Ubojita ljubav

37

Rea POV:
Budim se u Liamovu zagrljaju, polako se izvlačim ispod njega i odlazim u kupaonu. Obavim sve što trebam i krenem se spuštati dolje. Malo mi se zamantalo pa sam se prihvatila za ogradu. Spustila sam se dolje sigurno i krenula u kuhinju. Sve sam kabinete po otvarala dok nisam našla pahuljice. Napokon sam ih našla i to na najvišem kabinetu mogućem. I odmah pokraj pahuljica su bile zdjelice. U redu ovako ćemo. Popeti ću se na stolicu i pokušati dohvatiti. Stavila sam stolicu na mjesto i ispružila se dohvatiti pahuljice i zdjelice. Prvo sam dohvatila pahuljice, one su bile bliže kraju, i spustila ih na kuhinjsku površinu. Onda sam se morala još više istegnuti da dohvatim zdjelice, pa kako on ovo može dohvatiti, znam da je visok, ali nisam skužila da je ovoliko visok. I on je baš morao gurnuti zdjelice do kraja kabineta. Nekako sam ih uspjela dohvatiti vrhovima prstiju i privući bliže kraju da ih mogu uhvatiti kako treba. Taman sam se vratila uspravno na stolicu.

-Šta radiš?- kako me je prestrašio, na kratko sam izgubila ravnotežu, ali uspjela sam se smiriti bez da padnem sa stolice.
-Jesi ti normalan, mogla sam pasti! Šta me tako strašiš.- upitala sam retoričko pitanje ovog idiota dok mi je pomogao sići sa stolice. Malo se nasmiješio pa se naglo uozbiljio,
-Šta ti je bilo da se sama spuštaš ni stepenice i da se penješ po stolicama?- uzeo je zdjelice iz mojih ruku, stavio ih na kuhinjsku površinu, te me uhvatio oko struka, podigao me sa zemlje i sjeo me na stolicu kod šanka. Gledala sam ga iznenađeno par sekundi dok mi nije došlo do glave što je napravio. Dok sam ja bila šokirana uzeo je pahuljice i zdjelice te ih s lakoćom vratio na mjesto. Sišla sam sa stolice.
-Šta to radiš!? Skoro sam se slomila da dođem do ti pahuljica! Da si ih odmah spustio ili ću se ja opet popeti na stolicu da ih dohvatim.- rekla sam ljuto, namučila sam se da ih dohvatim i on ih je s lakoćom vratio. Idiot.
-Šta ti radiš na nogama, nisam li te zamolio da sjedneš.- rekao pa me opet podigao i sjeo na stolicu.
-Kao prvo nisi me zamolio nego si me podigao i stavio na stolicu. A kao drugo ja imam pravo stajati i jesti pahuljice.- rekla sam i krenula se dignuti na što me je rukama "prihvatio" za stolicu.

-Ako se budeš pokušala dignuti svezati ću te na tu stolicu.- rekao je ozbiljno. Neće moći ove noći.
-U redu.- rekla sam kroz zube, ali kad se okrenuo odmah sam skočila sa stolice i krenula otići.
-Aaaa ne, ne.- rekao je kad se okrenuo i uhvatio me za struk te vratio na stolicu.
-Oš ti ozbiljno da te vežem na stolicu.- rekao je ozbiljnim glasom, ali je imao osmjeh na licu.
-Ako mi ne daš da radim šta hoću, onda mi bar napravi pahuljice koje sam jedva uspjela dohvatiti, one koje si ti malo prije vratio u onaj vražiji kabinet.- lagano se nasmijao na to.

-A koji je to kabinet.- lagano se nagnuo prema meni sa zabavljenim osmjehom.
-Onaj visoki, ja ne znam kako ti to uspiješ dohvatiti. Ali ja sam skoro istegnula ruku dok sam dohvatila te pahuljice i zdjelice.- sad se počeo smijati. Poljubio me je na blic i okrenuo se.
-Evo napravit ću ti kad si me tako lijepo zamolila.- rekao je sarkastično i otvorio kabinet. Kad je podigao ruku da dohvati pahuljice malo mu se majica odignula tako da sam mu malo vidjela mišiće, lijep prizor. Napravio mi je pahuljice i dao mi zdjelicu. Počela sam jesti.
-Nema na čemu.- rekao je sarkastično, na što sam rekla neko čudno hvala s punim ustima. Malo odvratno, ali jedem šta je očekivao. Kad sam završila krenula  sam se dignuti kad je ispred mene stavio neku tabletu i čašu soka od naranče, pa bar mislim da je od naranče. 

