Ubojita ljubav

23

Liam POV:
Otišao sam u svoju sobu i vidio kako izgleda spokojno dok spava znam da zapravo ne spava, ali svejedno. Sjeo sam na stolicu i pripremio se za spavati. Ne želim da me ubije ujutro ako me zatekne u krevetu s njom.

Spavao sam na stolici kad me je glasan jecaj probudio. Mislio sam da sam umislio kad sam čuo još jedan samo glasniji. Digao sam se i otišao do Ree.
-Ne, ne molim te NE!- skoro je vikala u snu. Suze su joj se spuštale niz obraze dok se vrtjela po krevetu i govorila nekom da prestane. Sjećam se da mi je rekla da ima noćne more, ali nisam znao da su ovoliko loše. Nisam znao što napraviti da joj pomognem. Pokušao sam je probuditi, ali nije uspjelo. Ovo joj je još gore, proživljava strašnu noćnu moru iz koje se ne može probuditi. Kleknuo sam na pod kraj njene glave i dok sam joj lagano gladio kosu govorio
-Smiri se, na sigurnom si. Neću dati da ti itko naudi.- malo se smirila, ali suze su joj još padale niz njeno prekrasno lice. Uzeo sam joj ruku i lagano pravio kružiće dok sam joj još gladio kosu. Napokon je prestala plakati. Moram znati što joj se dogodilo da je ovolko traumatizirana. Još malo sam je smirivao dok nije počela disati ujednačeno. Kad sam se uvjerio da je smirena vratio sam se na stolicu, ali nisam mogao zaspati. Bojao sam se da će joj se opet vratiti mora. Pogledao sam kolko je sati, 4:30h. Pa moram bar još malo od spavat.

Probudio sam se na stolici, kad sam se digao sve me je bolilo. Znao sam da nije dobra ideja da spavam na stolici, ali nisam želio da me zadavi kad se probudi sa mnom u krevetu. Pogledao sam prema njoj, još je spavala. Spustio sam se dolje i otišao u kuhinju da nešto pojedem. Napravio sam si pahuljice s mlijekom. Šta si ti neko dijete? Samo volim pahuljice ništa tu nije čudno. Pojeo sam svoje pahuljice te sam spremio zdjelicu u sudoper. Pogledao sam kolko je sati kad sam vidio da je 16h srce mi je skoro stalo. Što joj je on dao da se još ne budi? Vidio sam da su u kuću ušli Ivan, David i Emilo sa maskama. Skoro sam zaboravio da su danas imali dogovor sa dostavljanjem.
-Ej kako je prošlo?- pitao sam ih. Malo su odskočili pošto me nisu očekivali.
-Dobro je prošlo, ali idemo se presvući pa ćemo razgovarati.- odgovorio je David te su se uputili na kat.

Rea POV:
Budim se na nekom krevetu. Soba je
Wow.

Gdje sam ja? Jel moguće da je onaj radio za Njega, ne nemoguće. Ono je neka gnjida. Primjetila sam da imam zamotane ruke. Ko ih je zamotao? Krenula sam polako prema vratima, otključana su. Izašla sam vani kad su se trojica sa maskama pojavili na vrhu skala. Krenuli su prema meni. Panika me je preuzela.
-Mala se probudila. Jel te boli glava?- pitao me neki glas. Nisam više razmišljala kad su krenuli bliže prema meni samo sam se počela braniti. Čula sam kako mi nešto govore, ali nisam razumjela. Počeli su uzvraćat no nije im to baš pomoglo. Vidjela sam da su sva trojica imali pištolje zakačene na remenu. Dvojica su me pokušala držati kad sam se oslobodila i oba dvojicu bacila na pod. Od jačine udara nisu se više dizali. Treći se samo branio, ali bila sam previše vođena strahom da to primjetim. Uhvatila sam ga za ruku i savila u laktu iza leđa te sam ga pribila uza zid. Uzela sam njegov pištolj te ga uperila njemu u glavu.
-Šef ti je glup, triba je poslat više od samo trojice na mene. Mislila sam da je bar malo pametniji. Rekla bi ti da mu kažeš da idući put pošalje više ljudi, ali nećeš imati tu priliku.- rekla sam sa podsmjehom. Taman je nešto htio odgovorit kada smo čuli da je stuba zaškripila. Pištolj sam preusmjerila u nadolazeću osobu.

Liam POV:
Nakon što su otišli gore čuo sam neku glasnu buku, kao da se bore. Viknuo sam odozdo, ali čini mi se da me nisu čuli. Krenuo sam na kat kad je stuba zaškripila. Netko to stvarno mora popravit. Nastavio sam se penjati.
-Wowowow Rea spusti pištolj!- rekao sam dok sam od iznenađenja podigao ruke. Gledala je u mene zbunjeno dok je još držala Davida pribijenog uza zid. Vidio sam da su se Ivan i Emilo nalazili na podu.
-Liam?- pitala je zbunjeno. Još uvijek me je držala na nišanu.
-Rea spusti pištolj i pusti Davidovu ruku.- rekao sam joj smireno. Vidio sam joj paniku u očima iako ih je prebila, koja se zamijenila zbunjenim pogledom. Pustila ga je pogledala je prema njemu.
-David?- okrenula se i pogledala prema podu
-Emilo? Ivan?- sva je bila zbunjena. Kad su skinuli maske izgledala je malo manje zbunjena. Stavila je pištolj u hlače te dala jednu ruku Emilu i jednu Ivanu te ih povukla brzo, dok su je oni gledali sa iznenađenjem. Izvukla je pištolj te ga preokrenula u ruci kao u filmovima te je okrenutu dršku pružila Davidu
-Mislim da je ovo tvoje.- rekla je na što je samo kimnuo i zbunjeno prihvatio. Svi smo je gledali iznenađeno kao i ona nas.
-Moramo razgovarati.- rekli smo u isto vrijeme, na to smo se malo nasmiješili.
-Ajmo dolje da ti dam nešto za jest, dugo si bila bez svijeti. A vas trojica ajte se presvući.-

David POV:
Šta je ona mislila pod onim da mi je šef triba poslat više od samo trojice ne nju? Ona kad je izašla i samo se počela braniti nismo je mogli zaustaviti. Vidio sam joj strah i paniku u očima, to ju je vodilo da se bori. Kao da nas nije čula kad smo joj govorili da je sve u redu, da nas se ne treba bojati. Ali kako je uspjela svu nas trojicu prebiti. Moram saznati od koga ona bježi da me je skoro ubila od straha.

Emilo POV:
Kako je moguće da je ona tolko snažna? Sve me boli kolko jako me je udarila. Ja ne mogu vjerovati da je ona tolko snažna.

Ivan POV:
Kako je uspjela mene i Emila baciti na pod onako jako? I kako nas je uspjela dignuti u isto vrijeme isto jako? Moram više vjerovati Liamu kad mi je reka da stvarno ima ruku, a ne da to govori zbog svog ega.

Rea POV:
Sad sam sigurno nadrapala, sigurno je skužio ko sam ja. Imat ću gadnih problema zbog toga.

_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_*_
Sorry zbog kasnog objavljivanja, ispravljala sam ocjene zadnjih par tjedana. Svejedno nije pomoglo, idem na produžnu iz latinskog pa nemojte se ljutiti ako ne budem redovito objavljivala. Pokušat ću redovito pisat, ali moram se skoncentrirat na produžnu da ne postane popravni.

Voli vas vaš Niski Anđeo/Đava
:-*