Ubojita ljubav

34

Rea POV:
Zagrizla sam komad palačinke. Ovo je tako dobro, lip je, dobar je i uz to još kuha, ma savršena kombinacija.
-Imaš nešto tu.- rekao je Liam i pokazao prema mom licu.
-Gdje?- pitala sam zbunjeno. Zaobišao je šank i došao ispred mene.
-Tu.- rekao je pa me poljubio. Nasmijala sam se kroz poljubac. Ne mogu vjerovati da je iskoristio tu jeftinu foru.

-AAAA!!- viknula je Ana, taj glas bi svuda prepoznala. Ja i Liam smo se prestali ljubiti i ja sam se okrenula prema njoj da bi vidjela da nam je okrenula leđa.
-Vi niste pošteni, mi se brinemo za vas, a vi se tu ljubakate i jebete.- rekla je ljuto, kad su u stan trčeći upali i Ivan i Emilo.
-Šta je.. AAA- i njih dvojica su isto reagirali i okrenuli nam leđa. Liam i ja smo se pogledali zbunjeno.
-Imate bar dvije sobe i kauč, a vi se jebete na šanku. Pa kako možete i mi tu jedemo.- rekao je zgroženo Emilo.
-Nitko se ne jebe.- Liam je rekao mirno.
-Samo vi lažite, ali vidimo vas. Prošli put smo mislili da se jebete i presluškivali smo vas, ali ne želimo to vidjeti.- rekao je Ivan još zgroženije od Emila, ako je to uopće moguće.
-Jeste li vi normalni nitko se ne jebe.- rekla sam sa povišenim tonom.
-Onda zašto je Liam..-
-gol, a ti samo..-
-u njegovoj majici.- slatko sad si još i dovršavaju rečenice.
-Nisam gol, okrenite se pa će te vidjeti.- odgovorio im je.
-I ja imam grudnjak i gaćice ispod njegove majice.- rekla sam malo iznervirana.
-Ne, nema šanse da ću se okrenuti. Nikad ne želim znati kako izgleda njegov kurac.-  čudno je čuti da Ana govori ovoliko prostih riječi. Da je Ivana razumjela bih, ali Ana, to me iznenađuje.
-Slažemo se.- odgovorili su oba dvojica od jednom.
-Okrenite se.- rekao je Liam zapovjednim tonom, malo su se trnuli, ali nisu se okrenuli.
-ODMAH!!!- ovom glasu nije bilo pregovaranja, okrenuli se sinkronizirano. Nas dvoje smo sada stajali jedno do drugog.
-Sad ću skinuti pregaču i vi nećete zatvoriti oči.- govorio im je sporo kao kad malom djetetu pokušavaš nešto reći. Malo mi je falilo da se nasmijem na to. Oni su sporo kimnuli glavama. Skinuo je pregaču i točno sam vidjela kako su odahnuli kad su vidjeli da ima bokserice. Sad nisam mogla da se ne nasmijem. Oni su mi se pridružili u smijanju.
-Šta ti se dogodilo!?- dotrčala je Ana do mene i gledala zaprepašteno u moju ranu.
-Sve je u redu, samo površna rana.- rekla sam mirno.
-Vidim da je površna, ali šta se dogodilo. Kad sam te ostavila u gradu nisi je imala.- rekla je zabrinuto. Prije nego što sam nešto rekla ubacio se Liam.
-Ajte u dnevni, a mi ćemo obući pa ćemo vam sve ispričati.- rekao je mirno. Kimnuli su glavom i uputili se u dnevni. Okrenula sam se prema njemu i uhvatila ga rukama oko vrata. 

-Nemaš pojma kolko si zgodno izgledao kad si im pokazao tko je šef.- pogledala sam ga u oči i strastveno poljubila. On me je uhvatio za dupe i podigao me na šank, omotala sam noge oko njegovog struka.
-Ma daaaj, nismo ni otišli na par sekundi, a vi ste se već bacili na posao.- rekao je iznervirao Emilo, ali nije ni upola iznerviran kao nas dvoje što nas non stop prekidaju. Pogledali smo ga ubojito, da se samo okrenuo na peti i izašao uz tiho 'Nikad više neću jesti za tim šankom.' Samo smo se pogledali i nasmijali na to. Spustio me je sa šanka. 

