"Kad?", posmatram Aleksa zbunjeno nakon što mi kaže kako je luda Srpkinja otišla nazad za Srbiju.
"Nakon naše utakmice sa Švajcarskom, isto to veče", šutne loptu ka meni, a ja je primim grudima.
Znači video sam je baš pre nego što je otišla. Šteta, jer to znači da nema devojaka dok se ne vratim nazad u Krasnodar.
"Otkud to tako naglo?", nastavim da postavljam pitanja o njoj, iako ni sam ne znam zašto.
"Otišla da se spremi za novu sezonu. Mada, imala je dozvolu da ostane do kraja svetskog, ali previše je uzbuđena zbog sezone da bi sedela ovde s mirom", kroz smeh prokomentariše, pa se i ja nasmejem.
"I je l' ti sad neobično bez sestre?", pogleda me zbunjeno, pa kao da se setio nakon par minuta nasmeje se.
"Nije ona meni stvarno sestra. Samo se znamo isuviše dugo, pa smo vremenom počeli da se ponašamo kao brat i sestra", sad ja njega posmatram zbunjeno, pa ga upitam otkud onda ona ovde.
"Ona je Dušanova najbolja prijateljica, pa nas je on davno upoznao s njom. Prihvatili smo je i postala je deo ekipe. Ona je kao mlađa sestra svima nama."
"Mislio sam da je nečija devojka", kažem iskreno moj prvi utisak kad sam je video, a on se nasmeje.
"Ne brini, Smolov, nisi spavao ni sa čijom devojkom", namigne mi i da mi do znanja da je upućen u situaciju, zbog čega ja prevrnem očima.
"Igraćemo fudbal ili šta?", uozbilji se završavajući s pričom o njoj.
•••
"Jesi primetio kako je Golovin razočaran činjenicom da je ona Srpkinja otišla?", Jurij me tiho pita dok sedimo svi za stolom.
"Nisam. Ne obraćam pažnju na tuđa osećanja", hladno odgovorim, pokušavši tako da ga se otarasim, ali mi ne pođe za rukom.
Ludilo zvano - Srpkinja, još uvek nije prestalo, iako je otišla još pre sedmicu dana.
"To već svi znamo. Samo čekam da vidim koja će otopiti to tvoje ledeno srce. I veruj mi mnogo se radujem pri samoj pomisli na takvo nešto", isplazi mi se, a ja prevrnem očima.
"Rekao sam ti već da to bezveze čekaš. Ne želim nikoga novog u životu", ponovim po ko zna koji put otkad smo ovde.
"Samo čekaj da te neka zaludi. Videćemo onda kako ne želiš nikog."
"Nastaviš li, ja odoh", upozorim ga pa on ućuti.
"Da li se to naš bračni par ponovo svađa?", Igor dobaci uz smeh s drugog kraja prostorije, a ja prevrnem očima, pa ustanem od stola.
"Zar zaista ne znaš za šalu?", Igor me uz uzdah upita, a ja slegnem ramenima.
"Znam, samo nisam raspoložen za šalu. Pogotovo ne glupu šalu", ostavim ih iza sebe, pa se popnem nazad do svoje sobe.
Raspoložen da prošetamo? Ovi moji su svi već odavno umorni.
Pogledam u Aleksovu poruku, pa mu otkucam da ću dođi do njihovog hotela. Pošto sam s ovima bio u ratu, počeo sam da se družim sa Aleksom, u nedostatku drugog društva. Za sad deluje kao normalna osoba, barem kad je sa mnom, jer sam ga video i u trenucima ludila.
Izađem iz hotela, krenem polako ka drugom kraju grada i počnem da razmišljam o takmičenju. Lagano smo prošli grupu, ali nas sad očekuje Španija i nažalost desiće se baš ono što sam predvideo kad smo tek došli - ispašćemo u šesnaestini finala.
Približim se hotelu, pa ugledam Aleksa kako stoji naslonjen na zid i gleda nešto na telefonu.
"Otkud ti napolju? Rekao sam ti da ću doći po tebe", podigne pogled ka meni, pa prevrne očima.
"Ma Dušan nije baš sav svoj danas, pa sam pomislio kako nije pametno da se sretnete", klimnem glavom pa krenemo ka obali. Uz obalu je najmanja gužva i najmirnije je tamo.
"Šta misliš o vašoj idućoj utakmici?", pita me baš o onome, o čemu sam malope razmišljao.
"Voleo bih da mogu da budem optimističan, pa da kažem kako ćemo proći, ali ne mogu. Španija je jedan od najvećih favorita za osvajanje, tako da nam po mom mišljenju ne gine poraz."
"A vidiš, ja baš verujem u vas. Dobar ste tim", kaže iskreno, a ja se nasmejem.
"Nadam se da si upravu. Nije baš sjajno stanje po naš reprezentativni fudbal, pa bi nam neko takvo čudo dobro došlo da popravimo utisak."
Nakon evropskog su navijači želeli da se naša repka ukine. Ako bismo napravili neki dobar rezultat, možda bismo popravili utisak i možda bi se situacija konačno smirila.
"Definitivno sam u iskušenju da oženim kakvu Ruskinju i da se preselim ovde", prokomentariše dok pogledom prati devojku koja je prošla pored nas, na šta ja počnem da se smejem.
"Zar ne možeš naći neku Srpkinju? Imate poprilično lepe devojke", kroz smeh ga upitam, a on slegne ramenima.
"Tamo me svi znaju, pa je zapravo jako teško naći devojku. Ovde bih već mogao da nađem neku."
"Zapravo bilo bi teže nego što misliš. Ne delimo baš devojke sa strancima", počnem da ga zezam, a on uzvrati.
"Ali zato uživate sa strankinjama", našali se, a ja prevrnem očima, jer gde god da odem večito se o njoj priča.
"Koji vam je više svima đavo sa Anom?"
"Ko je rekao da sam ja uopšte pričao o Ani?", pogleda me nasmejano, a ja se ućutim. Ispalio sam se žestoko ovaj put.
"Zaboravi da sam išta rekao. Probijaju mi mozak pričom o njoj, pa zato-", pokušam da se opravdam, a on nasmejano klimnem glavom.
"Golovin nikako da preboli?", klimnem glavom i prevrnem očima, jer je taj dečko takva drama queen.
"I dalje je ljut na tebe?", ponovo klimnem glavom, a on prasne u smeh.
"Ti zapravo nisi ni za šta kriv. Ne bi se ona s njim smuvala, ni da tebe nije bilo. Nije baš oduševljena idejom o nekoj ozbiljnoj vezi."
"Znam, Aleks. Rekla mi je da odluka da ga odbije nije zbog mene. I iskreno baš me briga što se on ljuti. Meni bitno da mi je savest čista."
Iskreno da ne znam da je posle zanimljivo, odustala bih definitivno od ovoga 😏 Ne znam kako se vama čini 🙈
