🔝 Istopila sam se 😍🙈🔝
"I dalje ne verujem da si me nagovorila na ovo.", obratim joj se, nakon što se smestimo u njen stan.
"Ni ja ne verujem da si pristao", nasmešeno me pogleda, i u tom momentu shvatim da sam doneo pravu odluku. Odavno nije delovala ovako srećno, kao sad kad smo tu.
"I? Kakvi su nam planovi?", radoznalo je upitam, jer je ipak ona ta koja poznaje ovaj grad kao svoj džep.
"Planiram da ti pokažem grad, ali prvo moram da se javim Danici."
"Ja sam mislio da ćemo malo da odmorimo ovde sami", predložim zbog čega se ona nasmeje.
"Želim da ti pokažem grad. Ali obećavam da ću ti se odužiti kako god budeš želeo."
Svidi mi se pomisao da mi duguje uslugu.
"U redu, ti si šef", uz osmeh pristanem na njene planove, a ona se izgubi u sobi čekajući da joj se Danica javi.
Za to vreme ja se ispružim na kauču, jer sam se u potpunosti ukočio u avionu. Divim joj se, jer uspeva da funkcioniše sasvim normalno, i pored deteta koje nosi. Nikad se ne žali ni na šta, sem na mene naravno.
Čujem kako se smeje, dok o nečemu priča s Danicom, pa zatvorim oči, uživajući u trenutku. I slep bi do sad shvatio da između nas definitivno postoji nešto, a ja evo još uvek nisam skupio hrabrosti da joj priznam.
No, obećavam da ću iskoristiti ovo vreme u Beogradu, da dovedem naš odnos u normalu.
Moje odmaranje, prekine zvuk telefona, pa smoreno dohvatim telefon sa stola i javim se.
"Nisam ništa prekinuo?", Miha odmah počne sa svojom teorijom, kako će sve u našoj vezi da procveta, čim se udaljimo od svakodnevnice.
"Nisi. Čekam da Ana završi telefonski poziv, pa da idemo do grada", pogledam još jednom ka vratima sobe u kojoj je nestala, ali zaključim da još uvek nije završila, kad začujem novi nalet smeha.
Jebote, postao sam zavisan.
"Ne zvuči mi kao da ti teško pada", Mihin glas me trgne iz razmišljanja, pa se iskreno nasmejem.
"Nisi ni svestan koliko mi je zapravo drago što sam ovde s njom. Nigde ne bih radije bio", priznam mu, pa očekujem da počne da me zeza svakog trenutka, ali se to ne desi.
"Nema potrebe da ti to meni govoriš. Skupi petlju i reci joj kako se osećaš. Okončajte ovu šaradu napokon."
"Znaš da to nije tako lako", kažem tiho, ne želeći da me ona čuje.
"Jebote, Ana će se i poroditi dok ti skupiš hrabrosti da joj kažeš da je voliš. Koji đavo više čekaš?", kaže isfrustrirano, na šta uzdahnem. Znam da je u pravu.
"Čekam neki dobar trenutak, to je sve."
Primetim kako me smeđe oči zbunjeno posmatraju, pa shvatim da je ovo poslednje verovatno čula. Smisliću već nešto.
"Ma najbolje u porodilištu", već znam da trenutno prevrće očima.
"Pričaćemo posle. Odoh s mojim ličnim vodičem u obilazak prestonice", primetim blagi osmeh na Aninom licu, pa se i ja automatski osmehnem.
Bio je u pravu. Za sve je bio u pravu.
Imao sam mnogo sreće s njom.
•••
"Zar baš moram da budem tu kad dođu?", molećivo je pogledam, jer mi se iskreno ne da biti u istoj prostoriji s njenim najboljim prijateljem. Uzdahne, pa se okrene prema meni, čvrsto povlačeći prekrivač ka gore.
O da, ispunila je obećanje.
"Molim te", spreman sam i dušu đavolu da dam, kad me ovako pogleda.
"Znam da Dušan i ti ne možete da se smislite, ali molim te, budi onaj pametniji. Možeš li bar toliko da uradiš za mene?", srce zalupa jače, kad mi do mozga dođe koliko mi je blizu i s kojom mi se nežnošću obraća.
"Mogu", ostavim blag poljubac u njenoj kosi, pa je privučem u čvrst zagrljaj, što bliže sebi.
"Sve u redu?", zbunjeno me upita, očito nenaviknuta na ovakvo moje ponašanje. Još jedan pokazatelj da sam kreten.
"Sve savršeno. Nisi više ljuta na mene?", pogledam je upitno, podsetivši je na omašeno skretanje i lutanje po gradu, nakon toga.
"Nisam. Iskupićeš se već nekako", slegne ramenima, na šta se nasmejem.
"Mislio sam da sam se već iskupio", kažem aludirajući na to što smo ponovo spavali.
"Ne prodajem se ja baš tako jeftino", isplazi mi se, na šta prevrnem očima, iako mi je osmeh i dalje na licu.
"Nekad si tako detinjasta", kažem lutajući pogledom po njenom licu.
"A ti si mrgud. I to vrlo često", iskreno se nasmejem, pa sklonim pramen plave kose, koji joj uporno pada na lice, iza uveta.
"Nisi me lepo razumela. Sviđa mi se što si takva", pojasnim joj, pa dobijem priliku da gledam kako crveni nakon mog pojašnjenja. Možda je trebalo da držim jezik za zubima.
Tišinom se prolomi zvuk njenog telefona, davši joj savršen izgovor da se izvuče iz kreveta, i iz, za nju očigledno, neprijatne situacije.
"Ko smara?", upitam nestrpljivo, na šta me prostreli pogledom.
"Danica", po prvi put još od onda u Svetlogorsku, ne obrati pažnju na to što je posmatram, već u potpunosti naga ustane iz kreveta da bi joj se javila na poziv.
Savršena je.
"Važi. Vidimo se sutra", trgne me iz razmišljanja, pa je pogledam upitno, nakon što završi poziv.
"Što je zvala?", kao da je tek sad postala svesna mog prisustva, dohvati moju majicu sa stolice, pa je navuče na sebe, uskraćujući mi savršen pogled.
"Momci i ona su se dogovorili da iznajmimo kuću za doček Nove godine. Zvala je da vidi šta mislim o ideji", sedne na krevet pored mene i objasni mi.
"Šta će nam kuća?", zbunjeno je pogledam, jer mi ništa nije jasno. Čak i da svi slave zajedno, nema ih više od deset.
"Pravimo žurku", kaže mi uz osmeh, na šta se automatski namrštim. Pogledam je neodobravajuće, zbog čega prevrne očima.
"Ne gledaj me tako. Obećavam da neću divljati, a i svakako ćeš biti tu da paziš na mene."
"Baš moram da budemo tamo?", ne znam ni sam šta da mislim zbog ovoga. Taman sam isplanirao sve oko te večeri i razgovora, koji definitivno moramo što pre da obavimo, ali nisam uzeo u obzir njene planove.
"Obećao si, Feđa!", odmah se naduri, pa ja odlučim da joj ne teram inat.
"Ne brini, držim ja svoju reč."
Malo improvizacije nikog nije ubilo, zar ne?
Napisala sam i poslednji deo ove knjige, tako da ću nastavim da je objavljujem svaki petak po rasporedu 🙈
Trenutno pokušavam da završim TWLG, ali mi je inspiracija za tu priču ravna nuli, tako da ćemo videti koliko vremena će mi biti potrebno za to 😅
U svakom slučaju hvala vam za podršku 💙
