Ubojita ljubav

33

Rea POV:
Osjetila sam kako me netko lagano spušta na krevet, lagano sam otvorila oči i vidjela Liama.
-Vrati se spavanju, sve je u redu.- rekao je lagano. Gledala sam ga zbunjeno, ali i veoma pospano.
-Moja glava...- rekla sam nekako promuklo.
-Ne brini za to, ja ću se pobrinuti za tvoju glavu. Samo ajde spavaj.- govori mi je umirujuće. Lagano sam kimnula glavom. Nestao je iz sobe na nekoliko trenutaka i onda se vratio s nečim u ruci.
-Ovo će malo boljeti, ali moram to napraviti.- rekao je nježno, sa malo straha. Stavio mi je nešto na glavu da sam napravila bolnu facu, peklo je.
-Oprosti, ali moram.- rekao je tužno i nastavio mi čistiti ranu. Odahnuo je kad je vidio da rana nije duboka. Šapnuo je sebi u bradu da je samo površna.
-Imaš li neku majicu.- pitala sam jedva budna, pogledao me je čudno pa me je pitao zašto.
-Ova roba smrdi na dim i uz to veoma je neudobno spavati u ovome.- rekla sam jedva čujno. Ne mogu više ni držat oči otvorene. Samo se nasmijao i otišao do ormara. Uzeo je neku majicu i pomogao mi da se presvućem. Skinuo mi je hlače i cipele sa čarapama. Lagano sam se nasmijala kad me je slučajno poškakljao po tabanima kad mi je skidao čarape. Na to se i on nasmijao.

Krenuo je otići kad sam ga uhvatila za ruku.
-Nemoj ići.- rekla sam slabo.
-Ne brini, vratit ću se idem se samo otuširati.- odgovorio je umirujuće. Samo sam kimnula glavom i bolje se namjestila za spavati. Nakon nekog vremena osjetila sam kako se Liam uvlači pod posteljinu. Približio se meni i moje tijelo se automatski okrenulo prema njemu. Naslonila sam se glavom na njegova prsa i bolje se namjestila. On me je zagrlio i mazio mi kosu. Sve više sam tonula u san. Ali ne prije nego što sam čula njegove riječi. 'Nikad me nećeš izgubiti, a nadam se ni ja tebe.' Kako je znao da se bojim toga?

Budim se u nečijem toplom zagrljaju. Pogledam i vidim da još spava. Pokušala sam se izvući iz zagrljaja, ali samo se preokrenuo i jače me zagrlio. Gledala sam ga, izgledao je tako spokojno i predivno. Znači on mene ne smatra odvratnom i nakon što me je vidio onakvu. Spasio mi je život kad je otišao u moj stan po mene. Nisam mislila da ikome značim tolko puno da bi se žrtvovao za mene. Mogao je poginuti zato što je htio mene spasiti. Ali što se dogodilo, ne sjećam se ničeg. Sjećam se našeg poljupca i kad je otišao gledala sam ga kroz prozor pa ošla u WC. Onda sljedeće čega se sjećam je da me on budi i govori da moramo ići, ali i to mi je nekako mutno u sjećanju. No dosta takvih misli.

Gledala sam kako mirno spava, možda sam čudna zbog toga al zaboli me. Izgledao je savršeno samo mi je smetao jedan pramen da mu u potpunosti vidim facu. Maknula sam mu taj pramen na što se on malo namrštio kad sam prešla prstima po njegovoj faci. Izgledao je preslatko. Gledala bi ga još tako, ali glava me jako boli. Moram ga probuditi, ali ako ga već moram buditi onda ću ga probudit na najljepši način za koji znam. Nagnula sam se prema njemu i poljubila ga. Na sekund se trznuo i onda je uzvratio. Nasmijao se kroz poljubac što je i meni izvuklo osmjeh.
-E ovakvo buđenje volim.- rekao je kad smo se odvojili. Bila sam iznad njega i samo smo se gledali sa osmjesima.

