Ubojita ljubav

13

Rea POV:
Kad sam došla u stan tek sam onda skužila koliko me zapravo boli. Javila sam Mati da sam bolesna, to nije laganje, jesam bolesna, donekle. Skinula sam svu onu šminku i pripremila si toplu kupku, što je bolje od liječenja rana nego topla kupka. Pustila sam glazbu i bar na trenutak zaboravila na sve svoje probleme.

Prošlo je par dana od kako sam bila u školi i na poslu. Bar me Mate nije tjerao da dolazim na posao. Modrice su većinom nestale, ostalo mi je samo par na trbuhu i blijedo na oku, može se samo vidjet ako se bolje zagledaš.
Danas idem nazad na posao, za školu ću vidjet. Kad sam došla odmah me je Maria napala pitanjima
-Zašto te nije bilo, jesi li dobro, trebaš li nešto!??- rekla sam joj
-Smiri se bila sam bolesna. Sad sam dobro (iako nisam), ništa ne trebam. Ali hvala što se brineš-
-Tražio te neki dečko, ne mogu se sjetit imena.-
-Nema veze, hvala što si rekla.- odgovorila sam i krenula s poslom.

Ostatak smjene je prošao ok. Kad me je pred kraj smjene pozvao Mate. Pokucala sam na vrata i nakon tihog uđi sam ušla.
-Tražio si me.- pitala sam kad sam zatvorila vrata i okrenula se prema njemu.
-Da. Htio sam ti reći da pošto par dana nisi bila na poslu, trebaš to odraditi.- rekao je
-U redu, kako?- pitala sam.
-Od sutra radiš i noćnu, bar dok ne odradiš sve.- rekao je. A dobro to mogu napravit.
-Kakvu noćnu? Zar slastičarna ne radi samo u dvije smjene, jutarnju i popodnevnu?- pitala sam zbunjeno.
-Da radi, ali nećeš ti radit u slatičarnoj. Imam i jedan klub u blizini kojem treba šankerica.- rekao je, nije mi rekao kakav je to klub, a valjda samo najobičniji klub.
-U redu.- rekla sam sumnjičavo.
-Vidimo se sutra.- rekla sam i otišla nazad prema stanu.

Liam POV:
Rea nije dolazila u školu nakon što mi je ostavila one skittls. Marko je saznao nešto više o njenoj prošlosti. 

Došao sam nazad kući.
-Liam našao sam nešto o njoj.- rekao je Marko kad sam ušao u kuću. 
-Što?- odmah sam pitao. 
-Dođi u kontrolnu sobu.- rekao je i nestao na katu. Brzo sam pratio za njim. Kad smo ušli brzo sam zatvorio vrata i išao vidjeti što je našao. 
-Pogledaj ovo.- rekao je i pokazao na velikom ekranu slike s nadzornih kamera. Tu su bile slike Ree s različitim bojama kose, različitim stilovima oblačenja, u različitim okolinama. 
-Što je sve ovo?- pitao sam zbunjeno Marka. 
-Ovo je Reina prošlost koju sam mogao pronaći. Tu gdje ima plavu kosu zvala se Iva Matić, tu sa crvenom bila je Tea Bitunjac, tu sa smeđom bila je Marija Krun. To je sve što sam našao, kad je bila Tea imala je 17 godina ali prije opet nije postojala. Žao mi je Liam ne mogu ništa više naći o njoj, u svakom gradu se zadržala ni punih 6 mjeseci. Uvijek bi se brzo odselila dalje. Cijelu noć sam istraživao i jedino što sam našao je ova tri aliasa . Dobro skriva tragove ne znam ništa o njoj.- rekao je poraženo Marko.
-Stvarno mi je žao.- rekao je ponovo
-Nema veze sve si napravio. Izgleda da će nam ona sama morati reći.- rekao sam dok sam razmišljao kako da je nagovorim da mi kaže. 

