Ubojita ljubav

11

Liam POV:
Nikad prije nisam izgubio borbu, a sad sam je izgubio i to od cure, a najgore je to što nije imala više od 160 cm. Pa kako ima toliko snage u njoj, no nekako mi je bila poznata. Ne znam odakle je poznajem, ali njene oči su mi poznate, tako plave, ali tko ga znam da ima plave oči? Rea ima plave oči, ne nemoguće ono nije mogla biti ona, ili je?  Znam da je jaka, sjećanje na prvi dan, ali ne mislim da bi me mogla onesvjestiti, valjda. ŠTO SE JEBENO DOGAĐA?! 

Kad mi je David rekao da sam izgubio ostao sam zapanjen. Pogledao sam prema njoj i vidio sam da gleda prema meni, bio sam zbunjen. Zašto je gledala prema meni? Ja kad pobjedim samo uzmem novce i odem, nikad ne gledam prema protivnicima nakon borbe, zapravo niko ne gleda u protivnike nakon što ih pobjede, a opet ona je gledala u mene.

Ovih tjedan dana nisam išao u podzemlje imao sam većih problema, gdje je nestao Bruno, a danas nakon Reinog ispada samo sam se trebao negdje ispuhati. Kad sam došao svi su pričali o curi koju niko nije uspio dotaknuti, mislim svojevoljno, zanimalo me tko je ona. Pa kad sam čuo da su prozvali njen nadimak, o kojem sam čuo da su pričali, morao sam vidjet kako se bori. Spidi je bio jedan od boljih boraca ovdje i bio sam siguran da će pobijediti. On je nešto rekao na španjolskom, ali na njenom licu nisam mogao ništa vidjeti od te glupe maske. Izazvala ga je, a ono što se dogodilo nikad ne bi predvidio. Izbjegla je njegov udarac i odmah nakon toga ga je onesvjestila. Nikad ovdje nisam vidio brži nokaut, a pogotovo zadan od cure inače ovdje se cure ne bore. Kad je Spidi pao ona ga je udarila u nogu, mislim da nije imala tu masku da bio joj se na licu vidjelo nezadovoljstvo. Mora da je bila nezadovoljna zato što se nije zagrijala. Pa kad je G pitao ima li neko dovoljno muda da je izazove javio sam se, mislio sam da ako je njega pobijedila da mene neće sigurno. Ignorirala je moje uvrede koje sam govorio samo da dobijem neku reakciju, ali ništa kao da je samo robot stvoren za borbu. Prije nego što sam se onesvjestio čuo sam da mi je nešto rekla, ali nisam mogao raspoznati što no zvučala mi je nekako poznato. 

Kad sam došao sebi poslije borbe izašao sam vani da vidim je li možda još tu, ali izgleda da je otišla. Odlučio sam ići u obližnji park samo da razbistrim misli kroz šetnju na mjesečini. Samo sam se šetao kad sam neko tiho jecanje. Okretao sam se oko sebe, no nigdje nije bilo nikoga. Zatvorio sam oči i fokusirao se na zvuk. Bio sam udaljen nekoliko metara od stvarno velikog stabla, nisam ni znao da ovoliko stablo ima u ovom parku, kad sam vidio crnu siluetu na visokim granama. Stao sam i bolje se zagledao u siluetu kad sam vidio da je to djevojka, ali ne bilo koja to je bila Rea. Plače? Zašto plače?
-Zašto si me morao uništiti. Više nemam nikoga. Mama, tata oprostite mi ako odustanem, stvarno ne znam koliko još mogu izdržati.- o kome priča, tko ju je uništio. Ovo mi daje još jedan dodatan razlog da joj ne dopustim da se udalji, ona treba nekog. Boli je i ja joj neću dopustiti da pati sama. Reći ću Marku da istraži njenu povijest.

Otišao sam na naš posjed i otišao do moje kuće gdje živimo samo moji prijatelji i ja. Ostali su raspodijeljeni u druge kuće. Otišao sam u kontrolnu sobu, prije će biti manji stan. Ovo je Markov raj, sve je puno najbolje tehnologije koju on koristi za igrice, ako ne treba nešto hakirati, nekog istražiti i tako dalje. Samo kad ja uđem, a on igra, gasi igru brže nego što ju je upalio.
-Marko trebam da istražiš nekog za mene.- rekao sam mu. Pogledao me je sumnjičavo, ali se okrenuo prema računalu i rekao
-Koga?-
-Reu.- kad sam mu to rekao skoro je pao sa stolice.
-Zašto nju već nam je rekla da se ne želi družit s nama, što nas briga o njenoj prošlosti.- rekao je više kao izjavu nego kao pitanje.
-Zato što sam ja tako rekao.- rekao sam sa stisnutim zubima. Bio sam ljut zato što ne znam skoro ništa o njoj, a on se sad pravi pametan.
-Ali...- krenuo je.
-Nema ALI, samo je prokleto istraži!- rekao sam već vidno iznerviran. Opet se okrenuo prema računalu.
-Koje joj je prezime?- pitao je
-Što ja znam, jebote!? Hakiraj školu nije me briga.- rekao sam.
-Ok, ok, smiri se. Brzo ću ja.- rekao je oprezno da me još više ne naljuti. Zapravo mislim da uopće nisam ljut na njega nego na cijelu ovu prokletu situaciju o kojoj ništa ne znam.
-Nemoguće.- rekao je sebi u bradu.
-Što je nemoguće?- pitao sam puno smirenije nego maloprije.
-Pa prema imenu koje je u školi, niko ne postoji.- rekao je
-Kako misliš ne postoji, tko je ona?- rekao sam zbunjen.
-Mislim postoji ali ta Rea Martinez ima 70 godina i živi u Meksiku. Pokušat ću saznati tko je ona zapravo, ne bi trebalo dugo trajati. Javim ti kad saznam nešto.- rekao je i krenuo raditi ono što zna najbolje. 

Ostavio sam Marka da radi i otišao se otuširati. Rane me peku, ta cura je jaka. Moram saznati tko je ona i tko je Rea. Nakon tuširanja samo sam obukao bokserice i legao na krevet. Gledao sam u strop i zaspao sa tim mislima. Tko su one?