"Daj meni, ti si smotana!", uzeo joj je ključ iz ruke i nespretno pokušavao da ubode ključaonicu. A lepo mu je rekla da ne treba da izlaze pred tako važnu utakmicu. Kao po običaju bila je u pravu.
"Je l' hoće to?", stajala je naslonjena na zid pored njihovog stana, umorna, a i malo više pijana.
"Evo ga!", radosno je ciknuo i pustio da se vrata sama otvore do kraja, pa pokazao svojoj ženi da uđe prva.
"Hvala, gospodine Smolov", naklonila se u stilu princeze, ali nekoliko sekundi kasnije završila je u čvrstim, istetoviranim rukama ledenog Rusa.
"Ruskinja ćeš da postaneš tek kad budeš imuna na votku", dok se ona izuvala u hodu, on je tako kako je ušao prvo otišao do kuhinje.
"E sportisto, zar se sad jede?", udarila ga je po leđima, jače nego što bi udarila vreću.
"Au, Ana!", kao neko dete je vrisnuo i držao se, koliko je mogao, za predeo leđa gde ga je udarila. Često su znali da se ponašaju detinjasto jedno pred drugim, ali im to nikad nije smetalo.
"Pst! Pomisliće komšije svašta", prislonila je svoj prst usnama pokazujući mu da bude tiši. Po prirodi je bila tiha i nije volela da privlači previše pažnje, što je zbog činjenice da je bila u braku sa poznatim fudbalerom, bilo prosto nemoguće.
"Nek pomisle. Mi smo mladi bračni par. To što je njima žao što su stari i što nemaju kondiciju kao mi, ja nisam kriv", podigao je ruke u vazduh imitirajući smajlića sa WhatsApp - a.
"Ćuti", lupila ga je slabije po obrazu.
"Gladan sam", za njihov nivo pijanstva veoma su se dobro držali. Ana se malo ljuljala, a Feđa bi se tu i tamo pridržao za frižider.
"Pa jedi", pokazala mu je na frižider, pa iz istog izvadila jogurt.
"Ha - ha, to ti neće pomoći da se otrezniš", rukom je pokazao prema šolji u koju je nasula jogurt, a zauzvrat je dobio samo me gledaj pogled.
"Ako je Danici pomoglo, ne mora da znači da će i tebi", rekao je aludirajući na savet koji je dobila od najbolje prijateljice. Desio se još jedan talas ljuljanja kod Feđe, pa se smestio na stolicu.
"Dobro je što smo Alekseja ostavili kod Mihe", tiho je pričao, dok je uporno kucao šifru telefona. Mutilo mu se pred očima, pa mu inače jednostavan zadatak nije polazio za rukom.
"Aha, i Danica je stigla malopre", na tu rečenicu mu se preokrenulo sve u stomaku i brzo je potrčao ka kupatilu.
"A mogao si lepo da piješ jogurt!", dobacila mu je prošavši pored kupatila.
Feđin radni sto pretvorila je u kutak za šminkanje i skidanje iste. Nije se previše bunio zbog toga. Dopustio joj je da se uvuče u svaki kutak njegovog stana i da sve uredi po svom ukusu.
"Podseti me da sledeći put popijem jogurt", prišao je do njenog ogledala i obgrlio je oko struka. Nije primetila da je Feđa u sobu ušao samo obmotan peškirom.
"Ne, Feđa", izvukla se iz njegovog zagrljalja, pokupila stvari i otišla u kupatilo. Nije ovo bio prvi put da je pobegla nakon što je on pokušao da ostvari bilo kakav kontakt.
"Ana, otključaj", kucao je na vrata, ali ona ga nije čula od mlaza vode. Želeo je da razgovaraju o tome što je muči. Želeo je da prevaziđu problem koji je imala. Stajao je nekoliko minuta tu, sve dok ona nije izašla obučena u majicu i šorts.
"Zašto si takva?", pitao ju je, nakon što se smestio pored nje. Slegla je ramenima, ne obraćajući previše pažnje na njegovo pitanje.
"Da idemo po Alekseja?", podigla je pogled i susrela se sa braon očima.
"Ne, verovatno spava. Samo bismo ga maltretirali prenoseći ga ovde. A i nismo u stanju da vozimo", dlanovima je prelazio preko njenih leđa umirujući je. Pokušao bi sve što mu padne na pamet, samo da se ona oseti bolje.
"A da pozovemo da vidimo šta radi?", nije prošlo ni par trenutaka od Feđinog odgovora. Razumeo je koliko je vezana za sina, jer je i on sam bio. Situacija u kojoj su se nalazili, naterala ih je da cene to malo biće, još više nego što bi to inače bio slučaj.
"Zar misliš da su Danica i on budni u pola tri ujutru?", u uglu usana mu se izvio osmeh.
"O da", sobu je ispunio zarazan smeh njih dvoje.
"Da pokušamo sa malom Lenom?", rukama je pravio krugove po njenom ramenu.
"Znaš da je nemoguće", odmah se rastužila na njegov predlog, ali je on odmah pokušao da je uteši.
"Sve što je nemoguće, može biti moguće."
Možda se neko seća Daničinog imagines-a i ovog dela, koji je napisala meni, ali je posle obrisala knjigu, kao što to često radi 😜 Isuviše volim taj deo da bi samo stajao u našem Whatsapp četu, pa ga uz njenu dozvolu objavljujem kao deo ove knjige 🙈 Nadam se da će vam se svideti, koliko i meni 💙
Hvala ti što mi ulepšavaš dane 💙 danicasidereum
