Ubojita ljubav

6

Rea POV:
Nakon što su otišli Liam i David očistila sam njihov stol. Zatim smo Maria i ja očistili slastičarnicu. Mate je već otišao prije pola sata dok sam naplaćivala Liamu. Kad smo završile Maria je zaključala.
-Vidimo se sutra.- rekla je i otišla u auto, samo sam joj mahnula, dok sam se zaputila pješke do stana. Kad sam došla samo sam zaključala vrata i bacila se na krevet.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Trening mi se malo odužio, inače idem na kick box, pa sam kasnila kući javila bi ocu ali baterija mi se ispraznila.

Došla sam kući i otvorila vrata
-Pa gdje si ti dosad znaš kako sam se zabrinuo?!- rekao je inače se ne zabrinjava ovako ali od kako smo  mamu sahranili prije par dana uvijek je pod stresom.
-Smiri se samo se trening odužio htjela sam ti javit ali ispraznila mi se baterija.- rekla sam i meni je sve loše od kako je mama umrla ali ne mora se na meni iskaljavati.
-Oprosti, nego idi se u sobu spremiti idemo negdje.- rekao je ozbiljno. Nisam ga propitkivala samo sam poslušala znam da mu je teško biti ovdje od kako je nema i meni je.

Dok sam se spremala čula sam glasan udarac kao da je neko razbio stražnja vrata. Brzo sam se spustila da vidim što se događa. Sakrila sam se iza vrata i gledala što se događa.
-Sahranio si ženu, sad gdje je naš novac?- pitao je promukao glas. Nisam imala pojma o kakvim su novcima pričali.
-Evo.- rekao je otac i dobacio kesu da prebroje.
-Samo 50 000 kn ovo nisu ni kamate. Gdje je ostatak?- rekao je.
-To je sve što imam.- rekao je otac, zvučao je očajno.
-Onda gdje je mala.- rekao je ponovno promukao glas, mala je li misli na mene.
-Nju ostavite iz ovoga ona nema ništa s tim.- rekao je otac.
-Imali smo dogovor. Ti ćeš nama vratit novac s kamatama nakon što ti žena umre ili ode u remisiju. Umrla je, dali smo ti vremena da je oplakuješ sad si nam dužan.- rekao je
-Znam vratit ću sve samo mi morate dati malo više vremena.- rekao je očajno tata.
Neko me je povukao za majicu i rekao
-Šefe pogledajte koga smo našli.- onda me je grubo gurnuo u dnevni boravak, jedva sam ostala na nogama.
-Gle koga mi to imamo ovdje.- rekao je i povukao me prema sebi za kosu. Ja sam ga na to ogrebala.
-Platit ćeš mi za to.- ošamario me. Od jačine udarca sam pala na pod, osjetila sam krv na usnama,  moj otac je krenuo prema meni ali su ga dvojica snažnih muškaraca držala. 
-PUSTI TE JE!-  zaderao se moj otac. On je gledao u mene i ja sam uzvratila pogled. Suze su mi se nakupile u očima ali mu neću dat to zadovoljstvo pa sam mu samo dobacila prljav pogled. Na to se samo zlobno nasmješio. Okrenuo se prema mom ocu.
-Više mi nisi potreban.- uperio je pištolj u njega. Viknula sam ne ali već je opalio. Digla sam se i krenula prema ocu no uhvatio me je i nešto mi ubrizgao u vrat. Zadnje što sam vidjela prije mraka su bile bez životne oči mog oca sa rupom između.

Probudila sam se u nekoj mračnoj prostoriji. Onda mi se sve počelo vraćati. Moj otac je mrtav, sama sam. Skupila sam se uza zid i plakala kao nikad do sad. Čula sam kretnje ispred vrata, no nije me moglo biti manje briga. Onda su se vrata naglo otvorila i još jače zatvorila, čula sam kako zaključaje bravu. Nisam se obazirala, bol u meni je bila veća od straha.
-Gle, gle, gle tko nam se to probudio.- rekao je previše poznati promukli glas. Nisam podizala glavu, nisam se obazirala. To ga je naljutilo, uhvatio me je za kosu i podigao te me grubo bacio na krevet koji nisam ni skužila da je tu.
-E sad ćeš mi platiti za ono.-
Krenuo je na mene, branila sam se, udarala svom jačinom, nisam se predala ni kad mi je ruke uhvatio jednom, a svezao drugom rukom. Bio je sve ljući udario me šakom u glavu i time me na kratko ošamutio, nažalost i to malo vremena mu je bilo dovoljno da sadere sve što imam na sebi. Vikala sam, borila se, nisam htjela odustati. Kad mi je oduzeo ono najvrijednije što sam imala, slomio me, uništio, samo sam se htjela skupčati i plakati. Nisam se više imala za što boriti. Otišao je i ostavio me takvu. Ne mogu opisati kako se sad osjećam. Najbliže je da se osjećam prljavo, slomljeno, uništeno. Majka mi je umrila od raka, on mi je oca ubio meni pred očima i oduzeo mi nešto što nikad neću dobit nazad. 
Samo sam plakala nisam imala više što izgubiti.

Prošlo je ne znam koliko dana nakon toga kad sam vidjela priliku i iskoristila sam je. Pobjegla sam s njegovim riječima u glavi. Naći ću te. Naći ću te.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Probudila sam se znojna, srce mi je ubrzano kucalo. Opet ista noćna mora ili bolje reći sjećanje. Od kako mi je otac ubijen njegove me oči proganjaju svaku noć. Ni jedna noć od tada nije prošla mirno. Već godinama konstantno sanjam isti san.

Znam da više neću zaspati pa sam se uputila na mali balkon i promatrala zvijezde dok sunce nije krenulo izlaziti onda sam se obukla i otišla u školu.