Mafijaški spoj II: Povratak otpisanih.

27

Evelin

"Nije ti ništa rekao?", upitao je Hečan. Odgovorila sam mu kratko sa jednim Ne dok mi je čelo bilo naslonjeno na hladni prozor od auta.
"Neće se vratiti?", upitao je Taehjung ali je odgovor opet bio isti.
Hečan je pogledao u mene nekako zabrinuto. Uzvratila sam mu pogled na šta je on svoj vratio na cestu.

"Nadam se da si se predomislila za Koškina.", rekao je Taehjung kada smo izašli iz auta.
"Sutra ću, sama, taksijem.", rekla sam odsječno. Nisam više bila dijete i mogla sam se brinuti za sebe.
"Ako ne želiš ići nemoj ali ja ću to svakako uraditi s tobom ili bez tebe.",dodala sam i ušla u skladište odmah se upustivši u platnenu ljulju.

Pokrila sam se dekom i nekako podigla nogu koja je bila u protezi na ljulju. Okrenula sam ledja Taehjungu. Bili smo sami u skladištu.

Posmatrala sam kako se krupne pahulje lijepe za prozor dok su se sjajile na mjesečini.

Ne Evelin, žao mi je. Nastavio sam dalje, imam djevojku...

Jiminove riječi su mi odzvanjale u glavi. Uzdahnula sam i zatvorila oči.

Zato što mi je prešlo u naviku da se brinem o tebi i ne mogu se odvići od te loše navike.

Kako da ne.

Pitam se da li će se iko od momaka vratiti. Ako da, šta i kako dalje? Bože.

***

Skinula sam protezu a štake sam prislonila na zid. Pridržavala sam se za ljulju dok sam pokušala da stojim na obe noge. Jaemin me je oprezno posmatrao kao jaguar koji se sprema da skoči i uhvati me ako krenem padati. Taehjung i Hanbin takodje. Kada sam uspjela održati ravnotežu na obe noge podigla sam pogled.
"Pokušaj sada krenuti polako prema meni.", rekao je Jaemin pruživši ruke ispred sebe spremno me dočekujući. Oslonila sam se na lijevu nogu te podigla desnu i napravila korak.
Neću lagati, bolilo je ali ne kao što inače boli. Bol je bila manja i podnošljivija.

Polako sam koračala prema njemu kao beba koja uči svoje prve korake. Uspješno sam došla do njega na šta me je prihvatio rukama a Taehjung se odmah tu našao i pružio mi štake.
"Završimo sa ovim Evelin, idemo kod Koškina pa do stare zgrade da vidimo da li smo išta postigli.", rekao je Taehjung. Klimnula sam glavom i uzela štake.
Obukla sam se toplo pa smo sjeli u auto. Obavijestila sam Koškina preko poruke da dolazimo na šta mi je kao odgovor poslao adresu mjesta gdje trebamo doći.
Taehjung je upalio auto. "Jel sve okej? Tiha si, kao da nisi u elementu."
"Nervozna sam samo. Previše razmišljam.", rekla sam.
"O čemu?", upitao je.
"Ne odustaješ, ha?"
"Na pitanje se ne odgovara pitanjem."
"Pobijedio si. Muči me nešto što je Jimin rekao sinoć. Od mene više nećeš čuti", dodala sam. Stao je na semaforu.

"On je za mene izdajnik, šta god rekao ništa ne mijenja. Postoje i drugi načini da se nešto uradi, samo ću to reći.", dao je gas i skrenuo desno. Približavali smo se Koškinovoj vili.
"Niko nije isti Taehjung, svi mi stvari radimo na drugi način jer nismo svi isti. Ne bi bilo ovoliko akcije i zanimacije da nije tako.", dodala sam kad smo izašli iz auta. Nasmijao se.