"Znači Aleksa da ubijem što mi je stan u haosu i što su mi živci na ivici pucanja?", posmatra me iznervirano, nakon što mi je izletelo kako mi je Aleks rekao da je trudna.
"Pa kad ti već nisi htela da mi kažeš, on je morao", pokušam da ga opravdam, a ona uzdahne.
"Nisam znala kako. Videla bih tebe da si se našao u mojoj situaciji."
I ta jedna rečenica me natera da se zamislim. Ima pravo, jeste komplikovano. Verujem da ni ja, baš kao ona, ne bih znao kako saopštiti tu vest.
"Nego, skontao sam da nisi otišla na trening jutros", pogledam je upitno, a ona skloni pogled ka drugom kraju prostorije.
"Završila sam karijeru", tužno izgovori, a ja je pogledam iznenađeno. Zvučalo je kao da joj je teže reći da je završila karijeru, nego da su je se roditelji odrekli.
"Što to?", sećam se da je bila opsednuta fudbalom. Siguran sam da bi mogla igrati još par meseci.
"Rizična trudnoća. Ne smem da se izlažem prevelikom stresu ili naporu", pogleda me na trenutak, pa stidljivo skloni pogled sa mene. Izgleda da ju je i dalje blam da priča sa mnom o trudnoći, iako sam je ja juče udavio pitanjima.
"Još nešto što bi trebalo da znam?", zamisli se na par trenutaka, pa odmahne glavom.
"Mislim da te se ništa više ne tiče", hladno kaže dajući mi do znanja da me se ništa o njenom životu ne tiče, sem trudnoće. Mislim da mogu da živim s tim.
Pođe nešto da kaže, ali je prekine zvono. Dok ona ustane, ja se već nađem pred vratima. Otvorim ih i ugledam neku devojku, kako me zbunjeno posmatra. Kaže nešto na srpskom, ali sad ja nju gledam zbunjeno jer ništa ne razumem.
"Da pogađam, ti si taj Feđa?", obrati mi se na ruskom, nakon što je verovatno shatila ko sam. Znači, pričala je o meni.
Pa naravno da jeste, budalo, morala je reći s kim će dobiti dete.
"Da, ja sam Feđa. A ti si?", posmatram je upitno, a ona prevrne očima kad shvati da je neću pustiti unutra dok ne budem tačno znao ko je.
"Danica", pruži mi ruku, koju ja prihvatim.
"Najbolja prijateljica tvoje trudnice", nasmejano izgovori poslednji deo, a ja je prostrelim pogledom. Nisam spreman da se šalim na račun toga.
"Ne budi mrgud. Ana ne voli mrgude", progura se pored mene i ode pravo u dnevnu. Očito da i Ana ima svog Mihu, samo žensku verziju.
Vratim se nazad i zateknem ih kako se nečemu smeju. Otkako sam juče došao nisam je video da se smeje, a evo prijateljica joj nije tu ni minut, a već umire od smeha. Drago mi je što nakon svega kroz šta je prošla u životu, bar ima divne prijatelje.
"Nisi mi rekla da je otac tvog deteta, baš ovako zgodan", na Daničinu izjavu, na mom licu se ocrta zadovoljni osmeh, a Ana prevrne očima.
"Kad ti je tako divan, vodi ga svojoj kući. Veruj mi, ne bih imala ništa protiv", Danica se smeje, a ja ozbiljno posmatram Anu.
"Ne, ne, ipak mi više ide uz tebe. Definitivno delujete kao lep par", Danica nastavi da se zeza na naš račun, zbog čega se nas dvoje istovremeno namrštimo.
"Gde li je meni mozak bio kad sam spavala s njim?", zabije glavu u šake, pogodivši tako moj ego.
"Znate vas dve, ja sam i dalje tu i moje uši rade veoma dobro", sednem na kauč, levo od Ane, i spustim noge na stočić dok listam kanale. Danica počne da se smeje iz nekog razloga, pa Ana podigne glavu i usmeri svoj pogled na mene.