-Šta je to?- iskreno sam pitala. Mislim šta mi daje neku tabletu.
-Doktor ti je rekao da piješ antibiotike svakih 12 sati poslije jela.- rekao je i približio mi tabletu. Na što sam je ja odgurnula.
-Rana nije inficirana zašto bi pila antibiotike. U ostalom jel ti vidiš kolika je ova tableta pa ne mogu to progutati.- rekla sam donekle iznervirao i odgurnula sam tabletu, ali ozbiljno ova tableta je toliko velika da ja mislim da to nitko ne može progutati, dobro malo pretjerujem. Možda bi ju mogla progutati da moram, ali rana mi nije inficirana pa ne moram.
-Doktor ti je rekao da piješ antibiotike, što znači da ćeš popiti ovu tabletu. I uopće nije toliko velika.- rekao je zapovjednički, ja ne znam kako ću izdržati ovih par dana dok mi rana ne zacjeli u potpunosti. Izludit će me. Ispravak već me je izludio. Da pogled ubija bio bi već 3 metra ispod zemlje. On je uzvratio pogled i primaknuo tabletu bliže meni. Ja sam je opet odgurnula. Nismo treptali samo smo se gledali. Preokrenula sam očima.
-Dobro.- rekla sam kroz zube i uzela tu tabletu i progutala ju.
-Jesi sad sretan.- rekla sam iznervirano.
-Vidiš, jel to bilo toliko teško.- rekao je zabavljeno. Okrenuo mi je lađa i ja sam se pokušala dignuti, kad me je opet uhvatio i stavio na stolicu. Pa kako uvijek skuži kad se pokušavam maknuti.

-Ma daj samo želim leći na kauč i gledati film.- rekla sam iznervirano.

-Znači nećeš se penjati uza stepenice, nego ćeš samo otići do kauča i tamo ležati.- on će meni govoriti šta da radim. Mislim drag je on meni, ali nitko mi neće govoriti šta da radim.
-Neću.- odgovorila sam iznervirano. Zadvoljno se osmjehnuo i pustio me.

-Zapravo idem se ja obući.- rekla sam kad sam bila dovoljno udaljena od njega i onda sam potrčala prema stepenicama. K vragu zašto je tako brz. Nisam napravila ni puna 3 koraka kad me je sustigao i uhvatio. 
-Ja ću te odnijeti.- rekao je te me podigao u naručje i odnio na kat. Uzela sam robu i krenula u WC.
-Gdje ideš?- pitao me idiot.
-Na Mount Everest.- rekla sam komično i ušla u WC. Čula sam ga kako se nasmijao. Presvukla sam se i pokušala proći iza njegovih leđa da sama siđem niz stepenice. Pogodite što, uhvatio me je. 
-Samo me pusti da sama siđem.- rekla sam molećivim glasom. Nije posustao samo me je podignuo i odnio dolje te me stavio na kauč.
-Budi mirna.- rekao je na što sam preokrenula očima i upalila televiziju. Uzela sam deku koja je bila na kauču, samo zato što kad sjedim i ništa ne radim može mi biti ledeno. 

Ostatak dana sam provela pokušavajući pobjeći od Liama, ali me je uvijek uhvatio. Izluđuje me. Dan je bio sve samo ne dosadan. O da skoro sam zaboravila, ali i Ana je bila tu danas. Ona je gora od Liama. Nisam znala da je to moguće, ali očito je. Nije mi dala ni da idem na WC sama. Zvala bi Liama da me odnese do WC-a dok ja nisam pukla i rekla joj da se ne brine toliko jel me izluđuje. Izderala sam se na nju da nisam invalid, ali kasnije mi je bilo žao što sam se derala na nju pa sam se ispričala. Ja stvarno ne znak kako ću izdržati ovih par dana.