Ubojita ljubav

9

Rea POV:
Prošlo je tjedan dana od kako izbjegavam Liama i ostale. Pokušavali su ostvariti komunikaciju, ali sam uvijek govorila da sam umorna ili da moram ići. Ne smijem se povezati s njima, iako su već našli mjesto u mom srcu. Moram se udaljiti, ako im se više približim mogu slučajno reći tko sam i zašto bježim. Mogu njih ugroziti.
-Rea, zašto nas izbjegavaš?- pitao me je Liam, nisam znala kako odgovoriti. Mislim da sam već iskoristila sve izlike. 
-Ne izbjegavam vas.- rekla sam i krenula otići.
-Aha, ne izbjegavaš.- rekao je sarkastično.
-A što sad radiš, gdje ideš?- pitao me je.
-Moram na WC.- rekla sam i krenula otići.
-Dosta mi je više.- rekao je i podignuo me preko ramena.
-Pusti me.- vikala sam na njega, no nije puštao. Iznio me vani i odveo me u svoj auto. Zaključao je vrata i krenuo negdje.
-Gdje me vodiš?- pitala sam ga.
-Zašto nas izbjegavaš?- pitao je on mene.
-Ne izbjegavam. A sad gdje me vodiš?- pitala sam već iznervirana.
-Dok ti ne budeš iskrena neću ni ja.- rekao je. Prestala sam pričati. Odlučila sam ga u potpunosti ignorirati. Vozili smo se neko vrijeme i onda je stao kod drugih auta negdje u šumi. Otključao je vrata. I pustio me vani. Još nisam pričala s njim.
-I ti kažeš da nas ne ignoriraš.- rekao je.
-Pa kad vas ne ignoriram.- rekla sam. Pojavio mu se zadovoljan osmijeh kad sam progovorila. Odveo me je malo dalje gdje sam vidjela da stoje Marko, David, Ana, Ivan i Ivana. Oni su sve ovo isplanirali. Moram se odvojiti, moram. Ako me Bruno nađe možda ih ozlijedi da se meni osveti što sam pobjegla. Ne mogu to dopustit. Ne mogu. Nitko ne zaslužuje proći kroz ono što sam ja prošla, a što su duže sa mnom to su bliže opasnosti.
-Što radite?- pitala sam ih.
-Želimo znati zašto nas izbjegavaš?- pitala je Ana.
-Ne izbjegavam.- rekla sam već izlizanu laž. Mislim da su svi preokrenuli očima. 
-Aha, a ja sam leptir.- rekao je Ivan.
-Da imaš prekrasne boje, zelenu i crvenu savršeno kompatibilne.- rekla sam sarkastično. Malo su se nasmijali na to. I meni se pojavio mali osmijeh na licu. Liam je ostao ozbiljan.

Liam POV:
Nisam se nasmijao na ovo, znam da nešto nije u redu s njom. Kad sam ovih tjedan dana pokušavao pričati s njom uvijek bi negdje pobjegla, nije sjedila na našem mjestu nego je išla u zadnju klupu, preko odmora uvijek bi nestala i u slastičarni uvijek bi slala Mariu da uzme našu narudžbu, a kad bi plaćali bila bi striktno poslovna.
-Rea molim te reci nam zašto nas izbjegavaš?- zamolio sam je, nikad nisam nikoga molio, ali moram znat. Od onog dana kad je plakala, nisam moga prestati misliti o tom danu.
-Morate se maknuti od mene. Ja se ne mogu družit s vama.- rekla nam je hladnim glasom. Ostao sam zbunjen. Je li ona saznala da ja vodim bandu pa se želi maknuti od nas.
-Molim!?- pitala je Ana začuđeno. Rea je samo ostala ravnodušna.
-Nije do vas, do mene je.- rekla je najizlizaniju izliku u prošlosti.
-Reci što nije u redu, ako si upala u probleme pomoći ćemo ti.- svi su se složili sa mnom.
-REKLA SAM DA SE VIŠE NE ŽELIM DRUŽITI S VAMA. PUSTITE ME NA MIRU!!- rekla je i otrčala prema autima. Ušla je u moj auto i upalila ga. Potrčao sam prema njoj i viknuo njeno ime. Nije me ni pogledala samo je odjurila s autom nazad prema školi. Svi su ostali zbunjeni.
-S njom definitivno nije nešto u redu.- rekao sam, složili su se sa mnom. Ali što nije u redu.