nje. Ako ona ne preživi ja stvarno ne znam kako ću ja preživiti. Znajući da se bacila pred metak da mene zaštiti. Ja bi trebao biti na tom krevetu, ja, a ne ona. Poslije smrti mojih roditelja više nisam bio ja, a ona me je vratila. Ne mogu je izgubiti, jednostavno ne mogu.- rekao je pa je počeo još jače plakati. Svi su oni pokušali ostati jaki zbog njega i nje, ali nisu mogli. Ana je grlila Emila i plakala, čak je i Ivana izgubila snagu i počela plakati kad je vidila Liama takvog. Ovaj prizor nikog nije mogao ostaviti ravnodušnog. Ljudi koji su samo prolazili osjećali su bol. Doktori su izašli iz sale, Liam se brzo dignuo na noge i pogledao ih. U očima mu se mogao jasno vidit strah, ali i nada. Jedan doktor je rekao drugima da odu da će on reći. Liam se strašno bojao odgovora. Doktor ga je pogledao pa se lagano osmjehnuo.
-Uspjeli smo je stabilizirati, napravili smo se što smo mogli, sad je sve na njoj, želi li se probuditi. Ali prvih 48h su najvažniji. Možete je vidjeti, zato što nije pretrpjela prevelike ozlijede glave trebala bi se ubrzo probuditi, no kako sam rekao to je na njoj.- Liam je samo snažno zagrlio doktora i zahvalio mu se. Onda je ušao u njenu sobu. Ležala je na krevetu nepomična i s puno stvari spojenih na nju. Ali jedan zvuk je bio najbitniji. Uz sve te ozlijede još uvijek se čuo zvuk njenog srca koje je kucalo snažno. Došao je do nje te sjeo na stolicu do njenog kreveta i uhvatio ju je za ruku.
-Hej mala, samo se nastavi boriti. Nemoj odustati. Znam da si kroz previše toga prošla, ali kad se probudiš svemu tomu će biti kraj. Svi smo tu, fališ nam. Meni najviše. Molim te probudi se brzo, ja ne znam što ću bez tebe. Toliko dugo nisam vidio nebo u tvojim očima, predugo. Molim te ne odustaj, znam da tražim previše, ali ja ne znam što bih bez tebe. Ti si moje nebo, ti si moj svijet. Od smrti mojih roditelja samo znam za osvetu, ti si sve to zamijenila ljubavlju. Molim te probudi se.- rekao je puštajući suze dok joj je čvrsto držao opuštenu ruku. Poljubio joj je ruku.
-Molim te izdrži.- suza se skliznula s njegovog obraza na njenu ruku. Osjetio je kako uzvraća stisak ruke.