🔝S koliko ljubavi gleda ovaj trofej, topim se majke mi 🙈😍🔝
"Rekao sam ti", Miha mi se isplazi kao kakvo dete, zbog čega se iskreno nasmejem.
"Jesi, priznajem."
"Priznao si joj da je voliš?", osetim neku meni nepoznatu nelagodu, zbog njegovog pitanja.
"Pa da li je ovo moguće? Sneško se zacrveneo", prevrnem očima zbog njegovog veselog tona.
"Kad će ti dosaditi da me zajebavaš?", ozbiljno ga upitam, a on se samo nasmeje.
"Nikad. I nisi mi odgovorio na pitanje", podseti me na svoje pitanje, a ja nemo odmahnem glavom, ponovo crveneći.
"Zašto?", zaprepašteno upita, a ja uzdahnem.
"Ne znam. Nekako mi nije delovalo kao pravi trenutak", nervozno prođem rukom kroz kosu, dok pogledom lutam po svlačionici. Ni u ludilu ne bih želeo da neko čuje o čemu pričamo.
"A kad će ti delovati?", namršteno me pogleda, a ja odlučim da izbegnem odgovor na njegovo pitanje. Ne želim da pričam s njim o tome.
"Jesi spreman?", upitam ga misleći na utakmicu protiv Arsenala.
"Naravno da sam spreman. Kao da je Arsenal neka sila", kaže ponosno, kao i uvek kad igramo s nekim jačim. Nikad se taj nikog ne plaši.
"Zašto mi ti deluješ nervozno?", zbunjeno me pogleda, a ja odmahnem glavom.
"Nisam nervozan. Kad sam ja još bio nervozan zbog utakmice?", odmah negiram njegovu tvrdnju, dok u sebi znam da lažem.
Pitanje je samo - lažem li njega ili sebe?
Ne želim da priznam da sam nervozan samo zato što znam da će ona gledati utakmicu. Ne bi taj fudbalski fanatik propustio polufinale Lige Evrope ni za šta na svetu.
Osmeh se nacrta na samu pomisao o njoj, što Mihi ne promakne.
"Gotov si, druže. Gotov si."
•••
Napokon dođem kući, nakon napornog puta iz Engleske. Iznenadi me tišina koju zateknem, a koja tako prija mojim ušima, nakon svog onog slavlja. Pretpostavim da je Ana na spratu, ali mi je užasno mrsko da se penjem gore.
"Zar zaista nema nekog specijalnog dočeka?", malo glasnije upitam, da bih bio siguran da će me čuti. Ne prođe ni pola minute, kad je primetim na stepenicama.
Koliko mi je samo nedostajala.
Gledam kako se skoro pa trčećim korakom spušta niz stepenice, pa se iskreno nasmejem. Čim začuje moj smeh, ponovo pocrveni i uspori korak.
"Da li se to moja žena obradovala što me vidi?", upitam uz osmeh, a ona spusti pogled, kao da joj je užasno neprijatno. Crveni obrazi idu u prilog toj teoriji.
Volim što tako utičem na nju, a još mi se više sviđa što ona nije ni svesna koliki uticaj zapravo ima na mene.
"Znam da sam se ja tebi obradovao", zagrlim je čvrsto, srećan što je napokon tu. Malo se opusti pa mi uzvrati zagrljaj.
Zašto je ovako tiha?
"Mislio sam da ćeš me dočekati s malo više oduševljenja, obzirom da te vodim u Krasnodar", pogledam je zbunjeno, pa napokon ugledam osmeh na njenom licu.
"Da si mi rekao, bilo bi i više oduševljenja", sad me još više zbuni jer sam sto posto siguran da sam joj rekao da ću doći po nju nakon što se vratim iz Engleske.
"Zar ti nisam rekao da ću doći kad se vratim iz Engleske?"
