Krenemo ka hotelu, ali Golovin odluči da ostane. Uspeo sam da čujem kad je Dušanu rekao kako želi da je sačeka i da o nečemu priča s njom. Pokušao sam da ga odgovorim od te ideje, jer iako mi ide na živce ne želim da bude povređen, ali kad me je pitao zašto ućutao sam se pa mi je cilj ostao neispunjen.
"Zašto si ga pustio da ostane? Ti si trebao da ostaneš i sačekaš je, a onda uživaš u onoj lepoti kao noć pre", Jurij mi se tiho obrati, na šta ja prevrnem očima.
"Nemam ja ništa ni s njom, a ni s njim."
"Kako nemaš ništa s njom? Pa spavali ste", posmatra me kao da sam s Marsa pao.
"Upravo tako. Hvala Bogu dvadeset i prvi je vek. Postoji i seks bez obaveza, znaš?", na moju izjavu on prevrne očima.
"Što bih voleo da ti jednom taj seks bez obaveza uzrokuje mnogo obaveza", prokomentariše, a ja ga pogledam zbunjeno, jer ne shvatam šta je tačno želeo da kaže.
"Kako to misliš?"
"Da ti se jedna pojavi na vratima sa stomakom do zuba i kaže ti da je trudna. Možda bi se tad opametio", gledam u njega u šoku, jer ne verujem da mi je to rekao.
"Pu, pu, jezik pregrizao, dabogda. Zbog Mihaila i Irine bi to značilo da moram da je oženim, a od ženidbe bežim kao đavo od krsta", počne da se smeje mom uspaničenom tonu.
"Bar bi dobio dete. Ti obožavaš decu", slegne ramenima, a ja uzdahnem. Istina, obožavam ih, ali ne želim suprugu, a u mojoj situaciji jedno bez drugog ne može da se desi.
"Otkači se od mog ljubavnog života, molim te", odmaknem se malo od njega i priđem Igoru i Mariu.
"Čim dođem u hotel, ima da zaspim", Igor pospano prokomentariše, a ja odlučim da ga malo zezam.
"Ala si ti omatorio. Pa nije još ni ponoć", prostreli me pogledom, pa odmahne glavom.
"Videću ja tebe kad dobiješ dete pa ti vreme sa reprezentacijom postane jedini odmor."
Kao da su se svi urotili protiv mene danas s tom pričom o deci.
•••
Sedimo za doručkom i pričamo o večerašnjoj utakmici protiv Egipta. Golovin neraspoloženo mrljavi po tanjiru, pa odlučim da ga pitam šta se desilo, iako već pretpostavljam odgovor.
"Što si ti tako neraspoložen?"
"Bio si u pravu. Samo ti slome srce."
"Odbila te?", tako sam i mislio.
"Rekla mi je kako sam divan dečko, ali ona nosi samo probleme. Apsolutno je ne razumem. Da li ti možda razumeš šta je htela da kaže?", pogleda me povređeno, a ja uzdahnem.
"To što te odbila je njen gubitak, ne tvoj. Nije ni prva ni poslednja devojka koja će ti se svideti. Moraš da zaboraviš i da se oraspoložiš zbog utakmice večeras. Trebaš nam u punoj formi", on mi se osmehne, pa klimne glavom.
"Hvala ti, Feđa. I izvini što sam ti dosađivao pričom o njoj."
"Nema veze, mali. Samo zapamti da će ih proći još mnogo, pre nego što naiđeš na onu pravu."
"Samo ne uzimaj Feđu za primer. Dvadeset i osam godina ima, a još uvek nije naišao na tu pravu", Jurij dobaci sa drugog kraja stola, a ja prevrem očima.
"Nisam naišao, jer se i ne trudim da je nađem. Meni se sviđa ovakav život, ali to ne znači da tako treba. A ti si još stariji od mene, pa ne vidim da si išta bolji od mene po tom pitanju", prebacim mu, pa se konačno ućuti.
