Mafijaški spoj II: Povratak otpisanih.

26

Jimin

"Kako i kad si uspjela da mi uzmeš pištolj?", upitao sam.
"Zašto uopšte nosiš pištolj", pitao je Taehjung. Njegova ljutnja mi je išla na živce.
"Možda zato što sam čuo da su vas Jakuze napale i da ću se pojaviti u vašoj blizini kako bi mogao spriječiti da vas dokrajče dok još mogu.", izustio sam. Evelin je spustila pištolj i vratila mi ga.
Okrenula se prema Taehjungu. "Glumio je Taehjung, to je bio ultimatum da ga Jakuze prime kako bi vi mislili da je odbačen zbog toga što je uradio a ne svojom voljom. Prestani da se ljutiš i da se ponašaš kao moj tjelohranitelj jer se sama vrlo dobro mogu braniti.", dodala je na šta je Taehjung pogledao u mene te odšetao iza auta.

"Idem ja porazgovarati sa njim.", rekao je Jungkuk te otperjao a sa njim i Hečan. Ponovo smo ostali sami nas dvoje. Skinula je masku za disanje i bacila je iza sebe u ambulantna kola.
"Moj otac...da li si ga pronašao?", upitala je.

Ćutao sam.

"Jimin."
"Zašto si se vratila Evelin?", upitao sam je.
Nasmijala se cinično i skrenula pogled prema šumi.
"Šta te briga."
"Ne bih baš tako rekao, ti si mi najveća briga kad si u Koreji. Moram da znam u šta se upuštaš.", povisio sam ton.
"Moj dolazak nema nikakvog opravdanog razloga. Samo posjeta. Zadovoljan?", upitala je. Odmahnuo sam glavom.
"Jedini razlog koji ja mogu da vidim jeste da se ljudi vraćaju da bi našli sebe. Ti si ponovo počela da se vraćaš mafiji.", znao sam to i stajao sam iza svojih riječi. Bilo je nešto u energiji koja se širila oko nje. Ne znam, prosto sam znao. Nasmijala se.
"Evelin, sigurniji ti je posao policajca nego mafijaša.", rekao sam. Ustala je i oslanjala se na nogu u protezi. Podigla je majicu. Na stomaku je imala ožiljak od noža a onda se okrenula gdje je bilo mnogo ožiljaka od metaka kao i dva svježa.
Ponovo je sjela kraj mene.
"Ni u jednom poslu više nisam sigurna.", rekla je tiho.
"Ovdje u Koreji nisi. Tamo, preko, možda i imaš svijetlu budućnost."
"Tamo preko nema tebe.", jeza je prošla kroz mene. Ponovo je gledala u svoja stopala a lice joj je bilo potpuno opušteno, ozbiljno i to mi je bio znak. Zinuo sam da nešto kažem a usne su mi zadrhtale.
"E-Evelin.", nekako sam izgovorio njeno ime.
"Došla sam ubiti oca Jimin. Došla sam ubiti tog gada kako se više ne bi morali kriti i, o Bože trebalo mi je prokleto mnogo vremena i informacija kako bi mogla da ga uništim. Reci mi..."
"Neću ti reći gdje je jer neću da te odvučem direktno u smrt.", prekinuo sam je. Podigla je glavu i pogledala me.

"Da li me voliš i dalje?", upitala je.

Zadrhtao sam na ovo njeno pitanje. Trudio sam se da ne pokažem na sebi pretjeranu dozu iznenađenja koja je pulsirala mojim tijelom.

"Ne Evelin, žao mi je. Nastavio sam dalje, imam djevojku i..."
"Zašto si onda ovdje?", prekinula me je.
"Zato što mi je prešlo u naviku da se brinem o tebi i ne mogu se odvići od te loše navike."
Lagao sam ali me ne osudjujte, tako je najbolje za nas oboje. Bar ćemo oboje koliko toliko preživjeti sve ovo. Ali sam znao da neće odustati od potrage za ocem.
"Djevojka, ha? Srećan si?"
"Jesam.", rekao sam dok sam se prisjećao momenata koje smo imali dok smo bili zajedno. Klimnula je glavom i nasmijala se.

Bila je skroz nadrogirana od lijekova.

"Vrijeme je da idem kući.", uspravila se i uzela štake. Ustao sam za njom i privukao je u zagrljaj. Kad smo se odmakli jedno od drugog okrenula se i krenula prema Hečanu, Taehjungu i Jungkuku. I dalje sam stajao tamo i posmatrao je kada je zastala i okrenula se.
"Volim te Jimin...pusti me da samo to imam.- rekla je. Ćutao sam.
"Ti možeš da imaš nju, čitav svet, bilo šta što ti treba. Meni daj da imam samo to, da te i dalje volim i pretpostavljam da će biti dovoljno. A ako se predomisliš, sutra se okupljamo i vjerovatno znaš gdje trebaš doći, tako da...", nasmijala se na silu.

"Preskočiću."

Tu se naša konverzacija završila. Gledao sam kako sjeda u auto sa Hečanom i Taehjungom i kako nestaje u noći.
Jungkuk i ja smo stavili kapuljače i maske nazad. Biće ovo duga šetnja prema kućici u tišini.

Sad je stvarno gotovo.