"Jebem vas smotane", ponovo slušam iznerviranog Mihu.
"Vi ste toliko nesposobni da ću na kraju da vas posadim na kauč, jedno pored drugog, i da kažem Recite jedno drugom šta imate, dok nisam umro od infarkta zbog vas", nastavi da gunđa, a ja se iskreno nasmejem. Odnos nam je trenutno dobar, tako da nemam baš želju da ga pokvarim.
"Tu nije apsolutno ništa smešno, Feđa. Ostarih mlad zbog tebe i tvoje žene. Još malo pa će i sede krenuti da mi izbijaju", i iako znam da će da me ubije, prasnem u još jači smeh.
"Na kojim si ti drogama od jutros?", pogleda me zapanjeno, na šta slegnem ramenima.
"Na nekim mnogo jakim", isplazim mu se, pa počne da se krsti. Ne liči na mene da budem ovako detinjast i raspoložen, ali Ana je odgovorna za ovo. Još je bolje volje zbog činjenice da joj je Danica doletela jutros.
Uđemo u nama dobro poznat lokal, blizu mog stana. Ovo je jedno od retkih mesta na kojim možemo da se pojavimo, a da nas navijači i novinari ne ometaju. Nasmejem se kad ugledam dve poznate ženske figure, kako nas zbunjeno posmatraju.
"Rekao sam ti da ne volim da izlaziš po hladnom vremenu napolje", iako joj se obratim uz osmeh, zna da je ovo bila kritika i da ću joj posle probiti mozak, jer me nije poslušala.
"Pa gde si ti, kume?", Danica me povuče u zagrljaj kao da se nismo videli sto godina, a ne samo par dana, ali prihvatim zagrljaj uz osmeh. Jako sam je zgotivio vremenom.
"Mnogo dugo se nismo videli", nasmejem se, pa sednem na kauč pored Ane. Kao i obično, posvetim svoju pažnju njenom stomaku i Alekseju, što nju izuzetno smara.
"Toliko si me se uželeo?", pogleda me smoreno, pa skloni moje ruke sa svog stomaka da bi se pozdravila i sa Mihom. Kaže nešto na srpskom, zbog čega ovo dvoje prasnu u smeh, a ja kao po običaju ništa ne razumem. Hteo si da se petljaš sa Srpkinjom, pa eto ti sad, uči srpski ili gubi živce i dalje.
Uzmem novine i okrenem sportsku stranu, čitajući najnoviji članak o sebi. Koliko ovi novinari zarade na meni, to je čudo jedno.
"Ima još četiri meseca do kraja sezone, ne znam zašto si toliko opsednut tom titulom", čim začujem Anin glas, okrenem se ka njoj.
"Hoću da pokažem Rusiji da sam i dalje najbolji, kao što i jesam. A ove sezone je konkurencija mnogo jača", pokušam da joj objasnim, ali znam da je uzalud. Mislio sam da će ona kao neko ko je bio sportista, i to baš fudbaler, moći da me razume, ali ona ovo vidi kao krizu srednjih godina, kako to sama zna da kaže.
Zapravo stvar je samo u tome što sam propustio mnogo treninga zbog nje i njene trudnoće, pa su ljudi već počeli negativno da me komentarišu. A da ne pričamo o tome što je priča o mom omašenom penalu na Svetskom i dalje aktuelna. Hoću svima da začepim usta.
"Ako hoćeš da daješ golove, onda počni malo više da trčiš i malo više da stvaraš šanse. Samo stojiš u šesnaestercu i čekaš da ti neko doda loptu", kao da se s mojim ocem konsultovala. I on mi je isto to rekao više puta do sad.
"Da li ti to mene zaista kritikuješ?", pogledam je upitno, jer to nikad do sad nije radila. Koliko god da se nekad ne slaže sa mnom, nikad me ne kritikuje. I iako bih se ja sad raspravljao, ona me prekine pokazujući mi na Mihu i Danicu.
"Zar ne misliš da bi bili lep par?", gleda ih isto kao što gleda one parove u romantičnim filmovima. Čak i mene zna da natera da gledam to s njom, ali ne često hvala Bogu. Više gledamo fudbal, iako ona, isto kao i Miha, tvrdi da sa mnom nije moguće gledati fudbal, jer se previše nerviram.
"Šta ja znam, nisam baš neki ekspert za ljubav.", po njenom pogledu, rekao bih da se slaže sa mojom izjavom.
"Momci, nas dve vas napuštamo. Obećala sam Danici da ću joj pokazati grad.", ustane očito želeći da pobegne od mene, a ja je namršteno pogledam. Napolju je tri stepena, a ona bi da hoda po gradu. Da li je normalna?
"Ti da joj budeš vodič? Bolje ja da joj budem vodič, bolje poznajem grad", Miha se po prvi put od prekida s Ivom zainteresuje za neku devojku, pa odmah pokuša da joj se nametne kao opcija. Ana ga prostreli pogledom, jer joj kvari savršenu priliku da provede neko vreme bez mene.
"Neka hvala. Tu sam dovoljno dugo da mogu da joj pokažem osnovno", iskulira njegovu ponudu, pa se pozdrave s nama, pre nego što izađu.
Biće to dug razgovor kad se vrati kući.
•••
Ta žena će mene u grob oterati. Pošto i sama zna da će biti iskritikovana zbog onog bežanja danas, ne želi da mi se javi.
"Au, kakve slike", i dok sam ja na ivici nervnog sloma zbog Ane, Miha balavi nad instagram profilom njene najbolje prijateljice.
"Budi od koristi", kažem mu iznervirano, pa skloni pogled s telefona, klimajući glavom.
"Ako hoćeš mogu da joj pošaljem poruku i pitam za Anu?", ponudi se, na šta klimnem glavom.
"Nije na odmet."
Sklepa neku poruku na ruskom, iako bi mu deset puta lakše bilo da joj se jednostavno javio na srpskom, ali nećemo da komentarišemo njegove ispade.
"Napisala je da je sve super. Zajedno su", osmehne mi se, a ja moram da se zadovoljim ovim. Nikad mi ne bi rekle mesto, jer bi to za Anu onda značilo da više nema gde da pobegne od mene.
"Našao sam joj snep", Miha oduševljeno prokomentariše, na šta samo prevrnem očima.
"Samo ti prevrći tim očima, ostale ti jednom gore, da Bog da. I da, pronašao sam ti dragu", pogledam ga zbunjeno, pa upitam kako.
"Danica ostavila lokaciju na snepu", raskezi se, pokazujući mi fotografiju njih dve. Pogledam adresu, pa skontam da je to dve ulice odavde.
"Ne treba ti snepčet, moći ćeš da joj se diviš uživo", namignem mu, pa ustanem spreman da krenem.
"Zar još hodanja?", zakuka kao malo dete, ali ipak krene za mnom.
U roku od deset minuta nađemo se na datoj adresi, pa pozvonim na jedina vrata u zgradi, koja nemaju nikakvo prezime na sebi. 'Ladno je kupila stan da bi mogla da me izbegava. Ona je luda skroz na skroz.
"Jebiga, na snepu se vidi lokacija", obratim se Danici, nakon što nam otvori, pa prođem pored nje, hodajući ka dnevnoj. Zbunim se, kad je zateknem u suzama. Koji đavo se ovde desio?
"Što plačeš, Ana?", sednem pored nje i snažno je zagrlim, a ona samo ćuti. No ta tišina mi kaže dovoljno.
Ponovo hormoni.
