"Ozbiljan si?", Uroš upita kroz smeh, dok me on i Miha terorišu nakon što sam im rekao da idem za Beograd čim dobijemo odmor.
"Pustio sam Anu da izabere i eto kako je to prošlo. Dobijem jedan kratak, da ne može biti kraći odmor, i umesto da idemo negde na more da se malo opustim i odmorim, ja moram da idem u Beograd", požalim se, što njih dvojicu nasmeje.
"Nisi ti nju pustio da bira, već je ona tebe naterala da idete u Beograd. A svi znamo da ne možeš da joj kažeš ne", Miha mi se isplazi, a ja uzdahnem, jer je to donekle tačno. Slab sam na nju i Alekseja, pa izbegavam svađu sve više joj popuštajući u poslednje vreme.
"Kad ćeš više naći devojku, pa da prestaneš da me zajebavaš?", upitam ga, pa primetim kako se odmah namrštio.
"Ne treba mi devojka. Lepše mi je ovako."
Otkako je raskinuo s Ivom, ponaša se ovako. Odbija bilo kakvu priču o devojkama, štaviše počeo je da odbija i svaku devojku koja počne da mu se nabacuje. I sve bi to bilo okej da od raskida nije prošlo već par meseci.
"Feđa, šta ćemo s njim?", Uroš me upita ozbiljno, nakon što Miha ode u kuhinju po novu limenku piva, a ja slegnem ramenima ne znajući ni sam šta da radim s njim. Pokušavao sam da mu pomognem, ali odbija bilo kakav vid pomoći.
"A da ti kažeš Ani da popriča s njim? Možda bi nju i poslušao", predloži, a ja pustim da mi se ta ideja promuva po glavi, pre nego što odreagujem. Uspeo sam jednim delom da smirim svoj temperament.
"Da znaš, možda bi i mogla da pomogne. Njih dvoje se poprilično dobro slažu", pristanem na njegovu ideju, jer bi zaista moglo da prođe.
Obzirom na to da je Miha najbliže bratu što imam, drago mi je da se slažu tako dobro. I uopšte drago mi je što se tako dobro slaže s mojom porodicom. Napustila je svoje prijatelje, svoj posao i svoju državu zbog mene, a ja sam joj sve ovo vreme samo otežavao boravak ovde. Neviđeni sam kreten.
"Niste me ogovarali, zar ne?", Miha se pojavi u sobi s tri limenke piva u rukama. Koliko je smotan, čudi me da mu do sad nije koja ispala.
"Ma nikako", Uroš mu odgovori i uzme limenku iz Mihinih ruku, ne sačekavši da ovaj uspe da ih spusti na sto. Miha prevrne očima na to, pa se okrene ka meni pružajući mi treću limenku. Odmahnem glavom, uz osmeh mu dajući do znanja da se držim svog obećanja.
"Šta li se to desilo tokom onog izlaska, kad ti ne želiš ni da lizneš alkohol?", pogleda me zbunjeno, na šta ja samo slegnem ramenima, jer ne želim da znaju.
"Da nisam morao tebe da vozim kući, sad bih znao", Uroš ga namršteno pogleda, što me iskreno nasmeje.
"Video sam Mihu pijanog, to se desilo. Ja to sebi neću dopustiti", kažem kratko, i dok se Uroš smeje, Miha prevrće očima.
"Znaš, stvarno si se uozbiljio otkad si s njom. Više mi se sviđa ovaj ozbiljni Feđa od onog ludaka kog sam upoznao kad sam tek došao", Miha nađe način da mi uzvrati, a ja ne kažem ništa, jer me njegova izjava naterala na razmišljanje.
Zar sam se zaista promenio?
•••
"Je l' možemo da razgovaramo?", sednem na kauč pored nje. Prebaci pogled s knjige koju čita na mene, pa se namršti.
