Sedim u holu hotela i posmatram momke kako trče niz stepenice da ne zakasne na doručak. Kako je divno kad ustaneš na vreme.
"Ko će da budi Smolova?", začujem selektorov glas, pa se nasmejem sam za sebe.
"Ali selektore, on je u holu i deluje spremno", Jurij mu odgovori, pa za tren oka ugledam selektora pred sobom.
"Ti si spreman pre svih ostalih? Bez kašnjenja? Ne mogu da verujem", u šoku gleda u mene, a ja se nasmejem.
"I to mora jednom da se desi. I ne brinite, neće padati sneg. Proverio sam prognozu", našalim se, ali se on ne nasmeje. Čerčesov je gori i od mene kad su u pitanju emocije. Nikad ih ne pokazuje.
"Idemo onda. Nećemo da Srbi čekaju", obrati se celom timu i izazove opšti haos. Prevrnem očima na njihovo detinjasto ponašanje, pa prvi izađem iz hotela i smestim se u bus. Golovin sedne pored mene, a ja u sebi zakukam zbog toga.
"Šta misliš hoće li i ona biti na treningu?", upita me uzbuđeno, a ja slegnem ramenima.
"Tako je divna."
"Nisi je ni upoznao. Ne možeš procenjivati ljude na osnovu izgleda", dam mu prijateljski savet, ali zauzvrat dobijem brbljanje o njoj sve dok ne dođemo do stadiona.
Uđemo u svlačionicu i spremimo se za trening, a zatim izađemo na teren gde nas Srbi već čekaju. Momci se rastuže nakon što ne ugledaju devojku od juče, pa se fokusiramo na trening.
Napravimo pauzu, a Dušan počne da doziva nekog, pa nakon par sekundi ugledamo nju. Spusti se do terena i upitno ga pogleda.
Nešto joj kaže na srpskom, a zauzvrat dobije Ti nisi normalan pogled. Po njenom izrazu lica, rekao bih da sad pokušava da ga odgovori od neke fiks ideje. On ne odustane od svoje zamisli, pa ona na kraju uz uzdah pristane.
Uzme loptu od Aleksa i pokaže zavidne fudbalske veštine driblajući Dušana. Rekao bih da se bavi fudbalom, uzimajući u obzir da ovo ne može neki amater.
Momci je gledaju impresionirano, a ja samo odmahnem glavom. Mislim da su postali opsednuti njom iz nekog razloga.
"Em izgleda savršeno, em igra fudbal savršeno", Golovin nastavi sa svojim divljenjem, a ostali mu se pridruže. Ona ih gleda sa osmehom i samo čekam trenutak kad će im dati do znanja da razume ruski.
"Hvala", i dočekao sam ga.
"Pričaš ruski?", Golovin je iznenađeno upita, a ona samo klimne glavom.
"Učila sam ruski u školi. A za razliku od Dušana, imam talenta za jezike", pojasni, a Golovin i momci se nasmeju.
Nakon završenog treninga, krenemo svako ka svojoj svlačionici. Primetim je kako stoji i gleda u telefon, a onda polako podigne pogled ka meni.
Skrenem svoj pogled ka Igoru i posvetim se započetoj priči. Uđemo u svlačionicu i počnemo sa raspremanjem. Golovin prvi izađe, kao da žuri da je vidi. Odlučim da izađem za njim, jer ne bih baš bio srećan da izgubim opkladu.
Odvoje se u momentu kad izađem, pa ponovo primetim njen pogled na sebi. Pođem ka izlazu sa stadiona, želeći da ih prođem, ali me Golovin zaustavi, pa im priđem.
"Da te upoznam. Ovo je Ana", uz osmeh pogleda u nju, a ja samo klimnem glavom.
"Ana, ovo je Feđa. Deluje ledeno, ali zapravo je prava duša", nasmeje se dok gleda u mene, na šta ja prevrnem očima.
Veću glupost nije odvalio otkad ga poznajem.
Pruži mi ruku u koju se ja zagledam i zamislim se na par trenutaka. Nakon što se trgnem iz razmišljanja prihvatim njenu ruku, dok svojim pogledom šaram po njenom telu. Donekle i razumem što su toliko odlepili za njom. Nije da nije zgodna.
Otvaranje vrata me trgne, pa ugledam Aleksa kako izlazi iz njihove svlačionice. Priđe nam i pozdravi se s nama, pa prebaci svoju ruku preko njenih ramena. Fino sam im rekao da je zauzeta.
Izgovori nešto na srpskom pa spusti poljubac na njen obraz, a ona mu uz osmeh odgovori. Golovin mi trenutno deluje kao da ga je neko polio ledenom vodom.
"Nisam znao da ste vas dvoje zajedno", zbunjeno ih posmatra, a ja prevrnem očima na njegovu patetičnost pa nastavim da listam objave po instagramu.
Njih dvoje počnu da se smeju, kao da je Golovin odvalio najveću glupost na svetu. Samo mi nemoj reći da su prijatelji, jer Golovin će se vratiti iz mrtvih i neće prestati da brblja o njoj.
Aleks na slabom ruskom objasni da joj je brat, što izazove veliki osmeh na njenom licu.
Iza ove devojke stoji neka neispričana priča i to me pomalo zainteresovalo. Imam prilike da budem u društvu samo sa plitkim devojkama, koje brinu jedino o šminki i garderobi, a najveći problem im je šta obući. Ova devojka je pravo osveženje.
Aleks je nešto upita, a ona klimne glavom uz osmeh. Ne baš uverljiv osmeh. Pokušam da pročitam još nešto na njenom licu, ne bih li zadovoljio svoju radoznalost, ali nas prekine zvuk koraka.
"Idemo, momci!", Čerčesov nas pozove, što dođe kao spas u pravi čas.
"Drago nam je da smo te upoznali. Zar ne, Feđa?", Golovin me nasmejano pogleda, a ja se okrenem ka njoj i još jednom je pogledam. Potvrdim jednim klimanjem glave, a Golovin prevrne očima. Pozdravimo se pa krenemo za selektorom.
"Zašto si toliki kreten?", upita me nakon što se udaljimo, zbog čega ga ja prostrelim pogledom.
"Takav sam, kakav sam. Navikni se, mali."
Odvojim se od njega i krenem sa Jurijem ka busu, ali na kraju ponovo završim sa Golovinom. Jebem ti ovaj raspored sedenja i onog ko ga smisli.
Stavim slušalice i pustim muziku, samo da ne bih slušao njega, a ni ostale u busu. Nemam više ni sekunde mira zbog te devojke. Svi samo pričaju o njoj i nadam se da će uskoro prestati da im bude zanimljiva. Jer još koji ovakav dan i sigurno ću zaratiti s njima. Golovin je prvi na listi.
Užasno mi se spava, tako da nastavak ranije 😅
Znam da ovaj i nije nešto, ali nažalost ima i delova koji su skoro pa sasvim isti kao u SZNj 😓 Isto tako ima i delova koji su sasvim drugačiji i samo zbog tih delova sam ja odlučila da objavljujem ovo 🙈
Nadam se da će vam biti zanimljiva, kao prethodne priče 💙
