"Loš potez" // 🔚

55.DEO - "htela sam ti nešto reći."

Ja:"Recite šta želite,ali moju majku ne spominjite."

Stephanie:"Zašto? Svi znaju sve o nama. Zašto ne bi znali i to? Ipak si ti devojka mog..." -Prekinula sam je ustavši sa stolice i udarivši rukama od sto.

Ja:"Jer je moja majka mrtva,je l' Vam to dovoljno? Recite i to,ali ovaj razgovor je završen!" -Izustila sam jačim tonom,te pustila suzu da sklizne niz moj obraz,a zatim uzela svoju torbicu i krenula ka izlazu.

Stephanie:"Šta smo mogli i očekivati? Sramota za našu porodicu."

Aron:"Jebeno dosta! Jesi li ti čula šta je ona upravo rekla? Majka joj je preminula,a ti i dalje o sebi!" -Začula sam ga,a potom izašla iz restoeana. Predjem rukom preko obraza,te zaustavim taksi.

Aron:"Izvinite,možete nastaviti." -U sekundi se stvorio iza mene,te se obratio vozaču nakon čega je on otišao.

Ja:"Samo me ostavi na miru. Tražim li puno?" -Izrečim,a zatim podignem pogled ka njegovim očima.

Ja:"Izvini za to.. Samo,udarila je tamo gde najviše boli." -Skrenem pogled u stranu jer su mi oči bile pune suza. U sledećem momentu me privukao bliže sebi te zagrlio. Kao da je znao da mi je to u ovom trenutku bilo najviše potrebno. Podignem ruke,a zatim ga obgrim oko ledja.

Aron:"Zapravo,izvini ti zbog moje majke." -Par trenutaka zatvorim oči i poželim da se ovaj momenat nikad ne završi. Medjutim udaljim se od njega vrlo ubrzo ugledavši njegovu majku.

Stephanie:"Idemo Arone."

Aron:"Želim Vam laku noć."

Robert:"Ne inati se,nego polazi kući."

Aron:"Već sam rekao!" -Njegova majka me pogledala blago iznervirano. Primio me za ruku,a zatim poveo ka svom autu koji je bio parkiran blizu ulaza u restoran. Kada se zaustavio ispred auta izvučem ruku iz njegove te ga pogledam.

Ja:"Čemu ovo?"

Aron:"Vidi,i ako su mi roditelji ne mogu da se ponašaju onako kako hoće prema tebi!" -Izustio je dok je bio vidno besan zbog reči njegovih roditelja koje su bile upućene meni.

Ja:"Zaboravi." -Kažem te prodjem rukom kroz kosu.
Aron:"Preterali su,Aurora."

Ja:"Samo zaboravi jebeno." -Izustim,a zatim otvorim vrata auta te krenem da sednem u isto.

Aron:"Ne mogu i neću."

Ja:"Kako želiš." -Sednem u auto,zatvorim vrata istog i prekrstim ruke čekajući njega da udje u isto. Par momenata samo je stajao gledajući u stranu,a zatim ušao u auto. Okrenuo je ključ,a zatim stavio ruke na volan i izašao sa parkinga. Ponovo ona tišina.. Koliko se da primetiti i njemu je neprijatno kao i meni.

Aron:"Hteo sam ti nešto reći."

Ja:"Htela sam ti nešto reći." -Izgovorili smo u isto vreme pogledavši se.

Ja:"Reci ti prvi." -Izustim vrativši pogled na put ispred nas.

Aron:"Mislim da ovu vezu treba što pre da završimo." -Osmeh koji sam imala je polako nestajao.
Ja:"A.. To sam i ja htela reći."

Aron:"Stvarno?"

Ja:"Mhm." -Blago zaklimam glavom nakon čega je zaustavio auto ispred zgrade.

Ja:"Onda,laku noć."

Aron:"Laku noć." -Osmehnuo mi se,te sam mu uzvratila isto,sklonim pojas sa sebe te izadjem iz auta. Blago zalupivši vratima odmaknem se od istog. Okrenem se i udjem u zgradu. Ušavši u svoj stan lagano i tiho zatvorim vrata naslonivši se na ista.

Ja:"Zašto si tako glupa? Kako si mogla i da misliš da može da bude nešto izmedju vas!?" -Rekla sam sama sebi..

~jutro~

Već pola sata ležim na krevetu i gledam u plafon. Razmišljam o svemu što se dogodilo. Od one noći sa Loganom,pa sve do sad. Da,sinoć jesam htela da kažem Aronu šta osećam prema njemu,mada,nisam baš sigurna u to što trenutno osećam. Dosta stvari se dogodilo u poslednje vreme. Loganova smrt,Aron koji se pojavio nakon svega toga i uzburkao sve.. Pa sad i Hanna koja želi neku vrstu osvete. Šta je sledeće? Vest da je lažirana Loganova smrt samo kako bi Hanna živela srećno sa njim? Ne bi me čudilo da je to uradila. Udahnula sam duboko te zatvorila oči. Samo se nadam da će sve ovo biti na kraju okej... Mada,nešto što bi najviše sad želela jeste da ugledam Logana,da ga zagrlim,ali i sama znam da je to prosto nemoguće. Da je bar živ i da stoji ispred mene pored Arona,da imam šansu da biram izmedju njih dvojice,izabrala bih Logana. Zašto? I ja se to pitam. Stvarno ne znam šta je on to uradio da sam se ja toliko zaljubila u njega. Ali da znam,to se ipak ne bi zvala ljubav. Blago se osmehnem dok prelazim rukom preko obraza i sklanjam pobeglu suzu. Premestim se u sedeći položaj te uzmem telefon u ruke. Ne planiram da ustajem iz kreveta danas. Provesću ostatak dana ovde,sama u četiri zida kako bi razmislila o svemu.