Ubojita ljubav

5

Liam POV:

Otišli smo do naše najdraže slastičarne Sweet Pie. Ušli smo unutra i prvo što primjetim je ona. Vidio sam jednog gosta kako je drži za ruku, malo sam se razbjesnio no ne znam zašto. Taman sam htio doći tamo da ga zastrašim kad ga je uhvatila drugom rukom za njegovu i gledala ga ubojitim pogledom, mislim da bi je se ja prepao. Vidio sam mu u licu da ga boli dok njena nije otkrivala ništa. Pustio joj je ruku, a ona se sa zadovoljnim osmjehom, koji joj nije dosezao do očiju, okrenula i vratila poslu dok je on trljao ruku. Nasmijao sam se.

-Hej jel ti mene uopće slušaš? Šta se smiješ?- pitao me je David i tek sam sad shvatio da smo sjeli i očigledno je on nešto priča.
-Ništa, ništa ničemu se ne smijem.- rekao sam nekako brzo pa se on osmjehnuo i okrenuo se da bih pogledao u smjeru gdje sam ja gleda.
-Je li se to naš hladno krvni šef zaljubio.- rekao je rugajućim glasom.
-Ne što je tebi. Ja se ne zaljubljujem. - rekao sam uvjerljivo.
-A tko je uopće ona, nisam je prije viđao.- 
-To je ona cura koje me je maloprije lupila.- rekao sam glasom koji je govorio da je to već trebao znati.
-A to je ona. Zato te onako lako oborila s nogu.- rekao je podižući obrvama sa osmjehom na licu.
-Ne, nije zato. Nego me samo iznenadila i stvarno ima ruku.- rekao sam. A on se samo nasmijao.
Primjetio sam da joj se približio onaj koji je sjedio s onim kretenom što ju je uhvatio za ruku, pa sam se opet uozbiljio i pogledao napeto prema njima. On joj je dao novce. Ah samo je plaćao piće. Ispustio sam dah koji nisam ni znao da zadržavam, kad je otišao.
-Ozbiljno šefe, zar ti ne bi trebao biti ne milosrdan. A ne promatrati nekog koga si tek upoznao.- rekao je ozbiljno.
Moram priznat da je u pravu ali nešto ne valja s njom. A ja moram znati što.
Mi smo sjedili neko vrijeme i onda je ona došla. 
-Dobar dan što želite naručiti.- rekla je čak uljudno.
-Dobar dan i tebi Rea. Ja ću čokoladnu pitu.- ona je pogledala prema meni, izgleda da je tek sad shvatila da sam to ja. Prevrnula je očima dok sam je ja sa "umiljatim" osmjehom pogledao.
-Opet ti. Pa koliko te puta moram poniziti da te više ne vidim.- rekla je bez ikakve emocije u glasu ili na licu. Kad bolje razmislim nikad nisam vidio emociju na njenom licu. Iako je znam jedva dan.
-A da me upoznaš.- rekao je David sa osmjehom koji je pokazivao njegove rupice. Cure mu inače padaju pod noge kad im se tako nasmješi, a ona, ona ga je samo pogledala ravnodušno.
-Rea.- rekla je, opet, glasom koji ne odaje emocije. Ozbiljno i ja manje skrivam svoje emocije.
-David.- rekao joj je i pružio ruku, ona se rukovala s njim i dala mu mali polusmjeh.
-Ja ću pitu od jabuke.- rekao je David
Krenula je otići ali
-Kud tako brzo?- pitao sam je.
-Ako nećete još nešto naručiti moram raditi.- rekla je. Pogledala me s podignutom obrvom.
-Tako sam i mislila.- Rekla je dok se okrenula tako tiho da sam je jedva čuo.

-Što je mislila pod onim koliko te puta mora poniziti?- pitao me je znatiželjno.
-Nije ništa mislila učinilo ti se.- 
-Aha evo nju ću pitati taman dolazi.- rekao je a ja sam se, ne znam zašto,  ukamenio.
-Izvolite vašu narudžbu.- rekla je ljubazno iako svi ovdje znamo da nije.
-Rea htio sam te nešto pitati.- rekao je David, ona se okrenula prema njemu i rekla
-Pitaj.-
-Šta si mislila pod tim da koliko ga još puta moraš poniziti?- rekao, a ona se lagano nasmijala.
-Pa što zar ti tvoj dragi prijatelj nije rekao.- rekla je sa podsmjehom dok sam ih ja gledao ubojito.
-Da vidimo.- pravila da misli i rekla
-Prvi put je bio kad je došao do mog stola pa me je pokušao zastrašiti, no to mu nije upalilo.- rekla je znalački.
-Drugi put je bio kad je došao u kantini do mog stola i opet sam mu spustila pa su se Ana, Ivana i Ivan počeli smijati.- rekla je, a David se pokušao ne smijati. Dok sam ih ja promatrao s porazom u očima.
-A treći put je bilo kad sam ga maloprije udarila. To ti je to za sad.- rekla je, a on se opet počeo histerično smijati.
-To sam vidio.- rekao je dok je brisao suze od smijeha. Samo sam ga udario ispod stola i pogledao ubojito. Malo se nakašljao i smirio, da imam taj utjecaj na ljude. Nasmijao sam se pobjednički.
-Ok znači to je pita od čokolade i pita od jabuke. Sve ukupno 40 kn.- rekla je
-Kako 40 kn zar nije jeftinije?- pitao sam samo da je iživciram, znam da je u pravu, al opet.
-Evo račun pa  provjeri.- rekla je u dala mi račun. Pravio sam se da gledam i rekao
-Vidiš da sam u pravu jedna pita dođe 10 kn, što znači da dvije pita dođu 20 kn.- lagao sam, sad da vidimo jel upala u zamku.
-Ne jedna pita dođe 20 kn. Možeš ti meni lagati ali brojke pamtim.- rekla je sa samouvjerenim poluosmjehom i dignutom obrvom. 
-Busted.- rekao sam komično dok sam je iznutra htio zadavit.
-Evo. Zadrži višak.- rekao sam i pružio novčanicu od 200 kn.
-Stvarno?-pitala je. Samo sam kimnuo glavom.
-Možda nisi potpuni kreten.- rekla je i osmjehnula se stvarno od srca, prvi put joj je osmjeh dosezao oči. Bio je to prelijep osmjeh. Šta ti je smiri se ti si vođa najjače bande u americi, ti si nemilosrdan, ti si... al ima tako lijep osmjeh. Koji ti je!?!? Smiri se Liame. Protresao sam glavom da odbacim te misli. I rekao
-Nema na čemu.- samo se okrenula i otišla.

-Što je to bilo?- pitao je David sa polusmjehom.
-Što, što je bilo?- pitao sam praveći se glup.
-Koliku si joj dao napojnicu?- pitao je. 
-Ma platio sam s 200 kn i ostavio joj ostatak.- rekao sam a on je preokrenuo očima sa osmijehom.
-Šta?- već me počinje živcirati. 
-Ništa, ništa ajmo kući već se počinje spuštati mrak.- složio sam se sa njim i krenuli smo kući.