Mafijaški spoj II: Povratak otpisanih.

40

Namjun

"Što znači da ona nikada nije živjela u Americi. Toga se ne sjeća zbog Pamtilice."
"Ni ja se ne sjećam zbog istog, ali da. Samo jedan dio nije tačan."
"Dio?"
"Zevs nije njen otac.", zadrhtao je. Sjeo sam do njega i oprezno ga posmatrao.

"Kako misliš...", zastao sam.
"Zevs je živio u Koreji prije nego je otišao u Ameriku. Imao je ženu i 2 djeteta. Onda...", zastao je.
"Jimin..."
"Natjerali su ga da ubije svoju ženu. Da ubije moju majku.", rekao je nekako previše smireno.

Počeo sam se sam tresti. Poludiće.

"Onda reci. Hajde. Boljeće, ali možda se dovoljno dugo to gnojilo unutra. Reci Jimin."
"On mi je otac. Zevs mi je otac.", uzeo je votku i nagnuo je skroz. Oteo sam mu flašu iz ruke dok se nije potpuno uništio.

Bacio je pred mene DNK test. Uzeo sam ga u ruke i detaljno ga proučio. Uzdahnuo sam.

"Koju ulogu Evelin igra u toj priči?", upitao sam. Primjetio sam da se malo smirio kada je sam sebi priznao tako nešto.
"Posle tog incidenta otišao je u Ameriku ostavivši mene i brata. Vratio se sa trudnom amerikankom u Koreju i činilo se da je okej nakon svega. Brat je pobjegao a ja sam ostao. Odrastao sam sa Evelin.", rekao je gledajući ispred sebe.
"Jesu bili u braku?"
"Nisu, to je jedino dobro u svemu lošem."
"A koji je gori dio?", upitao sam.
"Kada sam napunio 7 godina ubio je njenu majku. Tada je poludio načisto. Pokupio je mene i Evelin i ubrizgao nam pamtilice.", nakašljao se i naslonio na naslon. "Ona je greškom završila kod Tigrova a ja u sirotištu. Ja sam trebao biti tamo, ne ona.", prošao je rukom kroz kosu.
"On ti je to rekao?", klimnuo je glavom.
"Samo, Evelin nije bila njegovo dijete. Ispostavilo se da je njena majka zatrudnila prije nego je upoznala Zevsa. Zato je i poludio."
"Što znači da niste krvno povezani.", rekao sam.
"To mi je i on rekao. Ali, nije mi to rekao zato što zna da sam bio sa njom i da želim da budem sa njom. Rekao mi je to da mogu dovršiti njegov prljavi posao.", posegnuo je ponkvo rukom prema votki. Uhvatio sam ga na vrijeme i natjerao ga da pogleda y mene. Stavio sam ruku na njegovo rame.
"Hoće da je ubiješ?", upitao sam.

Klimnuo je glavom.

"Ubio je njenu majku jer je saznao da Evelin nije njegova. Volio je Evelin prije te informacije a onda je pukao. Želi da je ubije jer ne želi da išta ostane posle njene majke. Kupujem vrijeme koliko mogu ali ako Evelin ovako nastavi..."
"Ubiće je.", dovršio sam.
"Ubiće mene prvo kada sazna da je štitim. Ubiće svakog ko je bude štitio. Namjun..."
"Ona mora znati za ovo Jimin.", prekinuo sam ga.
"Kako da je pogledam u oči posle ovoga Namjun. Kako?", slegnuo sam ramenima i pružio mu flašu. Uzeo je flašu votke i uzeo tri dobra gutljaja.

Prošao sam rukom kroz kosu.

"Ideš sa mnom Jimin. Možemo ovo uraditi zajedno. Kao Bangtan. Želiš li da..."
"Želim da ga ubijem. Više od bilo čega.", prekinuo me je.
"Htio sam te pitati želiš li da se vratiš ali sa tim stavom ćeš se sigurno vratiti. Hajde.", uhvatio sam ga za lakat i podigao ga.

Votka je hodala umjesto njega.

Evelin

Sjedila sam u dnevnom boravku sa par momaka iz ekipe. Gledali smo neku policijsku seriju na televizoru kada su se vrata otvorila. Vjerovatno Jin ili Namjun. Nisam se ni okretala.

"Evelin", dozvao me je dobro poznat glas. Okrenula sam se i ugledala Jimina kako stoji pored Namjuna prekrštenih ruku.
"Moramo razgovarati.", rekao je Jimin.

Ljuljao se.

Namjun je odmahnuo glavom. "Prvo ideš doći sebi dok još imaš kome.", pogledao je u mene a Jimin se nasmijao. "Odvešću ga u sobu kod momaka.", dodao je.
"Odvedi ga u moju sobu, ja imam posla večeras.", dodala sam i ustala sa dvosjeda. Jungkuk je ustao i pomogao Namjunu da ga uznesu uz stepenice. Posmatrala sam ih oprezno.

Kada su nestali iz mog vidjela nestala sam u kuhinji i uzela sam laptop.