Mafijaški spoj II: Povratak otpisanih.

37

Jimin

"Koji djavo, Evelin?", upitao sam povišenim tonom i spustio pištolj. Mislio sam da sam dovukao jednog od Jakuza za vratom i otkrio njenu lokaciju ali je to zapravo sve vrijeme bila ona.

"Lako te je namamiti Jimin. Zašto si došao?", upitala me je na moje iznenadjenje.
"Kako si znala da sam tu?"
"Ugradila sam senzore u travi oko kuće pa mi je došlo obavještenje da neko stoji u našem krugu dvorišta. I vidi ti to, to je bio Jimin.", nasmijala se kao da joj je bilo drago što mi je priuštila manji srčani udar.

Sad sam se i sam nasmijao.

"Kako ti je noga?", upitao sam. Primjetio sam da se oslanja na lijevu.
"Neću lagati, malo boli. Idem u Busan da riješim to.", rekla je.
"I krenula si na motor u duksu? Još do Busana?", upitao sam.
"Nisam imala kožnu jaknu.", nasmijala se.
Otkopčao sam svoju jaknu te joj dodao.

Ostao sam u majici kratkog rukava.

"Ako te opet uhvatim na našoj travi, vratiću ti je.", namignula je. Klimnuo sam glavom i okrenuo se nazad prema motoru kada me je njena ruka uhvatila i povukla nazad. Oprezno je prešla pogledom po mojoj ruci pa sam je istrgnuo. Zamišljeno je pogledala u pod te se trgnula. "Izvini, htjela sam te nešto pitati ali mi je misao pobjegla.", rekla je.

Klimnuo sam glavom i krenuo prema motoru. Telefon u kožnoj jakni mi je zazvonio pa sam se okrenuo.
Izvadila ga je iz džepa i precizno mi ga dobacila.

Javio sam se.

"Hej Jimin, Sangbin je.", rekao je dok sam posmatrao Evelin kako se penje na motor. Podigla je pogled i oprezno me gledala.
"Da, pročitao sam. Zašto zoveš?", upitao sam okrenuvši joj ledja.
"DNK test je došao.", rekao je kratko što je natjeralo čitavo moje tijelo da se sledi.
"Otvori ga i reci mi šta piše.", uhvatio sam se za sljepoočnice.
"Zavisi šta želiš da piše."
"Znaš ti vrlo dobro šta ja..."
"Pozitivan je.", prekinuo me je."Nije te lagao, otac ti je.", tišina je nastala.

Nisam znao šta kažem ali sam pogledao u Evelin. Sada sam se još više plašio za nju.

Pročistio sam grlo.

"Vidimo se večeras.", rekao sam i prekinuo poziv. Prišao sam do njenog motora i vratio telefon u džep.
"Čini se da ću morati sa tobom do Busana pošto nemam više džepova.", rekao sam na šta se nasmijala.
"Ne bunim se.", stavila je kacigu na glavu i zakopčala jaknu. Popeo sam se na motor i stavio kacigu te smo polako izašli iz šume.

***

Posmatrao sam kako smireno leži na krevetu za masažu dok je Rojs, najbolja maserka, pipka po nozi.
"Kako je Namjun Jimin? Pozdravi ga, hoćeš?", rekla je Rojs stavljajući ulje na ruke. Nasmijao sam se.
"Dobro je kao i uvijek. Pozdraviću ga ne brini.", rekao sam.
"Draga, ovo će da boli jer ti je živac gadno pritisnut ali probaj da istrpiš.", rekla joj je na šta je tiho klimnula glavom i pogledala u mene.
Kada je počela sa masažom nije ni zvuka ispustila. Sudeći po grašcima znoja koji su je oblivali, jako ju je bolilo.
"Jesi dobro?", upitao sam je.
"Jesam.", nekako se nasmijala i zatvorila oči.

Uzeo sam peškir koji je bio pored nje na stoliću i pokvasio ga na česmi. Polako sam joj peškirom prelazio preko čela i jagodica kako bi skinuo malo znoja i olakšao joj.

Neće uskoro izaći odavde ali će joj bar biti bolje.