"Feđa, skidaj noge odatle! Nisi u svojoj kući!", namršteno me posmatra, a ja je samo pogledam i odlučim da je ne poslušam. Vratim svoj pogled na tv, a krajičkom oka primetim da me posmatra u neverici. Kad shvati da zaista ne planiram da je poslušam, počne da se nervira.
Slušam dok nešto iznervirano priča Danici na srpskom, ali ne razumem šta je tačno rekla. Jedino što razumem je da je ljuta.
"Kao da ste u braku", Danica se smeje, a nas dvoje razmenimo poglede, nakon čega shvatim da joj nije rekla.
"Pitanje je dana kad će se izgubiti to kao", kažem više za sebe, pa zaradim Daničin zbunjeni izgled.
"Mamin sinčić mora da posluša roditelje, što znači da ja moram da se udam za njega, ako želim da zadržim dete", Ana joj smoreno pojasni, a Danica me posmatra u šoku.
"Venčaćete se?"
"Mislim da je to upravo rekla", nezainteresovano izgovorim, dok pratim kretanje Ronalda po terenu. Komentator uzvikne njegovo ime, nakon što zatrese mrežu, pa Ana pogleda u ekran namršteno.
"U mojoj kući se ne gleda Ronaldo", ljuto me posmatra, dok verovatno želi da prebacim na nešto drugo, a ja samo slegnem ramenima. Shvatim da sam je ovaj put užasno iznervirao, kad se baci na mene pokušavajući da mi otme daljinski.
"Alo luda ženska glavo, smiri doživljaj", izgovorim dok pokušavam da zadržim daljinski kod sebe, a ona nastavi da se otima.
"Neću da se smirim. Užasno mi ideš na živce", ljuto odgovori, pa nam se pogledi susretnu. Posmatram je, pokušavajući da je pročitam, ali ona to iskoristi da mi otme daljinski. Prebaci na neku utakmicu druge lige Španije, pa se zadovoljno nasmeje.
"Jedno jedino pravilo postoji u ovoj kući, a to je da se Ronaldo nikad ne gleda. Razumeš?", mrtva ozbiljna me pita, a ja prevrnem očima.
"A šta sme da se gleda? Samo Zvezda, pretpostavljam?"
"Jaoj, kad bi ti samo znao koliko ona klubova prati. Nikad nisam videla takvog fanatika, a u poslu se susrećem s mnogima", Danica odgovori, a ja se nasmejem.
"I smem li da znam za šta majka mog deteta još navija?", pitam je uz osmeh, a ona odmahne glavom.
"Zar nije zanimljivije ako to sam otkriješ?"
"Nisam baš strpljiva osoba", pogledam je ozbiljno, a ona slegne ramenima.
"Nisam ni ja, pa mi za tebe treba svo strpljenje ovog sveta", prevrnem očima zbog njenog negativnog stava, pa nevoljno progovori.
"Poduži je spisak."
"To mi je jasno", dam joj do znanja da svejedno želim da čujem, pa klimne glavom.
"Barselona, Siti, Sautempton, Juventus, Bajern. Veruj mi, ne želiš da ti dalje nabrajam", zaustavi se, kad primeti moj šokirani izraz lica, koji izazove Daničin smeh.
"Upozorila sam te da je fanatik."
"A našu ligu?", upitam je znatiželjno, a ona naposletku klimne glavom.
"Ponekad."
"I? Za kog navijaš?", pogledam je uz osmeh, očekujući da će reći Krasnodar, ali osmeh nestane kad čujem odgovor.
"Spartak", kao najlogičniju stvar na svetu to izgovori, a ja je gledam u neverici.
"Odmah da raščistimo jednu stvar. Moje dete neće navijati za Spartak, već za Krasnodar", kažem to kao da je od najveće životne važnosti, a njih dve počnu da se smeju.
"Samo sam se šalila. Nemam nekog naročitog favorita u Rusiji. Navijam za Spartak, jer nam je to bratski klub, ali mi je manje-više svejedno."
"Od danas ti više nije svejedno. Navijaš za Krasnodar", odlučno izgovorim, a ona me zbunjeno pogleda.
"Zašto?"
"Zato što žena mora da podržava svog muža."
