Mafijaški spoj II: Povratak otpisanih.

38

Evelin

"Namjun je bio upravu. Noga me više uopšte ne boli.", rekla sam dok smo silazili niz stepenice od Rojsovog spa centra. Nasmijao se i otvorio mi vrata.
"Hoćeš jesti sa mnom ili ideš kući?", upitala sam.

"Nemam drugog izbora, treba mi ta jakna posle.", nasmijao se i krenuo prema kineskom restoranu koji je bio odmah pored.
"Da li jaknu koristiš kao izgovor ili?", upitala sam ušavši u restoran. Sjeli smo za sto i konobar je došao.
"2 ramena, molim.", rekao je Jimin i konobar je odmah nestao.
"Odgovori."
"Izbjegavam obaveze koje me čekaju kod kuće. Tako da, da, jaknu koristim kao izgovor.", klimnula sam glavom.

Ramen je brzo došao te smo počeli jesti u tišini.

"Znači još si u mafiji.", rekla sam.
"Kako si došla do tog zaključka?"
"Sangbin te zvao. Bio je danas kod nas, predstavljao nam novu opremu. Hečan mu je brat pa mi je onako usputno pomenuo.", pritisnuo je jače štapiće misleći da ne vidim.
"A kako ti znaš ko me je zvao?", upitao je i nasilno se nasmijao.
"Vidjela sam kad sam ti vadila telefon iz džepa.", dodala sam i uhvatila nudle štapićem. Klimnuo je glavom.
"Samo se družimo to je to.", rekao je.

Jimin

Nadao sam se da više neće zabadati nos u moj život s tim da se tišina spustila na naš sto kad je počela da jede. Odjednom je polako spustila štapiće na sto dok me je posmatrala kao da pokušava da me pročita.
"Sa koliko godina si završio u sirotištu?", upitala me je.

Zašto ju je to zanimalo?

"7, zašto?", upitao sam je nazad.
"Da li si poznavao moju majku?", sledio sam se na ovo pitanje. Spustio sam i ja svoje štapiće i pogledao iznenadjeno u nju.
"Zašto misliš da sam poznavao tvoju majku?", pokušao sam se izvući.
"Zato što je ona tebe poznavala.", odmahnuo sam glavom i ponovo uzeo štapiće. Morao sam se nekako izvući iz ove situacije jer je nešto znala.
"Sad mi je jasno.", promrmljala je sebi nešto u bradu što sam pokušao da zanemarim.

Uzeo sam preostale nudle i stavio u usta.

Brzo smo završili sa ramenom te smo tiho sjeli na motore.
"Jimin.", dozvala me je. Okrenuo sam se prema njoj i digao staklo od kacige.
"Pronaću Zevsa makar me koštalo života, i saznaću ono što kriješ od mene.", progutao sam knedlu u grlu.
"Najbolje što možeš da uradiš je da odeš odavde, nisi ni svjesna sa čim imaš posla. Informacije koje imam mogu da te strpaju u grob.", rekao sam i vratio nazad staklo. Upalio sam motor i dao gas a ona me je pomno pratila.

Flashback
Jimin

"Ne vjerujem ti ni riječi.", rekao sam mu drsko.
Gledao me je hladno preko stola sa nekim čudnim osmijehom na licu.
"Ne moraš Jimin, DNK test će ti doći na vrata, tako da mislim da bi trebao da znaš. Tvoje je da li ćeš vjerovati u to ili ne.", uzdahnuo sam. Imao sam osjećaj da imam napad panike. Ovo ne može biti istinito.
"I da sam ti sin to ne znači da ću ispunjavati ono što kažeš i trčati za tobom kao pašče. Zaboravi.", rekao sam i ustao sa stolice. "Jimin.", njegov duboki glas me je zaustavio na vratima. "Drži se sjena onda.", izašao sam čim je završio rečenicu.