"Aman, čoveče, popeo si mi se na glavu s njom. Ana ovo, Ana ono. Eno ti Denisa pa pričaj s njim o njoj. Mene ona ni najmanje ne interesuje, a ti mi ispiraš mozak", odbrusim mu, jer već treći dan za redom on meni probija mozak.
"Izvini, gospodine Bezosećajni. Zar ti se nikad zaista nije sviđala neka cura?"
"Jeste i napravila me budalom. Zato ti i savetujem da se ne zalećeš. Ali ako ti ipak hoćeš da se zalećeš, radi to negde daleko od mene. Nemoj posle da bude da te nisam upozorio", kažem mu, pa izađem iz hotela.
Sve što sam mu rekao proteklih dana, rekao sam mu iz dobre namere, čak i onda kad možda nije zvučalo tako. Veoma dobro znam kako je kad si lud za nekom devojkom, a ona te napravi budalom i uništi sve do najmanje emocije u tebi.
Bio sam u braku s jednom takvom zmijom. Nikad više.
Prošetam po Svetlogorsku ne bih li izbacio tu zmiju iz moje glave. A onda shvatim da bih mogao da uživam u fudbalu večeras. Dovoljno sam vešt i iskusan da Čerčesov ne skonta da sam prekršio pravilo i otišao na utakmicu.
Nije kao da bi mi bio prvi put. Zapravo sam se baš izvežbao na evropskom.
•••
Proguram se kroz gužvu na stadionu, pazeći da maska ostane na svom mestu, pa dođem do svog sedišta.
Da li je moguće da sam ja ovoliki baksuz? Pa kako ja od svih sedišta na ovom stadionu, dobijem ono pored nje?
Primetim da me proučava, ali od maske ne bi trebalo ništa da skonta. Naočare za sunce mi omoguće da je odmerim, bez da primeti, pa iskoristim tu priliku.
Dobro joj stoji dres, ali šorts ipak okupira moju pažnju. Trebalo bi zabraniti ovako kratku odeću, jer je nemoguće ostati priseban u ovakvoj situaciji.
Trgni se, Feđa!
Usmerim svoj pogled na teren i udubim se u igru. Dobri su, mora se priznati. U pedeset i šestom minutu Kolarov konačno smesti loptu u mrežu i to savršenim golom iz slobodnjaka.
Počnem da tapšem, jer je gol jedan od najboljih koje sam video uživo, a onda začujem njen glas i totalno se zaledim.
"Ogromna nam je čast što je Fjodor Smolov došao na ovu utakmicu."
Skinem naočare i okrenem se ka njoj. Poslednje što mi treba je da svi saznaju da sam tu.
"Možeš li da budeš tiša, ovde sam inkognito?", pokušam da je ućutkam, ali se ona samo nasmeje.
"I delovao si mi kao nevolja, kao buntovnik koji krši sva pravila."
Zagledam se na trenutak u nju, pa prevrnem očima, jer nimalo ne volim kad ljudi pokušavaju da me pročitaju.
"Ma sve si ti upravu, samo se sad stišaj. Inače ćeš ti biti kriva ako Rusija ostane bez mene."
Primetim kako prevrće onim smeđim očima, pa se posveti utakmici. Okrenem se baš u momentu kad Aleks leži u šesnaestercu, a ona počne da vrišti kako je to bio penal. Nastavi da psuje, ubeđena da ne razumem, što izazove moj smeh.
"Lepši si kad se smeješ", izgovori ni ne pogledavši me, jer i dalje prati situaciju na terenu. Posmatram je zbunjeno par sekundi, a onda se trgnem.
"Ti si lepša kad si ljuta i kad psuješ sudiji sve po spisku", dam joj do znanja da sam sve razumeo, a ona počne da se crveni. Njeni crveni obrazi budu razlog novog naleta smeha, ali me ona ignoriše.
"Mogla si mi pomoći da se neprimetno izvučem sa stadiona posle utakmice", predložim joj, a ona me zbunjeno pogleda.
"Zašto bih ti ja pomagala?", postavi jednostavno pitanje, ali ja joj dam već spreman odgovor.
"Zato što si radoznala, a ja ti delujem kao misterija, koju želiš da rešiš."
•••
Dočekam kraj utakmice, pa krenem ka izlazu, a ona krene za mnom. Ipak je pristala da mi pomogne. Nekako se proguramo do izlaza, pa stanemo da se pozdravimo, ali probledim kad shvatim da nam se moj ponoćni trener približava.
"Au, eno mi pomoćnog trenera. Ako me vidi, gotov sam."
Približim je sebi i spustim svoje usne na moje. Već sad mi je jasno da ovo neće ostati samo na poljupcu. Iznenađuje me koliko je ovo zapravo dobar osećaj.
Nakon par sekundi uzvrati mi poljubac. Stavi svoje ruke u moju kosu još više me približavajući sebi, pa produbi poljubac ubacujući i naše jezike u igru. Ova devojka definitivno zna kako da izludi čoveka.
Razdvojimo se, nakon što nam ponestane vazduha, iako je moj trener odavno nestao s našeg vidika. Povratim se od prethodnih događaja, pa vođen željom približim svoje usne njenom uvetu.
"Idemo kod tebe?", šapatom upitam, jer kapiram koliko to ume da uzburka osećanja. Ona klimne glavom, pa ne čekajući ni trenutka krenem ka njihovom hotelu, a ona me prati u stopu.
Biće mi žao da je povredim sutra, kad nestanem, ali ne mogu da obuzdam želju, a ni privlačnost koju osećam.
Uđemo u njenu sobu, pa primetim kako je zaključala da nam neko ne bi upao.
Nestrpljiv da ponovo osetim te usne, jednim potezom je pribijem uz sebe, pa spustim ruke na njen struk. Podignem je, a ona obmota svoje noge oko mog struka, dovodeći me do ludila. Definitivno ima nešto drugačije u ovoj devojci.
Spusti svoje usne na moje, ali ja ponovo preuzmem vođstvo. Položim je na krevet, nadvijem se nad njom, gledajući je ravno u oči. Mogu da vidim želju u njenim očima, što dovede do porasta moje želje.
Brzim pokretima joj skinem dres, želeći što pre da je imam. Odavno nisam osećao ovakvu želju za nekim. Štaviše, mislim da je poslednja bila Viktorija. Ne razmišljaj o njoj, budalo, i uživaj večeras.
Ubrzo nakon dresa i ostatak naše odeće završi na podu njene hotelske sobe, a mi se prepustimo želji.
Šta je najgore što može da proizađe iz jedne lude noći?
Pošto je ovaj nastavak bukvalno isti kao u SZNj, dobijate i drugi 😅 Nećete ostati oštećeni, ne brinite 😂💙
