Mafijaški spoj II: Povratak otpisanih.

9.

- Jakuze su se dočepale plutonija, diće nas sve u vazduh.- rekao je Sengbin dok je otvarao drugo pivo. Čudi me kako taj momak može toliko popiti a ipak ostati trijezan.
- Više me i nije briga.- rekao sam. Nekako se cinički nasmijao i izašao iza šanka. Razgledao je po našem malom skrovištu koje je vremenom postala i  naša kuća.

Možda i zauvijek.

- Kaito je ranio jednog specijalca.- sjeo je na šank i uzeo tri dobra gutljaja. Uputio sam mu nezainteresovan pogled.
- U Španiji su dobavljali plutonij.- sad mi je već sinulo na šta cilja. Ustao sam iz ležećeg položaja i otvorio usta da nešto kažem ali me je preduhitrio.
- Ne, nije dobro. U bolnici je već 2 dana zbog dva metka u krstima, dobiće 2 mjeseca bolovanja i dosadne časove o tome kako treba nositi pancir na takve misije. I da, za malo je umrla.- na poslednjim riječima već sam bio na nogama.
- Javio ti je ko tačno?- prišao sam mu. Djelovao je opušteno i ako je znao kakav znam postati kada je ona u pitanju.
- Moj mladjani brat.- rekao je te uzeo još jedan gutljaj.

Hečan znači.

Da mi je neko rekao da ću biti dobar sa njegovim bratom ne bi mu vjerovao.

Sudbina.

- I kako misliš umrla?- upitao sam. Sad sam se već i sam popeo na šank te sjeo do njega. Uzdahnuo je.
- Kaže da joj je srce stalo na 2 minuta. Jedva su je vratili, u poslednjem trenutku. Sada je prilično stabilna osim što još nije probala stati na noge. Doktori kažu da joj je jedan metak okrznuo živac koji je vezan za desnu nogu tako da će se neko vrijeme morati pomagati štakama. Sve u svemu, živa je. Žilavo je to djevojče, znaš.- gledao je zamišljeno ispred sebe sa nekom vrstom divljenja u glasu. Pogledao sam u pod i nasmijao se. Bilo mi je lakše ali ne i potpuno. Spustio sam se.
- Gdje ćeš?- upitao je Sangbin dok sam oblačio svoju crnu duksericu i stavljao kapu na glavu i crnu masku na lice. Moj pogled je bio dovoljan da sam shvati gdje idem.
- Pazi kuda hodaš i gdje gaziš. I kiša pada. Pljušti.- rekao je dok sam zatvarao vrata.

Sangbin je bio 4 godine stariji od mene i ponašao se kao moja majka. Nakon svega, on mi je pružao svoje sklonište, zaštitu i društvo. Takodje i informacije o Evelin.

Spustio sam lagano ljestve te sišao sa kućice. Uhvatio sam sebe kako trčim kroz šumu koju sam već napamet znao. Kiša mi je već nakvasila duksericu i kosu dok je lišće pod mojim nogama ispuštalo prigušene primjedbe šuštanjem. Nekoliko grančica me je okrznulo dok sam žurio do izlaza.
Kada sam napokon izašao, uhvatio sam se malih i mračnih ulica, i ako je već bio mrak. Uvijek sam bio na oprezu jer je Busan bio pun Jakuza.
I Tigrova.