"Loš potez" // 🔚

30.DEO - "trudna je."

Par trenutak kasnije otvorila su se vrata,te je izašao doktor sa papirima u rukama. Stavim telefon u džep i ustanem sa stolice.

Doktor:"Čestitam,trudna je. A Vi ste Logan Hill?" -Potvrdno klimnem glavom.

Doktor:"Tražila je da uradi nalaze,a preko tih nalaza smo saznali da ste Vi otac." -Njegove reči su mi odzvanjale u glavi. Uzeo sam papire od njega,nakon čega mu se Hanna zahvalila i primila mene za ruku.

Hanna:"Postaćeš otac." -Izustila je nasmejanog lica. Izašli smo iz bolnice te ponovo seli u moje auto. Položim ruke na volan i zamislim se. Kako ću ovo reći Aurori? Slomiću je...

Hanna:"Da li bi voleo više dečaka ili devojčicu?"

Ja:"Ćuti! Ćuti bar 5 minuta!" -Vratimo se kuće,a zatim bacim papire na sto ispred mame i Marie.

Natalie:"Treći mesec?" -Uhvatim se za glavu te pogledam u pod.

Ja:"Ćuti mama." -Izustim ne pomerajući pogled sa poda. Sve do trenutaka kada je Hanna čučnula ispred mene te stavila ruke na moja kolena.

Hanna:"Mislim da bi trebali da pričamo,ali nasamo."

Ja:"Hanna nemamo o čemu."

Hanna:"Logane." -Rekla je kroz zube,te me uhvatila za ruku i povela u moju sobu. Zatvorivši vrata okrenula se ka meni.

Hanna:"Mislim da bi i Aurora trebala da zna da ćeš da postaneš otac." -Izustila je sa blagim osmehom na licu,a potom položila ruku na svoj već malo veći stomak.

Hanna:"U ostalom,treba ona da te se mane,ne sme da juri budućeg tatu."

Ja:"Ćuti Hanna,povrediću te!" -Izistim jačim tonom. Nakon što je Hanna napustila sobu,uzeo sam telefon i pozvao Auroru.

» Poziv «

Ja:"Izvini što ti se nisam javljao,bio sam u nekoj zbrci."

Aurora:"Okej je,zabrinula sam se,zato sam te zvala par puta." -Blago se osmehnem,a zatim ustanem sa kreveta. Ali na tren se setim Hanne i moj osmeh nestane.

Ja:"Ljubavi.. Ovaj morao bih da pričam sa tobom o nečemu,mogu da dodjem?"

Aurora:"Možemo sutra o tome? Sad nisam kući,kod Kathy sam."

Ja:"Dobro,onda vidimo se sutra."

Aurora:"Vidimo se,ljubim te." -Sklonim telefon sa uveta i prekinem poziv. Bacim telefon na kreveta,a zatim skinem majicu sa sebe i bacim je na pod. Nakon čega sednem na kreveta. Moram se pomiriti sa tim da ću se izgubiti i to zauvek.. Samo mi nije jasno kako se to desilo? Prilično sam siguran da sam svaki put imao zaštitu. U ostalom kad sam bio trezan..

Natalie:"Mogu da udjem?" -Začujem je sa druge strane vrata.

Ja:"Udji." -Izustim smoreno,nakon čega je ušla i sela pored mene.

Natalie:"Sine,jesi rekao Aurori?"
Ja:"Sutra ću,mada znam da to neće podneti baš najbolje i da će raskinuti sa mnom." -Stavila je ruku na moje rame.

Natalie:"Nemaš izbora." -Potvrdno klimnem glavom,a zatim pogled usmerim ka našoj slici na stočiću. I ako nismo dugo zajedno,zavoleo sam je i to jako.