Mafijaški spoj II: Povratak otpisanih.

13

Sjedila sam i kolicima sa štakama u krilu dok me je stjuardesa gurala prema poslednjim kapijama za avion.
Hečan i ja smo se ukrcali u avion za Koreju i ćutke čekali da avion poleti. Okrenula sam se prema prozoru.

- Imam par uslova.- rekla sam. Podigao je pogled sa novina i svu pažnju usmjerio na mene.
- Slušam.-
- Želim da budem u Daegu jer se u Busanu i Seoulu ne osjećam sigurno. Ne trebaju mi nikakvi čuvari, treba mi pištolj i novi broj telefona. Pored toga želim da okupim par mafijaša jer do oca želim da dodjem onim putem kojim me je on usmjerio, svidjalo se to tebi ili ne.- rekla sam što sam tiše mogla.

Gledao me je svojim smedjim očima neko vrijeme te je klimnuo glavom.

Biće ovo prokleto dug let.

***

Sletili smo u Busan te smo sjeli na voz za Daegu. Hečan je djelovao zabrinuto ali je znao da sam jaka i da nisam sama. Ipak...
- Zvaću te svaki dan par puta i Evelin, kunem se, ne javiš li se doći ću pješke po tebe makar bilo ni zbog čega.- nasmijala sam se i klimnula glavom.

Sada tek vidim koliko je zapravo odrasliji nego prije 5 godina.

Svi smo se na neki način promijenili za to kratko vrijeme.

Poslala sam poruku te očekivala odgovor. Brzo sam ga dobila.

Stala sam na štake te smo polako izašli iz voza. Hečan je za sobom vukao moj kofer koji je pravio veliku buku zbog pokvarenog točkića.
Izašli smo ispred stanice te sam sjela na klupu.

Pahulje snijega su padale u laganom ritmu te se činilo kao da plešu.

Daegu je pokrio bijeli pokrivač i zbog toga je taj grad izgledao tako magično i nestvarno da nisam mogla da vjerujem da sam se ponovo vratila. Nije se nešto mnogo ni promijenio.

- Jesi sigurna da ćeš biti u redu?- upitao me je Hečan cupkajući nervozno s noge na nogu. Bilo je prilično hladno te mu se dah pretvarao u bijelu paru dok je izdisao.

Klimnula sam glavom i uputila mu osmijeh.

- Doći će neko po tebe?- upitao je. Klimnula sam glavom.
- Želiš li da sačekam s tobom?- ovaj put  sam odmahnula.
- Idi kući ženi i pozdravi je. Svratiću jedan dan da je upoznam, važi?- dodala sam. Sada je on klimnuo glavom.

Prišao mi je i njegove tople usne su dotakle moj hladni obraz i ostavile poljubac tu.

Mahnuo mi je još jednom prije nego je nestao u gužvi na stanici. Taman kada sam vratila pogled ispred sebe, ugledala sam Hvangona kako gazi po snijegu izgledajući kao pingvin u dugoj jakni koja mu je prelazila preko koljena.
Podigla sam se polako na štake kada je prišao i zagrlio me.
- Nisi nikome ništa rekao?- upitala sam.
- Uradio sam sve kako si mi rekla.- odmaknuo se od mene te uzeo moj kofer.

- Trebaš pomoć?- upitao je dok smo lagano, ja na štakama on na nogama sa 1 pokvarenim točkom kofera, gazili po snijegu. Odmahnula sam glavom te sam se počela smijati iz nekog nepoznatog razloga.

Povratak mi je prijao.