-Idemo gore.- rekao je.
-Ali ja sam još gladna.- odgovorila sam izazivajući. Samo me je pogledao sa nekim zabavljenim sjajem u očima. 
-Znači nećeš se sama popeti gore.- pitao je zabavljeno.
-Ne.- na to je samo slegnuo ramenima.
-U redu, kad nećeš sama ja ću te odnijeti.- rekao je i prije nego li sam uspjela reagirati podigao me je preko ramena. Moje, sada otkriveno, dupe mu je bilo točno pokraj glave.
-Liam spusti me .- rekla sam upozoravajuće. Na što nije ništa odgovorio nego je samo krenuo hodati. Počela sam se mrdati pa me je lupio lagano po guzici.
-Nemoj se micati.- prestala sam se micati, ali kakva bi ja osoba bila da nešto drugo ne napravim, pa sam i ja njega udarila po dupetu. 
-To sam htjela napraviti od kad sam ti vidjela dupe.- samo se nasmijao na to i nastavio me nositi. Morali smo proći kroz dnevni da bi došli gore, što znači da su nas oni troje vidjeli ovako.
-Šta radite?- pitala je zbunjeno Ana.
-Nije htjela ići uz stepenice pa sam je odlučio ponijeti.- onda je samo krenuo uz stepenice na što sam im mahnula. Samo su preokrenuli očima.

Kad smo došli do njegove sobe, bacio me je na krevet. Kad me je bacio na krevet osjetila sam ogromnu muku. Digla sam se i potrčala prema WC-u, Liam je bio točno iza mene.
-Jesi dobro?- prije nego što sam uspila odgovorit povratila sam. Došao je do mene i držao mi kosu te mi umirujuće radio krugove na leđima. Kad sam došla sebi i otrala se ručnikom. Pitao me je jesam li sad dobro. Nisam mogla odgovorit pa sam samo kimnula glavom. Uzeo me je za ruke i podignuo te doveo do kreveta gdje me je polegao.
-Jel moguće da je to reakcija na sinoćna događana?- pitao me je.
-Možda, ali možda je to samo reakcija one tablete, palačinke i toga što si me nosio naopačke.- rekla sam promuklo. Kad sam to rekla točno sam mogla viditi kajanje u njegovim očima.
-Ajme oprosti, stvarno nisam razmišljao, zaboravio sam na tvoju glavu.- govorio je sa krivnjom u glasu.
-Ma u redu je i ja sam zaboravila.- rekla sam sasvim normalno.
-Hoćeš da te vozim u bolnicu?-
-Ne, ne sve je u redu. Dobro sam.- rekla sam u žurbi, ne smije me odvest u bolnicu jel ako mi izvade krv, saznat će se da se ne zovem Rea. Naglo sam se digla da kreveta i malo mi se zamantalo. Uhvatio me je.
-Jesi sigurno dobro?- pitao me je pažljivo.
-Ne, ali nemoj me voditi u bolnicu. Molim te. Pazit ću i odmarati ću se, neću ništa raditi, samo me nemoj voziti u bolnicu.- rekla sam molećivim glasom.
-U redu neću te voziti u bolnicu.-
-Obećaješ?-
-Obećajem.- odgovorio je malo nesigurno.

-Oš mi posudit neku svoju trenirku.- pitala sam ga sa slatkim pogledom.
-Aj prekini me tako gledati ko malo štetne koje hoće da ga maze i dat ću ti trenirku.- prestala sam ga tako gledat i počela sam se smijati tonu njegovog glasa. Zvučao je tako iznervirano kad sam ga tako gledala da ću ga možda tako non stop gledat. Muahaha. On se počeo smijati sa mnom i bacio je trenirku na moju glavu. Obukla sam je i sjela na krevet. Gledala sam kako se oblači i čim je obukao majicu odmah su mi falili njegovi mišići. Da mi je neko rekao prije pola godine da ću nekog muškog gledat na ovakav način poslala ih na psihijatriju.
-Ajmo dolje.- rekao je te me povukao za ruku i uzeo u naručje.
-Čemu to?- zašto me nosi, ne shvaćam ga.
-Maloprije ti se zamantalo, pa ja bi još trebao dopustiti da ideš niz stepenice i da ti se opet zamanta i da padneš. Već imaš ozljedu glave ne treba ti još jedna.- a duša moja, on brine za mene 😄😄