"Rekao si da ćeš doći, nisi rekao da ćeš doći po mene. Čestitam vam na pobedi protiv Arsenala. Bio si odličan", osetim ponos, izazvan njenom pohvalom. Nijedna pohvala koju sam dobio, a bilo ih je puno, mi ne znači ovoliko kao njena.
"Moji nisu tu?", primetim da je previše tiho, pa je zbunjeno upitam. Čim odgovori da nisu, osmeh se nacrta na mom licu.
"Bolje nego što sam mislio."
Oprezno spustim usne na njene, nadajući se samo da me neće odbiti. Kad mi uzvrati poljubac, osetim olakšanje i odlučim da ga produbim. Spustim svoje ruke oko njenog struka, približivši je sebi što je više moguće, što i nije puno, ako uzmemo u obzir da joj je stomak sad već veliki.
"Tvoji roditelji mogu doći kući svakog časa", pokuša da prekine ovo, iako osećam da me želi podjednako kao i ja nju.
"Uželeo sam te se previše da bih čekao do Krasnodara. A i da dođu, nije bitno. Nije kao da će unuka da dobiju jer smo ti i ja igrali fudbal zajedno", čujem kako se smeje, pre nego što ovaj put ona mene poljubi.
Ni sam svestan kojom se brzinom nađemo u mojoj nekadašnjoj sobi, zaključam vrata za nama, za svaki slučaj. Polako joj skinem majicu i stanem zadivljen onim što vidim. Trudnoća joj stoji savršeno. Lepša mi je nego onda u Svetlogorsku, ako je to uopšte i moguće.
Pogledom potražim njen, želeći da budem u potpunosti siguran da se posle neće kajati. Kao da shvata zašto je posmatram, nežno spusti usne na moje, dajući mi do znanja da sam ja sve što želi.
•••
Uđem u stan nakon napornog treninga, pa umorno krenem ka sobi. Želim samo da se istuširam i bacim na krevet. Odavno nam trening nije bio ovako težak.
Bacim torbu na pod spavaće sobe, pa krenem u dnevnu ne bih li joj bar dao do znanja da sam stigao. Začujem njen tihi glas, pa se naslonim na vrata posmatrajući je. Nije me primetila još uvek.
Imam priliku da je slušam dok peva pogleda zakovanog za stomak. Trnci prođu kroz celo telo kad shvatim da peva detetu. Toliko puta sam se pitao da li i njoj to dete znači, koliko i meni, a sad sam dobio i odgovor. Izgleda da sam sve vreme bio slep, pored zdravih očiju.
Još se više raznežim kad shvatim da peva na ruskom, iako znam da je devedeset odsto pesama koje ona sluša ili na španskom ili na engleskom. A evo ipak, našem sinu peva na ruskom. (Nekad bilo, sad je sto posto ruska muzika 😅🙈)
Ogroman sam kreten i povredio sam je malih milion puta, ali shvatio sam da mi je stalo do nje. Vezao sam se za tu ludu Srpkinju i teško mi je pala naša razdvojenost u poslednje vreme. Navikao sam se na život s njom.
Priđem joj s leđa polako na prstima, pa je obgrlim oko stomaka. Trzne se i okrene se ka meni isprepadano. Uzdahne kad shvati da sam to samo ja, pa se namršti, jer sam je isprepadao.
"Izvini. Žao mi je što sam prekinuo tvoj koncert. Jesam ti rekao pre da lepo pevaš?"
"Jesi, kad smo se vraćali s prvog ručka kod tvojih", spusti pogled nazad na stomak, a ja shvatim da se opet crveni. Spustim svoj dlan na njen stomak i nežno ga pomilujem. Ana se trzne jer ju je Aleksej ponovo šutnuo.
"Tatin sin fudbaler", uz osmeh izgovorim, pa nežno poljubim njen stomak.
Shvatim da je umor nestao, zahvaljujući njima, zbog čega se iskreno osmehnem. Ja sam zaista srećan čovek.
Još kad bih jednom za svagda rešio svoj odnos sa njom, bilo bi savršeno.
