"Šta ono bi juče?", Igor me pita zainteresovano, a ja ga pogledam zbunjeno.
"Ne znam na šta tačno misliš", toliko toga se desilo juče.
"Mitrović i Kostić koji drže Tadića, koji je iz nekog meni nepoznatog razloga bio rešen da te prebije", podseti me na taj događaj, a ja prevrnem očima.
"Ma pusti, Boga ti. Ana nije gledala kuda hoda i spucala se u mene dok je izlazila sa stadiona. Stajali smo malo i pričali, a onda se on pojavio i napravio problem."
"Samo tako? Iz čista mira?", sumnjičavo me pogleda, kao da zna da postoji još nešto.
"Da. Možda su u vezi", slegnem ramenima, iako znam da nisu. Štaviše smejao se kad sam to izvalio pred njim.
"Ne bih baš rekao. Delovala mi je zainteresovano za tebe kad smo se vraćali sa prošle utakmice", pogledam ga upitno jer kao ne znam na šta misli. Samo želim da prestanu da me ispitiju za nju.
"Osmotrila te od glave do pete", doda, a ja se namrštim.
"Odmerim i ja na desetine devojaka dnevno, pa to ne znači ništa."
"Ti baš kao da želiš da te neko ubeđuje, pa uporno kontriraš", uzdahne, a ja odmahnem glavom.
"Ja sam ovde jedini koji nije odlepio za njom. I baš iz tog razloga ne želim stalno da slušam o njoj", on klimne glavom pa odustane od priče. Razdvojimo se jedan od drugog i posvetimo se treningu.
Nakon što se trening završi, nađemo se svi u svlačionici. Presvučem se i krenem ka vratima, ali me Golovin zaustavi. Iz nekog razloga deluje mi poprilično ljuto.
"Ne mogu da verujem koliko si ti bezosećajan", napadne me, a ja stojim zbunjeno i posmatram ga.
"O čemu se radi?", upitam jer mi ništa nije jasno, a onda dobijem i odgovor.
"Radi se o tome da si ti spavao sa devojkom koja se meni svidela prvom. Štaviše rekao si kako te ni najmanje ne interesuje."
"Ma odakle tebi te gluposti?", pokušam da izbegnem svađu, ali shvatim da to nije moguće, kad čujem da je informaciju dobio od Dušana.
"Slušaj me sad dobro, mali. Jeste, spavao sam s njom. I jeste ne interesuje me ni najmanje. Sreli smo se u gradu, desilo se šta se desilo, ali ja s njom nemam apsolutno ništa. Da je htela da bude s tobom, bila bi. Međutim, tvoja draga ne želi ozbiljnu vezu, već isto kao i ja pribegava onim na jednu noć. Bilo ko od nas je mogao da završi s njom u krevetu, ali svejedno bi to bilo jedino što bi dobio. A jedino meni od svih nas to odgovara", iskreno mu kažem sve što imam, pa izađem iz svlačionice.
Ova devojka zaista vuče samo nesreću sa sobom.
"Sad je meni jasno što je Dušan hteo da se tuče", Igor, koji se odjednom nađe pored mene, prokomentariše, a ja uzdahnem.
" 'Ajde mi još i ti sad drži pridiku što sam spavao s njom", prevrnem očima, a on se nekim čudom nasmeje.
"Ne brini, neću. Vaša stvar šta radite kad ste sami."
"Ne radimo ništa. Spavali smo i gotovo. Nema tu više ništa", isfrustrirano kažem, jer je užasno teško objasniti im da je to samo veza na jednu noć. Kao da namerno ne žele da razumeju.
"A ja sam baš pomislio da je ona tvoja srodna duša", našali se na moj račun, na šta ja prevrnem očima.
"Nemam ja srodnu dušu i super mi je ovako. Kad ćete to već jednom da shvatite?"
"Kad ti shvatiš da nisu sve kao Vika."
•••
"Ideš s nama i gotovo", Mario kaže odlučno, a ja uzdahnem.
"Ne želim da idem. Gledaću utakmicu ovde, a vi uživajte sa Srbima", ponovim po ko zna koji put jedno te isto.
"Ma daj, biće super", nastavi sa ubeđivanjem, a ja odmahnem glavom.
"Da li si ti normalan? Kao da nije dovoljno što Golovin želi moju glavu, još da odem pred oči Dušanu, koji to želi još više."
"Otkad si ti kukavica?", Igor dobaci sa drugog kraja sobe, a ja prevrnem očima.
"Nisam kukavica, samo ne želim da izazovem haos."
"Ana ni neće biti tamo. Dušan je rekao da obožava Španiju što znači da će sigurno otići na utakmicu", pokuša Mario na taj način, a ja odmahnem glavom.
"Ona mi je najmanji problem, veruj mi."
"Ako ne kreneš, reći ću Čerčesovu da si neki dan otišao na utakmicu, iako nam je to strogo zabranjeno", Igor ozbiljno izgovori, pa ja sateran u ćošak odlučim da pristanem.
Obučem najobičniju trenerku pa smoreno krenem s njima ka prizemlju ogromnog hotela. Primetim par ljutih pogleda na sebi, ali nije da me preterano interesuju. Proveravam instagram dok hodam iza njih.
Dođemo do hotela nekako, pa se pozdravimo sa Srbima i smestimo u lobiju, kao i prošli put. Sednem između Igora i Maria, izbegavajući tako bilo kakav konflikt. Golovin sedne na prazno mesto pored Dušana, pa se odmah raspriča s njim. Kao kakve tetke su.
Igorovo i moje prepiranje oko rezultata večerašnje utakmice, prekine glasan smeh iz pravca stepenica. Okrenem se ka izvoru smeha, pa shvatim da je ipak tu. Hoda sa Lukom i smeje se nečemu što je on rekao. Stane na momenat i luta pogledom po lobiju, ali me ne primeti. On je uhvati za ruku i provede pored nas na drugi kraj lobija do Aleksa i Sergeja.
Dušan ostavi Golovina u pola reči i priđe joj. Primetim kako je tužno posmatra, pa mu se ona osmehne. A onda začujem svoje prezime i primetim da se Dušanovo raspoloženje odmah pogoršalo. Zašto li koji đavo mene spominju?
Koliko god se trudio, ne mogu da razumem o čemu pričaju, ali sasvim mi je jasno da se svađaju. I usred svega, ona počne da vrišti na njega. Dam sve od sebe ne bih li razumeo ono što govori, ali uzdahnem isfrustrirano kad shvatim da sam od svega uspeo da razumem samo jednu reč.
Koma.
Rasplače se, dok je svi posmatraju, a onda je Aleks dohvati u čvrst zagrljaj. Nešto prošapće, dok pokušava da je uteši, a mi svi gledamo u njih dvoje i pokušavamo da shvatimo šta se desilo.
Jedino što ja razumem jeste da ova devojka nema baš savršen život. Još pri prvom našem susretu sam shvatio da se iza nje krije neka teža priča.
Mišljenje?
Meni se toliko spava pa zbog toga nastavak ide ranije 🙈💙
