Ubojita ljubav

8

Liam POV:
Marko se vratio dok sam se ja valjao na podu od smijeha.
-Što se ovdje dogodilo?- pitao je Marko zbunjeno. Nisam mu mogao odgovoriti koliko sam se smijao. Pokušao sam objasniti ali nemoguće.
-Skitlls, daj mi skitlls!- rekla je Rea i lagano potrčala prema njemu. Uzela je skitlls iz njegovih ruku tako brzo da je skoro pukla vrećicu. Otvorila je i jedno desetak strpala u usta i počela grickati.
David se dignuo do mene i rekao
-Nije bilo vrijedno, nikako.- rekao je dok sam ja brisao suze. 

Sad da vam kažem što je se dogodilo.
Rekao sam Davidu da joj uzme slušalice iz ušiju, ako to napravi da ću mu kupit McManu s BigMac-om i on je naravno pristao. Niko ne voli McDonald's kao on. Kad je to napravio, ona ga je prvo uhvatila za ruku u kojoj je držao slušalice i stisla da ih pusti. Kad ih je pustio udarila ga je u posebno mjesto. Toliko jako ga je udarila da je i mene zaboljelo, ali njegova faca je bila URNEBESNA. Počeo sam se smijati da sam pao na pod. I tada je Marko došao.

Kad sam se smirio, ukratko sam objasnio Marku. Rea je čula da sam ga ja nagovorio.
-Ni deset kesa skitlls-a te neće spasiti.- rekla je i počela trčati prema meni. Ja sam se okrenuo i trčao kao da me Smrt goni, zapravo i je me Smrt gonila imena Rea.
-NIKO NE IDE IZMEĐU MENE I MOJE GLAZBE, NIKO!- vikala je iza mene.
-Hoće li 20 kesa skitlls-a pomoć!- viknuo sam nazad.
-Ništa ti neće pomoć!- rekla je. Pogledao sam prema njoj i vidio da mi se približava. Već smo se bili dosta udaljili od škole. Ne znam kako ima ovoliko energije i snage u tako maloj curi. Su stigla me je i skočila mi na leđa da sam izgubio ravnotežu i pao.
Sjela je na mene i savila mi ruku u laktu, k vragu kako boli. 
-Više nikad nećeš ići između mene i glazbe, jasno?- pitala je na što sam samo kimnuo glavom.
-Odgovori.- rekla je i jače mi savila ruku.
-Ok, ok, nikad više neću ići između tebe i tvoje glazbe.- rekao sam. Kad mi je malo popustila ruku. Iskoristio sam priliku i oslobodio ruku, te sam je preokrenuo da je ona bila ispod mene. Gledao sam je u oči pa u usne, samo mi je jedna misao prolazila kroz glavu. Volio bi okusiti te usne. Držao sam joj ruke iznad glave i lagano sam se počeo naginjati prema njoj. U njenim očima sam vidio strah, zašto se boji, nema šanse da se ovako lijepa cura nije nikad poljubila. Gledao sam joj u oči i vidio da je negdje odlutala u mislima, da se sjetila nečeg lošeg. Pokušala se izvući ali pre čvrsto sam je držao.
-Vidimo mi kako se nisi zaljubio.- rekao je David. Pa kad su oni došli? Ispao sam iz trensa i pustio ju. Ona se tako brzo odmakla od mene, kao da sam joj napravio nešto grozno.
-Idem ja. Moram na sljedeći sat.- rekla je mucajući. Ne od želje ili nečeg sličnog. Kao da se bojala. Otrčala je nazad.

-Stari, što si joj napravio da je onako pobjegla.- pitao je Marko
-Ništa, stvarno ništa. Ona je mene uhvatila i bacila me na pod. Onda kad mi je popustila ruku iskoristio sam priliku i zamjenio pozicije. Kad sam joj držao ruke iznad glave vidio sam joj u očima da više nije bila tu. Da je negdje odlutala u mislima. Njeno lice je izgledalo preplašeno. Ali mislim da se nije mene prestrašila nego da sam ju ja podsjetio na nešto loše.- rekao sam im zbunjeno. Ni sam nisam baš razumio što se dogodilo.
-Kako misliš?- pitao je David.
Ozbiljno kako mislim?
-Ne znam. Znam samo da je kad sam joj držao ruke iznad glave, da je bila preplašena, ali nije gledala u mene. Kao da je gledala kroz mene. Znate onaj zamišljeni pogled.- objasnio sam im najbolje kako sam mogao.
-Ma o čemu ti pričaš?- pitao je David. I onda sam se sjetio da sam je danas vidio kako plače, mislim da je to povezano.
-Ne važno, ajmo i mi nazad.- rekao sam. Ali misli su još uvijek bila na njoj, zašto je tako reagirala?

Rea POV: 
Pobjegla sam od njih. Kad me je Liam onako uhvatio samo sam se sjetila kako me je Bruno uhvatio tako prije nego li me je svezao.  Otrčala sam u WC da dođem sebi. Zvonilo je za slijedeći sat. Uputila sam se prema učionici.  Pokucala sam na vrata i ušla.
-Oprostite što kasnim, mogu li ući?- pitala sam profesora.
-Možeš, ali idući put kad zakasniš nemoj ni dolaziti.- rekao je grubo profesor.

Vidjela sam da Liam sjedi na našem mjestu i da gleda u mene. Ja sam ga samo zaobišla i otišla sjesti u zadnju klupu koja je uvijek prazna. Liam, Marko i David su me gledali čudno.  Samo sam spustila glavu i pokušala smiriti svoje misli. Sat je prošao brzo. Bilo je vrijeme za odmor. Samo sam na brzinu pokupila svoje stvari i istrčala iz učionice prije nego su mogli doći do mene. Nisam više mogla bit u školi. Čula sam da me neko zove, al se nisam obazirala. Pobjegla sam vani i otrčala u obližnji park. Bacila sam torbu ispod najvećeg stabla i popela se na njega što sam više mogla. Znam da me niko neće tražiti na stablu. Na grani sam skupila noge i plakala. Trebala sam to izbaciti iz sebe, a mrzila sam plakati i još više sam mrzila sebe što sam dopustila da me on još uvijek pogađa. Vidjela sam koliko je sati, spustila sam se i otišla u slastičarnu. Ne osjećam se dobro ali trebam novce. Mislim imam ja novaca, ali nisu baš legalno stećeni. Još bi mi bilo bolje da me policija počne istraživati. Pa moram nastaviti raditi.