"Ti si baš ozbiljno zatreskan", Uroš počne da me zeza, a ja prevrnem očima.
"Bukvalno te nigde nema. Izašao s nama nisi bar mesec dana, a ni na treninzima te malo-malo nema", ponovo mi prebaci, a ja uzdahnem.
"Koliko je tebi teško skapirati da je Ana trudna? Moram da joj budem pri ruci."
"Kad će svadba?", pita me ozbiljno, a ja uz uzdah prevrtim film od poslednja dva dana. Bili smo kod mojih, gde se mama izlanula za Viktoriju, pa me moja buduća žena napala zbog toga. Onda sam ja ispao kreten i otišao iz stana, vratio se mrtav pijan i spavao s njom. Tako sam samo još više zajebao stvar i ljuta je na mene.
Ali smo uprkos toj ljutnji uspeli da se dogovorimo oko venčanja. Obećao sam joj da će biti bez pompe i sa samo par ljudi, tako da nema previše obaveza oko toga. Jedino što je ostalo da uradim je da nađem kuma.
Prvi izbor mi je naravno bio Miha, ali mi je on rekao, citiram "Ne želim da ti budem kum, jer se ne ženiš iz ljubavi. Ne želim da imam išta s tom vašom predstavom za javnost.". Tako da moram da nađem nekog drugog. Zamišljeno pogledam u Uroša, pa sam sebi klimnem glavom u znak odobravanja te ideje.
"Da li bi želeo da mi budeš kum?", pitam ga direktno, pa primetim da sam ga jako iznenadio ovim.
"Ozbiljno ćete se venčati?", klimnem glavom i ispričam mu detalje o venčanju, izostavljajući najbitniju stvar - razlog istog.
"Kod nas u Srbiji se kumstvo ne odbija. Naravno da ću ti biti kum", nasmejano pristane, a ja u sebi razmišljam kako me Miha odbio uprkos tom njihovom običaju. Zapamtiću ja njemu to što me ostavio na cedilu.
"Smolov, Spajić, vratite se trčanju!"
•••
"Izaći ćeš s nama večeras?", Miha me upita dok se spremamo u svlačionici nakon napornog treninga. Vidi se da više nisam u savršenoj formi.
"Znaš šta, mogao bih. Nisam dugo."
"Postao si papučar. Nigde bez Ane", isplazi mi se, a ja prevrnem očima.
"Videću tebe kad bude trebalo dete da dobiješ", namignem mu pa izađem iz svlačionice. Odlučim da idem peške, jer mi se zaista ne žuri kući.
Ne mogu da je razumem. Naljutila se što ne želim da joj pričam o Viki, a ona meni ne želi da kaže išta o svojoj prošlosti. Venčaćemo se i dobićemo dete, a ja skoro ništa ne znam o njoj. Ali ne mogu da zahtevam od nje da mi kaže, kad ni ja ne želim da pričam o svojoj prošlosti s njom.
Liftom dođem do petog sprata, pa polako uđem u stan. Iznenadi me tišina, pa pozovem njeno ime. Ne dobijem odgovor, pa ponovim njeno ime glasnije, ali ni sad ne začujem njen glas.
Uspaničim se zbog tišine, pa ubrzanim koracima krenem ka dnevnoj. Smirim se kad je ugledam kako spava na kauču. Nasmejem se sam sebi, pa se zagledam u nju.
Ponovo su je mučile mučnine, pa se ni jutros nije naspavala. Priđem kauču na prstima, pa je uhvatim u svoje naručje, pazeći da mi ne ispadne. Iako i dalje spava, spusti svoje ruke oko mog vrata i namesti se u mom naručju.
Pređem pogledom po njenom licu, pa se zaustavim na usnama. Pravi je izazov živeti sa ovom devojkom.
Spustim je nežno na bračni krevet, pa sednem pored nje. Moj dlan polako završi na njenom stomaku i nežno pređe preko njega. Pošto još uvek spava i neće znati za ovo, nežno spustim svoje usne na njen stomak. Tu, baš tu, se nalazi malo čudo, čudo koje je već uspelo da mi promeni život. Istina, ne osećam ništa prema njoj, ali nikad neću dozvoliti da se njoj ili detetu nešto desi. Obećavam da ću dati sve od sebe da budem dobar otac tom detetu.
Odvojim se od nje, pa je pokrijem i izađem iz sobe, ostavivši je da se naspava. Nađem neku utakmicu da prekratim sebi vreme, trudeći se da ne pravim buku. Ali baš onda kad želiš svu tišinu ovog sveta, svet se uroti protiv tebe. Kao što se sad neko navalio na moje zvono i ne želi da ode.
Požurim da otvorim vrata, pre nego što uspe da je probudi.
"Ma koji je tebi đavo?", gledam ljuto u Mihu, a on me zbunjeno pogleda.
"Otkad mi je zabranjeno banuti kod tebe?"
"Ćuti, baksuze, probudićeš Anu."
Shvatim da je kasno kad začujem njen pospani glas.
"Hvala na pokušaju, Feđa, ali već jeste."
Miha zaradi moj ljuti pogled, ali ga ipak pustim da prođe u stan.
"Vrati se u krevet, ako želiš", predložim joj, ali ona odmahne glavom.
"Prespavala sam pola dana. Zaista nema smisla."
Setim se da sam se dogovorio da s momcima idem u izlazak.
"Ana", okrene se ka meni, pa me upitno pogleda.
"Neće ti smetati ako ja večeras izađem s momcima?"
"Tvoj život, tvoja stvar."
•••
"Zar nije super ovde?", Uroš mi poviče na uvo, jer je svuda oko nas ogromna buka.
"Nije loše."
Pređem pogledom po klubu u kom smo se našli. Zaista je ogromna gužva, ali su ova dvojica ipak uspeli da zauzmu separe.
"Auu, Feđa, pogledaj onu. Baš je tvoj tip", Miha pogledom pokaže na jednu devojku, ali ja smoreno vratim pogled na njega.
"A gledaj onu", Uroš me gurne ramenom pa pokaže na neku drugu devojku. Pogledam je, pa kad shvatim da nije ništa posebno, vratim se svom piću.
"Je l' ti vidiš, moj Uroše, šta je njemu naša zemljakinja uradila?"
"Vidim, Miha, vidim. Nijednu nije pogledao otkako smo došli, a sve gledaju u njega", raspričaju se kao da ja nisam tu, što meni ide na živce.
Tražio sam od nje da mi bude verna, pa i ja njoj moram ostati veran. A i zašto bih se mučio da smuvam neku od ovih izveštačenih devojaka, kad kod kuće imam nešto stotinu puta lepše i bolje?
"Zatreskao se on, a nije ni svestan koliko."
"Ostavite se vi više mog ljubavnog života", iznervirano ih ućutkam, jer ne mogu da razumeju da je to samo stvar principa.
Dao sam reč da ću joj biti veran, a ja držim do svoje reči.
Živa sam, ljudi, ali sam bila mrtva bolesna celu ovu sedmicu 🙈 Iz tog razloga nije bilo TWLG-a u utorak, ali ne brinite idući utorak zato dva nastavka 💙
