Mafijaški spoj II: Povratak otpisanih.

20

- 2 piva.- rekao je Taehjung konobaru kada smo sjeli za šank u Jelenu.
- 1 pivo i ledeni čaj, pijem tablete Taehjung.- rekla sam konobaru te je klimnuo glavom. Okrenula sam se i pogledala u binu gdje je stajao klavir. Konobar nam je donio narudžbu.

- Jel svira neko večeras?- upitala sam ga.
- Da, Jungi bi trebao izaći uskoro. Uvijek popije jednu prije svirke.- rekao je konobar na šta smo se Taehjung i ja pogledali. Klimnula sam glavom i zahvalila se konobaru. Onda smo čuli hrapavi glas u blizini.

- Džin.- Taehjung i ja smo se okrenuli skoro sinhronizovano i pogledali u Jungija koji je gledao ispred sebe i naručivao piće. Progutala sam knedlu dok je konobar ispred njega stavljao čašu i sipao Džin.

- Hoćete vas dvoje samo da blenete ili ćete nešto i da kažete?- upitao je uzevši gutljaj pogleda i dalje prikovanog za policu sa alkoholom. Napokon je spustio pogled i okrenuo se prema nama.

Zvuk udarca debelog dna čaše od šank me je trgnuo.

Nasmijao se što je bilo neočekivano od Jungija.
- Lijepo te je vidjeti Evelin. Taehjung.- podigao je ruku na šta mu je Taehjung uzvratio.
- Ovaj...-
- Moram svirati, požuri.- prekinuo me je. Sišla sam sa barske stolice i uzela jednu štaku te mu prišla. Stavila sam papirić sa adresom ispred njega i pogledala ga duboko u oči.
- Tvoje ruke bolje leže na pištolju nego klavirskim dirkama. Sutra se okupljamo ako si željan da se vratiš.- rekla sam i prošla kraj njega dok me je Taehjung propratio sa mojom drugom štakom u ruci.

To je bio jedini način kako pričati sa Jungijem.

Jimin
________

- Kako misliš vratila Sangbin?- upitao sam već povišenim tonom. Jungkuk me je uhvatio za lakat u pokušaju da me smiri.
- Mislim, doletila iz Španije ovdje u Koreju.- rekao je Sangbin razočarano.

Znao sam da mu je to Hečan rekao.

Skočio sam na njega i uhvatio ga za majicu pribivši ga uza zid. I ako je bio duplo viši i teži od mene nije se pokušao opirati.
- On ju je vratio zar ne? Hečan ju je nagovorio da se vrati?- upitao sam na šta je kratko klimnuo glavom.
- Odmah želim da ga vidim.-
- Jimin.-
- Odmah Sangbin!- proderao sam se i pustio ga. Obukao sam jaknu, stavio kapu na glavu i izletio bez riječi iz kućice.

Dok sam žurno hodao čuo sam krckanje grana iza sebe a po hodu sam shvatio da je to bio Jungkuk.
- Vrati se Jungkuk.- rekao sam.
- Ne, Jimin. Napravićeš neko srane zato i idem. Smiri se.- stao je ispred mene i naslonio ruke na moja ramena. Mogao sam vidjeti zabrinutost u njegovim očima te sam shvatio da ludim.

Udahnuo sam duboko.

- Trebaš na ove stvari biti smiren inače će nas pronaći, a ako nas pronadju ili si mrtav ili će iscijediti iz tebe gdje je Evelin.- dodao je.

Klimnuo sam glavom te smo polako krenuli prema gradu.