Mafijaški spoj II: Povratak otpisanih.

22

Dok smo se vozili autom po cestama Seoula, tišina nas je gušila.

Nisam znala kako ovo da iznesem Taehjungu a da se ne iznenadi i ne udari u nekoga. Udahnula sam.
- Ima još jedno mjesto koje trebamo posjetiti.- rekla sam tiše nego inače.
- Reci.- rekao je dok je razgledao lijevo i desno na raskrsnici te skrenuo desno.
- Koškinova vila.- auto je naglo zakočilo a pojas mi se urezao u grlo. Bol je prošla kroz moju desnu nogu te sam procijedila uzdah kroz zube.
- Koškin Evelin?- upitao je iznenadjeno. Oči je otvorio širom i sa nevjericom gledao u mene.
Uzela sam torbu i tražila tablete protiv bolova jer me je noga počela nekontrolisano boljeti.
- Da Taehjung, pokreni se inače ćemo nastradati.- dodala sam taman kada sam našla tablete. Popila sam ih bez vode i nadala se da će moći djelovati. Dao je gas te se auto napokon pokrenuo.

- Zašto Koškin?- upitao je.
- Zato što smo sklopili primirje. Rekao je da ako mi bude bila potrebna pomoć da ga potražim. Očajan je što znači da i ja njemu trebam.- rekla sam.
- Znaš da bi te Jimin mogao ubiti zbog toga?-
- Što ne zna, ne može ga ni zaboljeti.- dodala sam.
- Nadam se da znaš šta radiš.- svoj pogled sam usmjerila sa prozora na put.
Taehjung je počeo čaprkati nešto po radiju i dok je tražio odgovarajuću radio stanicu primijetila sam da je nabrao obrve, što je bio očigledan znak da je ljut.

- Taehjung!- viknula sam kada sam podigla pogled. Crni audi koji je prošao kroz crveno sa naše lijeve strane se sa namjerom zaletio na nas.

Jimin
________

Sjedili smo u tišini dok smo čekali Jungkukov odgovor. Tišinu je prekinulo zvono Hečanovog telefona i koliko sam uspio vidjeti zvali su ga iz stanice.

Otkako se prebacio u Seoul nije bilo mirno.

- Halo?- javio se.
Mišići lica su mu se odjednom opustili te je poprimio zabrinutu facijalnu ekspresiju.

- Jeste sigurni? Dobro, dolazim odmah.- spustio je telefon sa uha i prekinuo poziv.
- Neko je prevrnuo auto u kojem je bila Evelin.- presjekao me je sa tim riječima. Ustao sam sa klupe.
- Vozi nas tamo odmah.- rekao sam.
- Jimin da li je to dobra i...-
- Ne zanima me i da nije, vozi me.- prekinuo sam ga te je ustao i zajedno smo krenuli do auta.

Sjeli smo pa je upalio unutrašnju malu rotaciju i dao gas do daske. Jungkuk me je sa zadnjeg sjedišta potapšao po ramenu pa sam se okrenuo.
- Biće dobro.- rekao je na šta sam klimnuo glavom.
Brzo smo došli do mjesta gdje je bila nesreća i jedan auto je ležao na krovu na sred ceste. Vidio sam dva ambulantna kola i na jednom od njih je sjedio...
- Taehjung! Jimin to je Taehjung.- rekao je Jungkuk lica priljepljenog za prozor.

Izašli smo iz auta te je Hečanu prišao jedan od policajaca.
- Kakvo je stanje?- upitao je Hečan.
- Oboje su stabilni i bez ozbiljnih povreda, mada djevojka ima malih problema sa disanjem.- pogled sam usmjerio prema ambulantnim kolima. -Auto je totalno demolirano a iz priče onog momka, crni Audi ih je s namjerom udario sa lijeve strane.- završio je policajac. Posmatrao sam drugo ambulantno vozilo koje mi je bilo okrenuto pa nisam mogao da vidim Evelin.
- Provjerite gradske kamere.- rekao je pa se okrenuo prema meni.
- Stavite maske vas dvojica.- dodao je te sam podigao svoju crnu medicinsku masku preko usana i nosa.

Popravio sam kapuljaču od jakne te smo prilazili Taehjungu.