Prošlo je par dana od kako mi je Marko rekao sve što zna. Tražio sam je u slastičarni, ali ni oni nisu znali gdje je. Bojao sam se da je opet pobjegla. Bilo se već smračilo kad sam izašao iz podzemlja. I Skull je nestala misteriozno kako se pojavila. Nakon one večeri kad me je prebila nije se vratila. Bio sam u svojim mislima okupiran Reom i Skull da nisam ni skužio da sam se približavao slastičarni. Stao sam kad sam vidio da iz slastičarne izlazi već previše poznata crna kosa, pitam se je li joj to uopće prava boja, ali joj ne sumnjivo najbolje paše. S plavom je izgledala kao barbie. Krenula je pješke prema parku. Odlučio sam ju pratiti, morao sam znati gdje živi ili bar nešto u vezi nje. Prošla je pokraj onog velikog stabla. Samo je pogledala u stablo i zamislila se, razmišljajući da se popne ili ne. Očito je odlučila ne kad se okrenula i otišla dalje. Pratio sam ju i vidio da je krenula u opasni dio grada, dobro opasan za nju mene se i onako svi tu boje. Hodala je ulicama samouvjereno, kao da joj ništa ne može nauditi. Okrenula se tako brzo da mi je malo falilo da me uhvati kako ju pratim, ali sam se brzo sakrio iza zida. Pričekao sam još koji trenutak i kad sam se okrenuo ona me je uhvatila, gurnila na zid i stavila mi nož pod vrat.
-K vragu Liam hoćeš ti da ja tebe ubijem. Zašto me pratiš?- rekla je dok je još držala nož pod mojom glavom.
-Budi ljubazna i makni nož.- rekao sam joj. Ona kao da je tek sad shvatila da drži nož na mom vratu te ga je brzo spustila.
-Oprosti, ali zašto me pratiš?- pitala me je puno smirenije.
-Ček ti si znala cijelo vrijeme da te pratim?- pitao sam ozbiljno začuđen. Na što je samo preokrenula očima i rekla.
-Inače si toliko dobar u praćenju da ja mislim da bi i slijepac znao da je pračen.- rekla je sarkastično prvi dio.
-Ako si znala da sam ja, zašto si mi prionula nož uz vrat?- pitao sam je. Htjela me je prestrašiti ili šta. Ma ja ozbiljno ovu jebenu curu ne razumijem.
-Ne, nisam znala da si ti. Vidjela sam da me neko prati. Zato i jesam skrenula u ovu ulicu. Znam da imam dovoljno prostora da se obranim.- rekla je. Znači nije znala da sam ja samo se obranila.
-Pa k vragu Rea hoćeš ti mene ubiti. Malo je falilo da mi prerežeš vrat. I uostalom šta će ti nož, jebate.- pitao sam.
-Ne moraš se brinuti, da sam te htjela ubiti već bi bio mrtav. I nigdje ne idem bez noža.- rekla je zabavljeno.
-Ma jok zašto da se brinem. Upravo si mi rekla da me možeš ubiti, ako poželiš. Veoma utješno, veoma.- rekao sam sarkastično popraćeno s njenim okretanjem očiju.
-U ostalom nisi mi odgovorio. Zašto si me pratio?- pitala je ponovo, iskreno, nadao sam se da je zaboravila.
-Nisi bila u školi od kako si ostavila skitlls, morao sam znati što se događa. Izluđuje me ova jebena situacija u kojoj ne znam šta se k vragu događa.- rekao sam iznervirano, jer sam točno to bio, iznerviran.
-Gle nije tvoje da se miješaš. Ovo je moja stvar i kad sam ti rekla da me se kloniš to sam i mislila. Liame makni se od mene i ti i tvoji prijatelji.- rekla je hladnim glasom sa malo prekrivene krivnje.
-Znaš oni su i tvoji prijatelji, brinu se za tebe.- rekao sam joj. Nisam ni trebao lagati od kako se odvojila od nas svi su zabrinuti, ne žele to pokazat, ali svima je prirasla k srcu u ovo malo vremena.
-Vi ne znate ništa o meni, mi nismo prijatelji. Doslovno sam vas upoznala prije tjedan dana i od tada vas izbjegavam. Meni ne trebaju prijatelji, ne treba mi još osoba koje ću nositi na duši. Dovoljno je osoba nastradalo zbog mene i neću dopustiti da i vi nastradate. Samo taj jedan dan što sam provela s vama mi je pokazao kakve ste vi osobe. Morala sam naučiti kako brzo razlikovati osobine da bih preživjela i odmah sam vidjela da ste vi dobre osobe iako ste smatrani lošom ekipom u školi. Odmah sam vidjela tu dobrotu među vama i znam da ste spremni napraviti sve za osobe koje su vam važne. I zato nema šanse da ću ja sad to upropastiti. Ako se počnem družiti s vama to će samo završiti katastrofalno. Ja sve uništim i pomirila sam se sa svojom sudbinom da ću zauvijek biti sama. Jel samo tako mogu zaštiti ostale, vas. Ako dopustim sebi da se družim s vama, ako dopustim sebi donekle normalan život s prijateljima, upropastiti ću i vas. Zato te molim da više ne pokušavaš biti moj prijatelj, ni ti ni oni. Molim te. - rekla je tužno, kao da je pokušala suzdržat suze no opet se jedna izdajnica spustila niz obraz.

-Ja...- krenuo sam reći ni sam ne znam šta. Ljutito je obrisala suzu.
-Samo me ostavite na miru.- rekla je tužno. Okrenula se i potrčala, nisam znao što napravit. Htio sam krenut za njom, ali nisam mogao. Ostao sam stajati kao kip kad mi je sve to rekla. Što joj se tako strašno dogodilo u životu da misli ovako? Vidio sam kako joj klizi maska sa lica i nisam ništa napravio. A šta si i mogao napravit? Mogao sam je zagrliti. A zašto nisi, zašto je nisi zagrlio, zašto je nisi pratio, zašto si samo ostao stajati tu kao kip! Reci mi zašto si ostao tu dok si očito vidio da je ona samo jedna slomljena djevojka iza te hladnokrvne ljušture, zašto?! Ti si jedini vidio tu suzu, jedini si čuo bar djelić njene priče dok nitko drugi od vašeg društva nije vidio nju kako puca, kako joj fali malo da se ne slomi! Ti jesi, a šta si napravio?! Glumio kipa! Eto to si napravio! Budi sretan ako opet ne pobjegne i da pobjegne kako bi je našao kad ne možeš naći ni njenu prošlost! Taj dosadni glas opet je bio u pravu. Ali u tom trenutku odlučio sam nešto. Ja joj neću dopustiti da nas otjera, tu sam, smo, i jebi sve živo ako ću joj dopustiti da sama pati. Svatko zaslužuje sreću, prijatelje. I ja sam vidio dobrotu u njoj. Svaki put kad mi je spustila vidio sam mali osmijeh kod nje. I ovo što mi je rekla samo mi potvrđuje ono što sam već znao. Ona nas odguruje da bi nas zaštitila. Ako to nije dobra osobina nije ništa. Ona se sama pokušava boriti protiv svojih demona samo da bi zaštitila nas, osobe koje ne zna. Ali mi vidimo nešto u njoj ne samo tu hladnu ljušturu koju prikaziva svima. Neću odustati od nje. Saznat ću što je muči i pomoći joj. Roditelji su me uvijek odgajali da pomažem. Možda jesam vođa bande, možda svi misle da sam nemilosrdan, ali nisam. Ja sam nemilosrdan prema nemilosrdnima, a ona nije to i treba pomoć.