"Sve spremno za večeras?", Ana celo jutro nadgleda radove, i to kao pravi perfekcionista, tražeći dlaku u jajetu, a ja je posmatram s neodobravanjen zbog toga. Previše se napreže.
"Jeste, a ti bi mogla malo da sedneš i da odmoriš. Ceo dan si na nogama", dam joj do znanja da brinem, pa ponovo gledam kako prevrće očima.
"Da se ti pitaš meni bi mišići atrofirali od sedenja", iako me ovo nervira, ćutim i ne govorim joj ništa. Ne želim da se svađamo.
"Ne brini, Feđa, nisi poseban. Oduvek je bila ovako tvrdoglava", Aleks mi se utešno obrati, ali to i ne pomogne previše.
"A ja sam baš mislio da mi namerno tera kontru", prokomentarišem uz uzdah, na šta se Ana nasmeje i priđe mi.
"I to se desi ponekad", prizna, zbog čega prevrnem očima.
"Golupčići, treba mi pomoć", pođem još nešto da joj kažem, ali me Dušan prekine tražeći pomoć.
Pošto me zamolila da budem onaj pametniji i da prvi pokušam da popravim naš odnos, priđem da mu pomognem. Iako bih zbog svega što je do sad uradio ne bi li kako sabotirao našu vezu, rado želeo da vidim kako pada zajedno sa ovim silnim kutijama, ona mi je ipak važnija.
Odnesem kutije u kuhinju pa se vratim do Aleksa, a Ana ostane s Danicom tamo raspravljajući oko nečeg.
"Zaljubio si se", Aleks tiho prokomentariše, na šta ga zbunjeno pogledam.
"Zar je toliko očigledno?", ni ne pokušam da sakrijem osećanja, bar ne pred njim.
"Znajući Anu, njoj sigurno nije. Ali vidi ti se u očima", pojasni mi uz blagi osmeh, zbog čega uzdahnem.
"Kako? Kako možeš da znaš šta neko oseća samo posmatrajući mu oči?", nervozno upitam, jer ja u Aninim ne vidim ništa. I to je to što me toliko brine.
"Ne znam, Feđa, prosto je gledaš drugačije, nego poslednji put kad sam bio s vama. Brineš da li je obostrano, zar ne?", pogodi u srž stvari, pa meni ne preostane ništa drugo, nego da samo klimnem glavom.
"Nisam pričao s njom o tome, ali reći ću ti iskreno šta mislim. Ana se lako veže za ljude. Ubiće me ako sazna da sam ti ovo rekao, ali letos je pobegla iz Svetlogorska, samo zato što je počela da se zaljubljuje u tebe. Obzirom da ste bili samo veza za jednu noć, nije to želela, pa je otišla", posmatram ga iznenađeno, jer mi je teško da poverujem u to.
No ipak, to mi uliva nadu.
"Šta vi tu radite?", Dušan se pojavi u dnevnoj i prekine moj razgovor s Aleksom. Izgleda da je i njemu Ana očitala bukvicu, pošto mi se prijateljski smeška celo jutro. Koliko god da smo različiti, imamo jednu zajedničku stvar.
Obojici nam je stalo do nje i uradićemo sve što nas zamoli.
"Komentarišemo šanse Krasnodara u Ligi Evrope", Aleks k'o iz topa slaže, pa se i ja uživim u ulogu.
"Šta ti misliš kolike su nam šanse?", ljubazno ga upitam, pa vidim kako se zamislio.
"Dobri ste. Doguraćete daleko. Imao si odličnu polusezonu iza sebe", po prvi put mi se iskreno osmehne, dajući mi do znanja da me, uprkos tome šta privatno misli o meni, ceni kao fudbalera.
"To je zbog Anine podrške", pođe još nešto da mi kaže, ali ga prekine buka sa stepenica.
"Kakve sad probleme ovi debili prave?", Dušan namršteno upita, a ja ga prostrelim pogledom, jer je i Ana među tim debilima.
"Kakav je ovo skup?", Aleks upita, nakon što im se i nas trojica pridružimo na stepenicama. Ovolika kuća, a mi smo svi tu. Svi se iz nekog razloga okrenu ka Sergeju, ali ovde moje poznavanje srpskog jezika prestaje. To me toliko frustrira, da ću na kraju sesti i naučiti ga.
Danica se pojavi, ko zna odakle, pa sve utihne, dajući mi do znanja da su pričali o njoj. Nemanja preuzme neke od kesa iz njenih ruku, pa krene s njom ka kuhinji. Deluju kao sladak par.
"Baš su sladak par. Zar ne, Ana?", pogledam je uz osmeh, tražeći njeno mišljenje, ali ona ništa ne kaže. Pogleda momke, koji se ponovo nešto svađaju. Filip povuče Sergeja niz stepenice, pa i oni nestanu negde.
"Imam utisak da sam nešto pogrešno rekao", zbunjeno primetim, jer mi ništa nije jasno. Deluje kao da je moj komentar izazvao još jaču svađu. Umorno slegne ramenima, pa mi pokaže da krenem za njom.
"Pretpostavljam da me nisi zvala iz razloga koji mi je pao napamet, pa ću da pitam - Zašto smo ovde?", uz osmeh je upitam, nakon što se nađemo u jednoj od spavaćih soba. Sednem na krevet pored nje, a ona spusti svoju glavu na moje rame, ponovo me iznenadivši.
"Treba mi malo mira", tiho kaže, očito umorna od celog dana hodanja unaokolo
"Zar ti ja ne idem na živce? Rekao bih da nisam baš osoba koja te čini mirnom", znatiželjno upitam pa primetim blagi osmeh, ali samo na kratko, tako da nisam ni sto posto siguran da je bio stvaran.
"Veoma često ideš. Ali uprkos svemu osećam mir jedino pored tebe", glavom mi prođe sve ono što mi je Aleks rekao, pa odlučim da joj dam do znanja koliko mi je zapravo stalo do nje. Taman što otvorim usta, prekine me lupanje na vratima.
Začujem Dušanov glas sa druge strane vrata, pa opsujem ispod glasa dok hodam ka njima. Otvorim mu, a on odmah uleti u sobu.
"Sve je sjebao", tiho kažem, ni sam siguran da li želim da me Ana čuje ili ipak ne. Brzim koracima izađem iz sobe, pa krenem ka izlazu iz kuće, ostavljajući još jednu propuštenu šansu iza sebe.
Kad god ja skupim hrabrosti, nešto me zajebe. Ne znam je l' mi sudbina ovo radi namerno, ali je svakako užasno frustrirajuće. Odlučim da pozovem Mihu, jer mi jedino on sad može dati dobar savet.
"Šta si sjebao?", nema šta, pravi prijatelj.
"Ja ništa."
"Ko onda jeste? Jer mi deluješ razočarano i iznervirano odjednom", nije mi bezveze najbolji prijatelj toliko dugo.
"Dušan", kažem iznervirano, dok hodam ni sam ne znam kuda.
"Šta je sad uradio?", uzdahne pa me upita za detalje.
"Taman sam dočekao dobar trenutak i hteo sam da joj kažem, a onda je debil zalupao na vrata i prekinuo me."
Miha počne da se smeje, iako je i sam svestan da bih ga sad udario da mi je blizu.
"Ima radar, jebiga. Reci joj večeras. Šta je romantičnije od bele Nove godine?", predloži, na šta ja uzdahnem, jer iako je ideja poprilično dobra, postoji jedan problem.
"Nema snega."
"Ti ga onda napravi."
