Mafijaški spoj II: Povratak otpisanih.

19

Miris svježe farbe pomiješan sa benzinom me je udarao u glavu dok sam pokušala razaznati sjenke u magli crvene boje koju su nanosili na jedan automobil.
Kada sam prišla bliže autu jedan od radnika se na pokretnoj dasci izvukao ispod auta.
Iznenadilo me je jer se našao ispred mene i bio je to Hoseok. Isti Hoseok, sa par crnih mrlja od ulja na licu i malo crvene boje na prstima.

Kada je shvatio, nasmijao se i ustao sa daske.

Taehjung je podigao ruku u znak pozdrava.
- Čovječe Evelin, zagrlio bi te ali sam prljav kao svinja. Šta radiš ovdje?- upitao je dok se sklanjao malo dalje od auta.
- Dosla sam poslovno.- nasmijala sam se. Uzvratio mi je ali sa upitnim izrazom na licu.
- Došla sam vratiti Bangtan na staru poziciju na kojoj je bio u Seoulu i da se osvetim jednom čovjeku. Ali za to mi naravno treba prvo Bangtan.- rekla sam ozbiljna. Hoseok je klimnuo glavom ne skidajući osmijeh sa lica. Pogledao je u Taehjunga.
- Tebe je ubijedila, ha?- upitao ga je a Taehjung se nasmijao i digao ruke u znak predaje. Ponovo je pogledao u mene.
- Ko još?- upitao me je Hoseok.
- Ne znam, posjetili smo Namjuna ali on je prilično skeptičan. Idemo sada Jungiju da njega probamo ubijediti a ti ako odlučiš dodji sutra u 20 čas...-
- U redu, doći ću.- prekinuo me je, nasmijao se i uzeo papir iz moje ruke na kojem je uredno bila ispisana adresa mjesta.

Nasmijala sam se nekako iznenadjeno i zahvalno mu klimnula glavom.

- Hej Hoseok.- zaustavio ga je Taehjung prije nego se vratio poslu. -Da li možda znaš gdje je Jungi?- upitao je.
- Ne znam. Čuo sam neke priče da visi u Jelenu i svira klavir. Možda su samo glasine.- rekao je i okrenuo nam ledja. Ponovo se počeo baviti autom te smo se pozdravili i nastavili svojim putem.

Sjeli smo u auto.

- Nikad nisam čula Jungija kako svira klavir.- dodala sam.
- Sjajan je.- rekao je posle čega je nastala neugodna tišina.
- Kako ćemo naći Rio, Senu, Taemina, Minha i ostale?- upitala sam.
- Ako vratimo Namjuna doći će i oni, mada mislim da imamo veći problem od njih.- stao je na crvenom na semaforu.
- Misliš Jimin i Jungkuk?- upitala sam na šta mi je srce preskočilo otkucaj.
- Da.- uzdahnuo je. - Njih će biti teško izvući iz rupe u kojoj se nalaze.-

Jimin
________

Završavao sam sa svojim podnevnim trčanjem kroz šumu te sam se lagano vraćao prema kućici. Spretno sam se popeo bez ljestvica i sjeo na drveni pod ispred kućice.
Duboko sam udahnuo kako bi došao do daha. Osjetio sam odjednom neki nalet hladnoće i shvatio da me je neko polio hladnom vodom. Okrenuo sam se i ugledao Jungkuka sa flašom u ruci. Skočio sam na noge te smo otpočeli naše lažno hrvanje koje smo praktikovali još od sirotišta.

Počeli smo se smijati kad nas je Sangbin razdvojio.

Uhvatio me je svojim snažnim rukama za ramena i podigao na noge.
- Nije vrijeme za zajebanciju, ulazite.- rekao je i pokazao nam rukama na vrata kućice. Ćutke smo ušli unutra i izvalili se na dvosjed.
Sangbin je prišao frižideru, otvorio ga i izvadio votku koja je već duže vrijeme tu i za koju mi je podvukao da je za posebne prilike i da se ne smije piti.
- Sad je savršena prilika da se otvori.- rekao je kao da mi je čitao misli i uzeo jednu čašu. Pružio mi je čašu i nasuo votke do kraja što se ne praktikuje. Sad sam se već uplašio i pogledao u Jungkuka.
- Sangbin...-
- Uzmi gutljaj prvo.- prekinuo me je. Uzeo sam gutljaj a vrelina votke je pržila moje grlo. Ponovo sam pogledao u njega.

- Evelin.- rekao je. Ta jedna riječ je bila dovoljna da zadrhtim i uzmem još jedan gutljaj. Jungkuk je bio na nogama.
-

Šta sa njom?- upitao sam.
- Vratila se.- sada sam već iskapio čašu votke do kraja.