Ubojita ljubav

4

Rea POV:
U trčala sam u slastičarnu i došla do pulta.
-Dobar dan ja sam Rea danas bi trebala početi radit ovdje.-
Evo tu sam slastičarna Sweet Pie tu ću radit.
-Bok Rea ja sam Maria, dođi odvesti ću te šefu.- kaže i krene hodati prema prostoriji iza. Pokuca na vrata i ulazi nakon odobravanja.
-Mate došla je Rea.- kaže ulažući i ja za njom.
-Maria možeš li nas ostaviti same.-
Rekao je i Maria je kao istreniran pas izašla i zatvorila vrata.
-Ja sam Mate tvoj šef otac mi je rekao da je zaposlio novu radnicu i da će radit kod mene.- rekao je pa samo se rukovali.
-Pa ja sam Rea vaš otac je rekao da mogu danas počet radit.-
Rekla sam.
-Znam. Ali mi nije rekao da si tako lijepa.-kaže pa me odmjeri od glave do pete. Malo sam se naljutila na tu njegovu gestu. Kako me je tako odmjerio nije se ni trudio prikriti pogled.
-Hvala, kad mogu počet.- rekla sam sa lažnim osmjehom.
-Možeš odmah.- kad je to rekao samo sam se okrenula prema vratima. Taman kad sam ih krenula otvoriti on me je uhvatio za ruku.
-Gdje se žuriš? To što možeš odmah počet ne znači da trebaš.-
Rekao je, u očima mu se vidjelo da ima skrivenu namjeru.
-Oprostite ne želim biti nepristojna, ali meni treba novac pa ću odmah početi.- kažem glumeći pristojnost i izađem.

-Rea uzmi ovu pregaču i možeš počet.- rekla je pristojno Maria.
-Hvala.- rekla sam joj i svezala pregaču oko struka.
-Rea možeš li otići do onog stola i uzeti narudžbu?- pitala me je. Lagano sam se nasmješila i rekla
-Naravno.- otišla sam do stola sa blokićem.
-Dobar dan ja sam Rea, mogu li preuzeti vašu narudžbu.- pitala sam dvojicu muškaraca za stolom.
-Bok Rea ja bih htio kavu s mlijekom, čokoladni kolač i tvoj broj.- rekao je sa zavodničkim osmjehom.
-A vi gospodine.- pitala sam drugog ignorirajući njegov komentar.
-Ja ću samo crnu kavu.- rekao je nezainteresirano
-Vaša narudžba će odmah doći.-
rekla sam donekle pristojno i otišla do pulta te počela pripremati njihovu narudžbu.

Uzela sam narudžbu i odnijela za njihov stol sa računom.
-Izvolite.- rekla sam pristojno. Okrenula sam se da odem, a onaj koji me je maloprije pitao za broj me je uhvatio za ruku.
-Nisi ostavila broj.- on kaže ozbiljno, zar je on stvarno mislio da ću mu ostavit broj.
-Zato što nisam ni namjeravala, a sad ću vas lijepo zamoliti da me pustite.- rekla sam ozbiljno, sa lažnim osmjehom.
-A što ako neću.- rekao je i stisnuo ruku jače.
-Ljepo ću vas zamolit da maknete ruku.- nije ni trepnuo. Onda sam ga uhvatila sa drugom rukom oko njegovog zapešća ruke kojom je držao moju ruku. Stisla sam jako vrlo jako i zarila sam mu svoje nokte da mi pusti ruku ne pomičući pogled sa njegovih očiju. Vidjela sam mu na licu da ga boli više nego mene. Napokon je pustio moju ruku. A ja sam se samo umiljato nasmijala kad sam vidjela da je drugom rukom trljao ruku koju sam maloprije stisla. Okrenula sam se i otišla do pulta sa zadovoljnim osmjehom.

-Bravo curo.- rekla je Maria.
-Kako si mu samo spustila.- rekla je i nasmijala se. Za pult je došao onaj drugi i rekao
-Ono je bilo super.- platio je i dao mi napojnicu od 20 kn.
-To ti je za ono.- rekao je, okrenivši se opet se nasmijao.