Ubojita ljubav

38

Par dana kasnije.

Rea POV:
Ništa zanimljivo se nije događalo ovih par dana. Liam je doslovno bio moj rob. Radio je sve što sam mu rekla, ali me nije slušao kad sam mu rekla da sama to napravim. Svaki put kad bi nešto sama pokušala napraviti on me je zaustavio i rekao da se trebam odmarati, da će on. Nakon prva 2 dana sam odustala od pokušavanja da radim što hoću i onako je bio jači od mene u ovom stanju. Ne smijem vježbati, ne smijem raditi što hoću, smijem jesti samo ono zdravo što mi on napravi. Baš mi fali pizza, ali neee ne smije Rea pizzu to je brza hrana Rea će jesti salatu sa mrkvom i graškom. Ja toliko volim grašak da sam mu rekla da sam alergična na njega. Odmah je bacio salatu i rekao da će napraviti nešto drugo. Pa me je pitao na šta sam još alergična da mi nešto opet ne napravi krivo. Ja sam mu rekla da sam alergična na sve osim na pizzu. Kad je skužio što sam rekla i da je bacio sasvim solidnu salatu malo se naljutio na mene, ali i od ljutio kad sam se počela smijati i on sa mnom. Nisam ništa htjela jesti dok mi nije odlučio napraviti palačinke, jel palačinke su moja ahilova peta. Donio mi je palačinke i taman kad sam ih htjela pojesti uzeo ih je i rekao "Palačinke poslije juhe." i to vam je priča kako me je natjerao da pojedem juhu. Ali ovih dana su mi se baš svidjele razne voćne salate koje mi je radio, bile su preeeee ukusne. Kad vam kažem radije biram te salate nego bilo koji slatkiš. U biti, on meni nije dao da radim što hoću i kako bi nam oboma bilo lakše kupio mi je malo zvonce koje sam zvonila kad bi ga trebala, a ne da se derem. Prvih par puta kad sam zvonila radila sam to zato što sam ga stvarno trebala, jel ja "nisam smjela" raditi to sama. Ali 90% puta nakon sam zvonila to zvono zato što mi je bilo dosadno i zato što sam ga tako živcirala. Najbolje mi je bilo kad bi zvonila da mi donese čašu vode i čim bi mi donio čašu i otišao ja bi opet zvonila i izmislila nešto. Tako sam ga izludila tim zvonom da mi je uzeo zvono i bacio ga kroz prozor. Karma, zvono je palo na njegov auto i razbilo mu staklo. Kako sam se taj dan iz smijala ne sjećam se. Još kad sam to pričala našim prijateljima pošto prvo pitanje koje je bilo kad bi ušli u stan "Što ti se dogodilo sa stakom od auta." ja bi se odmah javila da ispričam priču. Kako će mene karma lupiti zbog toga što sam ga tako izludila. Ali dobro dosta flashbacka vratimo se u stvarnost. 

Danas je tjedan dana nakon incidenta, još uvijek se ne sjećam puno toga što se dogodilo nakon što me je Liam probudio, ali dobro pomirila sam se s time da se nikad neću sjećati tih par trenutaka nakon eksplozije. Mislim i logično je da se ne sjećam pošto me je ipak eksplozija gurnula da sam udarila glavom dosta jako o pod i još uz to vrata su me poklopila. Pravo čudo je što nisam imala većih povreda. E da skoro sam zaboravila danas doktor dolazi da mi kaže moram li nastaviti biti pod ovim dosadnim uvjetima, dobro malo mi je priraslo srcu što je tako dobro pazio na mene. Svakim danom mu sve više vjerujem. Imam sve više vjere i nade da me neće odbaciti ako mu kažem što mi se dogodilo dok sam bilo u Njegovom zatočeništvu. Znam da mu moram reći što mi se dogodilo, ali nisam sigurna imam li snage. Ja njemu vjerujem svojim životom. Nikad nisam imala nekog na koga ću se osloniti, a sad imam super prijatelje i nešto ne definirano s Liamom. Nekad se poljubimo, ali ne samo platonski, nekad se poljubimo strastveno kako nikad nisam mislila da ću se ikad ljubiti, ne nakon onoga što mi se dogodilo, ništa više od poljubaca se nije dogodilo.  Ali on u meni budi osjećaje za koje nisam ni znala da imam, znam zvuči klišej, ali je stvarno istina. On je polako skidao moje maske, rušio moje zidove, samo jedna maska može sići s mog lica, samo jedan zid je ostao, onaj najčvršći, onaj najbolniji, onaj koji toliko dugo imam da se ni ne sjećam kako je bilo prije njega. Uvijek sam imala zidove oko sebe, ali ovaj zadnji je najbliže. Nisam ni skužila da je srušio moje zidove i skinuo maske, dok mi nije ostala jedna maska i jedan zid.

Liam POV:
Rea me je ovih dana izludila kao nitko do sad, zbog nje sam morao voziti auto na servis da mi zamjene staklo. Ok to je bila moja greška, nisam joj smio kupiti zvonce i trebao sam razmišljati kad sam uzeo to zvonce i bacio ga kroz prozor, čak je dobro da je palo na moj auto, morao bih još više platiti da sam nekom drugom razbio staklo. Ali dobro moja je krivica. Ovo možda zvuči čudno, ali uživao sam ovih par dana što sam ju uvijek nosio i pazio na nju. Osjećao sam se kao heroj kad sam ju tako nosio, kao njen heroj, vitez na bijelom konju. Znam, znam pre romantično za šefa bande, ali šta ćeš nitko nije savršen. Svi naši prijatelji su skoncentrirani na pronalazak bombaša, ali još ništa. Bojim se pustiti je iz vida, iako smo sami u stanu, jednostavno se bojim. Nisam mislio da ću ikada naći nekog tko bi mi bio ovako drag. Ja volim svoje prijatelje, oni su moja obitelj, ali ona je nešto posebno. Imam osjećaj da nju izgubim da bi bilo gore nego kad sam izgubio roditelje, što me zabrinjava. Bandu smo podijelili na 3 dijela. Prvi dio pokušava pronaći bombaša koji je postavio bombu u Rein stan, drugi dio se bavi pronalaskom Brune i zadnji dio se bavi uobičajnim poslovima. Marko je pronašao dokaz koji ne upućuje na nikog iz podzemlja, ali na žalost ne pokazuje na nikog konkretno, pa bar smo smanjili popis mogućih krivaca, ali još ne znamo jel iz njene prošlosti ili mojih neprijatelja. Marko uz to pokušava otkriti još više o Reinoj prošlosti i osjećam se krivim zato što joj nisam rekao da je istraživamo i da znam da se ne zove Rea. Nadam se da će mi sama reći istinu, jel stvarno ne bih mogao podnijeti da ju izgubim iako se ne zove onako kako nam je rekla. Ali to je samo ime, ne tko je ona. Nije mi svejedno što ne znam kako se zove, ali ona meni nešto znači i neću to odbaciti zbog imena. Čak i da joj je Bruno otac, što se zbilja nadam da nije. Ma koga zavaravam on nema šanse da ima dijete. On samo siluje žene i ubija ih nakon što mu pruže zadovoljstvo. Pa bar sam tako čuo. A i ja sam mornon, pa rekla mi je da joj je otac ubijen ispred nje.