"Ako ćeš opet da pokušavaš da me nagovoriš da idemo negde na letovanje, bolje ne troši glasne žice", kaže kratko, pa vrati pogled na knjigu.
"Kupio sam karte za Beograd, ne brini."
Čim to izgovorim ugledam ogroman osmeh na njenom licu.
"Hvala", spusti knjigu na krevet, pa mi posveti svu svoju pažnju.
"O čemu si onda hteo da razgovaramo?", upita me uz osmeh, a ja se iskreno zbunim. Nikad nisam radio nešto ovakvo.
"Primetila si da Miha baš i nije sav svoj, otkako je raskinuo s Ivom?"
"Jesam i ne sviđa mi se to. Kako planiraš da mu pomogneš?", Ana je pravi psiholog, kad to želi da bude. Daje najbolje savete.
"Zapravo, treba mi tvoja pomoć", pogledam je molećivo, što je očito iznenadi.
"Hoćeš moj savet?", zbunjeno upita, jer zna da nikad nisam tražio njenu pomoć. Zapravo Miha je tražio savete od nje, kad god sam ja imao neki problem. Glupi ponos, jebiga.
"Zapravo, mislim da nikakvi saveti više ne pomažu. Hteo sam da te zamolim da popričaš s njim. Tebe bi možda i mogao da posluša, kad mene i Uroša već ne želi", moj izbor reči je očito šokira, jer me bledo posmatra otkako sam rekao zamolim.
"Ne gledaj me tako", kažem nervozno, a ona se odmah izvini za svoju reakciju, objasnivši kako sam je samo iznenadio.
"Pričaću s njim, ali ne znam koliko ću ti biti od pomoći. Svako leči svoje slomljeno srce na neki svoj način. Miha to očito radi tako što izbegava bilo kakav potencijalni odnos, koji bi mogao ponovo da ga povredi. Ja mogu da pokušam da ga utešim, ali niko sem njega ne može zapravo da promeni situaciju", i kad to tako sroči, shvatim jednu stvar.
Miha radi skoro pa isto ono, što sam ja radio nakon Viktorije.
"Razumem", kažem tiho, razmišljajući o tome šta je bilo potrebno da ja prestanem da se ponašam tako. I dođem do jednog jedinog logičnog zaključka.
Moj lek je bila ona.
"Brineš za njega, zar ne?", upita tiho, a ja nemo klimnem glavom.
"Biće on dobro, Feđa. Samo mu treba vremena da preboli. Sve pre ili kasnije prođe. Pa i ljubav", i iako je pokušala da me uteši, uradila je upravo suprotno od toga.
"Misliš da ljubav može da prođe?", upitam je zainteresovano, pa ponovo dobijem priliku da gledam kako sam je zbunio izborom pitanja.
"Znam da može. Mene je prošla", ostanem ukočen kad to izgovori.
Nemoj ovo sad da mi radiš.
Kad shvati kako je ukočeno posmatram , požuri da objasni šta je tačno mislila.
"Volela sam Nikolu, a evo sad dve godine nakon toga, da me ubiješ, ne osećam ništa premu njemu. Ljubav prođe nakon nekog vremena, a sve što ostane su ti lepe uspomene", lakne mi kad shvatim da je ipak mislila na bivšeg.
"Ne slažem se s tobom", kažem kratko, pa primetim kako se namrštila.
"I dalje voliš Viktoriju?", širom raširim oči nakon što začujem njeno pitanje.
"Naravno da je ne volim. Ne mogu da smislim tu vešticu", kažem iskreno, što nju očigledno nasmeje.
"Pa kako onda možeš da tvrdiš da se ne slažeš sa mnom?"
"Bivši su tu samo da bi znao da ceniš kad naiđeš na ono pravo. Sudbina uvek ima plan za tebe. I kad nađeš onog ko ti je suđen, ni večnost s njim ti nije dovoljna."
Škola me ubija, ali čim odem na raspust samo sam vaša 🙈💙
