Otvorim oči i shvatim da sam prespavao ovde. Okrenem glavu ka drugoj strani kreveta i lakne mi kad shvatim da ona i dalje spava. Moram da odem odavde pre nego što se probudi.
Protekla noć je bila odlična, ali ja ne razvijam veze duže od jedne noći, a nama je upravo istekao rok trajanja. I kad je već tako, a ja ne želim da je slušam kako mi psuje sve po spisku, kao onom sudiji juče, najpametnije rešenje je da nestanem odavde.
Ustanem iz kreveta i pokupim svoju odeću s poda. Obučem se nabrzinu i krenem ka vratima, pokušavajući da pobegnem što pre, ali ne bih ja bio ja kad bi sve prošlo kako treba.
Zakačim vazu, koja padne na pod i napravi buku. Počnem samom sebi da psujem, jer sam ovoliko smotan, pa krenem da je vratim na njeno mesto.
"Dobro jutro, pobeguljo", trznem se na njen glas i okrenem se ka njoj, pokušavajući nešto da kažem da bih se izvukao iz ove situacije.
"Znaš, Ana-", krenem nervozno sa pričom, ali me prekine njen smeh. Zašto se sad koji đavo smeje?
" 'Ajde briši, sve mi je jasno", zbuni me još više, pa nastavim da je posmatram. Kako joj je jasno, kad nisam uspeo ni tri reči da kažem?
"Kao što ti čitaš ljude, čitam ih i ja. I još prvi put kad sam te videla, skontala sam da si tip koji traži samo veze na jednu noć. Ni najmanje mi ne smeta, jer sam ista. Tako da si slobodan da ideš, što se mene tiče", pojasni mi, iako joj nisam ni tražio objašnjenje.
Dok ja pokušavam da se povratim od iznenaneđenja, ona ustane iz kreveta i dođe do ormara pored mene ne bi li uzela odeću. Nemo posmatram njeno nago telo i u glavi vrtim film od sinoć.
Jurij je bio upravu. Ovo zaista treba iskoristiti.
Uzme šta joj treba i prođe pored mene kao da sam vazduh i uđe u kupatilo. Par trenutaka mi bude potrebno da se trgnem iz maštarija o sinoćnoj zabavi, a onda izletim iz njene sobe, dok totalno nisam pukao.
Krenem stepenicama, moleći Boga da me niko ne vidi, ali naravno neko se morao naći tu. I to baš Dušan.
"Otkud ti ovde?", upita me nimalo prijatno, na tečnom engleskom, a ja se okrenem ka njemu.
"Ništa što se tebe tiče", hladno odgovorim, a on me prostreli pogledom. Bar mislim da ga se ne tiče. Prosto je nemoguće da on ima onakvu devojku.
"Plašim se da svako ko u ovo doba dana izađe iz Anine sobe, jeste moja briga."
"Devojka ti je neverna, znači?", počnem s provociranjem, a on se iz nekog razloga nasmeje.
"Zapravo mi je najbolja prijateljica. Ali svejedno ne želim da te vidim blizu nje", ljuto me pogleda, a ja se bezobrazno osmehnem.
"Mislim da bliži nisam mogao biti", nastavim da izazivam, pa primetim da ludi.
"Makni se od nje, inače ćeš imati posla sa mnom", zapreti mi, a mene to samo nasmeje.
"Ionako nisam mislio da ostanem. Meni je jedna noć dovoljna", namignem mu i spustim se stepenicama do izlaza iz hotela.
Sad se samo moram ušunjati u svoju sobu, a da me Čerčesov ne vidi. Radio si to toliko puta, uopšte nije komplikovano.
Taman što to pomislim, ugledam selektora na stepeništu i pre nego što uspem da pobegnem, on me primeti.
"A gde si ti bio, Smolov?", zapovednički upita, a ja kažem prvu laž koja mi je pala napamet.
"U šetnji. Ništa lepše od svežeg vazduha rano ujutru."
"U toj odeći?", sumnjičavo me pogleda, a ja klimnem glavom.
"Znate kakvi su fanovi. A ja volim mir", poprilično dobro lažem pod pritiskom.
"Ponašaš se kao da si u najmanju ruku Messi. Još kad bi igrao kao on, bilo bi odlično", spusti me na zemlju, a ja prevrnem očima.
"Idi se presvuci i za deset minuta da si ovde. Treba da krenemo na trening", naredi, a ja klimnem glavom dajući mu do znanja da sam razumeo.
Kako uđem u sobu Igor i Mario me napadnu.
"Gde si ti celu noć, budalo?", Igor prvi počne, a ja se nasmejem na pomisao gde sam proveo noć.
"Sve mi je jasno. Samo mu pogledaj taj osmeh, Igore. Kao da je spavao s mis univerzuma", Mario mi ne dozvoli da dođem do reči, pa prevrnem očima na to.
"To s kim sam ja spavao, nije bitno. Bitno je da sam napunio baterije za ovo svetsko", nastavim da se zezam, dok spremam torbu za trening.
"Čovek bi rekao da si ih trošio, a ne punio", i Igor počne da me zeza, ali pošto sam dobro raspoložen prihvatim šalu.
"Da si bio na mom mestu sve bi ti bilo jasno."
"Neka hvala, imam ja svoju ženu", Igor kaže i nestane nekud, ostavljajući Maria i mene nasamo.
"Jesi primetio kako je Golovin odlepio za onom Srpkinjom?", mrak mi padne na oči kad shvatim šta sam uradio.
Ona se njemu iskreno sviđa, a ja sam spavao s njom. Nula sam od prijatelja. Ovo definitivno ne sme da sazna.
I nas dvojica izađemo iz sobe, spremni za trening. Spustimo se do hola, a Jurij mi prvi priđe.
"Gde si bio sinoć?", upita me tiho, da ga Čerčesov ne bi čuo.
"Poslušao sam te i iskoristio priliku", kažem mu istinu, jer znam da on nikome neće izbrbljati. Bulji u mene u šoku.
"Je l' me zezaš?"
"Ne, ali ne smeš nikome da pričaš. Izbiće treći svetski rat", ozbiljno mu kažem, dajući mu do znanja koliko mi je bitno da ćuti.
"Spavao si sa takvom devojkom, a nećeš nikome reći? Možeš svima da im natrljaš na nos, jer si bio prvi", ponovo me posmatra s nevericom, a ja prevrnem očima.
"Nećeš nikome reći. Bilo, prošlo. Ne treba mi svađa bezveze", ponovim uz ledeni pogled, pa primetim kako klima glavom. Ovaj ledeni pogled mi je pomogao kod toliko toga u životu.
Smestimo se u bus i započne tortura nada mnom. Golovin i danas počne da priča o njoj, ali ovaj put me ne iznervira. Da li me danas išta može iznervirati?
Da li će zaista da izbije treći svetski rat? 😅💙
//13.III 2022. Ono kad je svet zapravo stvarno na ivici jednog 🤦♀️🤣