Onda me je glava jako zaboljela na što sam napravila bolnu facu i legla na leđa.
-Što nije u redu?- pitao je zabrinuto. Glava me je strašno boljela da sam se uhvatila rukom za nju iz refleksa i skupčala se na krevetu. Odmah je iskočio iz kreveta i izletio iz sobe uz kratko 'Brzo ću se vratit.' Nisam mogla ništa odgovorit. Brzo se vratio s tabletom i čašom vode.
-Pij bit će bolje.- rekao mi je umirujuće. Popila sam tabletu, ali treba joj vremena da proradi. Pa sam opet legla i skupila se u nadi da će smanjit bol iako sam znala da neće. Legao je kod mene i okrenuo me prema sebi te me snažno zagrlio. Točno onaj jaki zagrljaj koji sam trebala. Od bola su mi suze krenule.
-Sve će biti u redu, samo tableta treba vremena da proradi.- govorio mi je umirujuće dok je brisao moje suze. Ne znam kolko dugo smo bili u zagrljaju znam samo da se moj stisak popustio nakon nekog vremena. Više me glava nije boljela i disala sam normalnije.
-Jesi sad bolje?- pitao je s oprezom, samo sam kimnula glavom. Osjetila sam kako je odahnuo.
-Znaš prepala si me u jednom trenu. Tako mi je drago da si dobro.- rekao je očigledno opuštenije i sa osmjehom. Shvatila sam da je on u stvari stvarno bio tu za mene, odmah je reagirao da mi pomogne. Možda me i ne bi odbacio da sazna potpunu istinu. Po prvi put u 3 godine opet imam mali tračak nade da bi i ja možda mogla biti sretna.

Moj trbuh se oglasio na što smo se oboje nasmijali.
-Idemo te nahranit.- kaže sa osmjehom. Digli smo se iz kreveta i kad je krenuo prema vratima uhvatila sam ga za ruku, na što me je pogledao.
-Samo sam ti htjela zahvaliti na svemu.- rekla sam dok sam gledala u pod, nisam imala snage pogledati ga. Uhvatio me je za bradu rukom i podigao mi pogled. Zagledala sam se u njegove oči i vidjela sam da je skinuo svoju hladnu masku u potpunosti. Pokazivao mi je što osjeća.
-Ne trebaš mi zahvaljvati, za tebe bih učinio sve. A šta kažeš da sad imamo jesti prije neg ti se trbuh opet oglasi.- rekao je sa osmjehom, a na zadnje smo se nasmijali. I ja sam skinula svoju masku. Vjerujem mu, znam da je mislio ove riječi. Kimnula sam glavom i povukla ga sa osmjehom dolje. Lagano se trznuo na nagli pokret, ali samo je nastavio trčati i smijati se sa mnom dok smo se spuštali niz stepenice.

Kad smo došli dolje u kuhinju rekao mi je da sjednem za šank i da će nam on napraviti doručak. Tek sam sad primjetila da ima samo bokserice, pa koji sam ja idiot da nisam prije primjetila to. Stavio je pregaču i krenuo kuhati, peći, šta već.

Ali ne ovako, samo preko struka da mu se vide mišići.

Tako je zgodan, nisam ni primjetila da buljim u njegova isklesana leđa, ali šta ima dobru guzicu to nije istina.

-Sviđa ti se što vidiš.- rekao je samouvjereno kad se naglo okrenuo. Nisam ni skužila kad se okrenuo i nisam znala šta ću odgovorit. Točno sam osjetila kako mi se obrazi crvene.
-Am.. ovaj... - nisam mogla mi normalnu rečenicu složiti. Stavio je tanjur američkih palačinki ispred mene i nasmijao se preslatko, u očima sam mu vidjela neku iskru dok se smijao.
-Preslatka si mi tako zbunjena i crvena.- rekao je sa osmjehom.
-Šta se dogodilo sinoć, zadnje čega se sijećam prije nego što si me probudio je da sam te gledala sa prozora.- pitala sam ga zbunjeno.
-O tome ćemo kad doručkujemo.- rekao je smireno, ali sa nekom čudnom emocijom u glasu. Kad mu je od jednom mobitel zazvonio. Kad je vidio tko ga zove odmah se javio.
-Tu je sa mnom u mom stanu. Halo??- pogledao je zbunjeno prema mobitelu iz kojeg se čulo samo zvuk prekinutog poziva. Odmahnuo je glavom.
-Ko te je zvao?- pitala sam znatiželjno.
-Samo Ana, nemam pojma zašto. Pitala me je znam li gdje si ti i onda je samo prekinula poziv.- govorio je sav zbunjen. Samo smo slegnuli ramenima i krenuli jesti doručak.