"Loš potez" // 🔚

53.DEO - "onesvestila sam se?"

Smestim se na fotelju,te usmerim pogled ka Aronu kojem ne pogled lutao svugde po stanu.

Aron:"Stvarno imaš ukusa."

Ja:"Zar si sumljao u mene?"

Aron:"Me ne." -Izvijem usne u blagi osmeh,te krenem nešto da mu kažem,ali me zaustavi zvuk telefona. Izvadim isti iz džepa,a zatim ugledam nepoznati broj. Blago se namrštim,te ustanem sa fotelje i udaljim se od Arona.

~poziv~

X:"Nedostajala sam ti?" -U momentu kada je progovorila shvatila sam ko je,samo ona ima tako iritantan glas.

Ja:"Šta želiš Hanna? I odakle tebi moj broj uopšte?"

Hanna:"Zar me ne poznaješ draga Aurorice? Imam ja svoje veze." -Na tren pogledam Arona preko ramena,a zatim ubrzo vratim pogled napred.

Ja:"Pitala sam te šta želiš?"

Hanna:"Znaš,ja želim mnogo stvari,kao naprimer.. Hm.. Da je Logan živ!" -Zadnji deo rečenice je rekla jako glasno te sam na momenat udaljila telefon od uveta.

Hanna:"Nego,znaš li da je tvojom krivicom Logan sad mrtav i moje dete je ostalo bez oca!?" -Rekla je veoma ljutito.

Ja:"Šta? Kako je to moguće!?"

Hanna:"Krenuo je u Turku,po tebe! Ali je na putu imao nesreću,a za to si,naravno,ti kriva." -Nakon njene izjave osetim suzu koja je skliznula niz moj obraz. Nastavlila je da priča,a reči koje je izrečila su odzvanjale u mojoj glavi. Par trenutaka kasnije sve što sam videla postalo je mutno..

» 𝐀𝐫𝐨𝐧 𝐌𝐲𝐞𝐫𝐬 «

Njen telefonski razgovor se baš odužio. Imao sam osećaj da ga još dugo neće završiti,pa sam ustao sa garniture. Krenuvši da napustim stan,Aurora je pala na pod.

Ja:"Aurora?" -Izustio sam zabrinuto,a zatim joj prišao i čučnuo ispred nje. Pomerio sam kosu sa njenog lica,a potom je podigao u naručje. Odneo sam je u sobu,te spustio na krevet.

Ja:"Šta joj je bilo odjednom?" - Krenem da ustanem sa kreveta,ali me u tome spreči njena ruka kojom je uhvatila moju. Ponovo sam je pogledao sa zbunjenim izrazom lica,medjutim,još uvek je spavala.

•••

Aurora:"Arone?" -Rekla je upitno,te se uhvatila za glavu.

Ja:"Jesi okej?"

Aurora:"Da,samo.." -Sklonila je ruku sa moje,a zatim se premestila u sedeći položaj.

Aurora:"Onesvestila sam se?" -Upitala je to sasvim normalno što me malo zbunilo.

Ja:"Da,ali ne razumem zašto? Mislim izgledaš kao da je to normalna stvar kod tebe."

Aurora:"Na neki način i jeste." -Blago sam se namrštio,te par puta brzo trepnuo.

Ja:"Jeste?"

Arurora:"Imam slabo srce,pa se zbog stresa onesvestim."

Ja:"Čekaj,ne razumem baš.." -Podigla je pogled sa poda,a zatim ga usmerila ka meni.

Aurora:"To znači,da ne mogu da podnesem stres ili veliki pritisak i da srce može da mi stane." -Podigao sam obrve gledajući je u blagom šoku.

Aurora:"Život mi se nekad čini prekratak,ne misliš i ti tako?" -Teško je čuti to od devojku koju poznaješ jako kratko,a već ugledaš njene oči kada zatvoriš svoje u mraku. Istina,još uvek nisam preboleo Melissu,ali.. Možda i osećam nešto prema Aurori.. Možda..

Ja:"Ponekad." -Izustim pogledavši u nju. Samo je blago zaklimala glavom vrativši pogled na pod.

Aurora:"Znaš.. Ovako nešto mi se poslednji put desilo kada sam saznala da mi je bivši dečko imao nesreću."

Ja:"Žao mi je." -Skrenem pogled sa nje na ručni sat te se setim sastanka sa ocem vezano za neki posao u firmi.

Ja:"Moram da idem,kasnim na sastanak."

Aurora:"Onda,da te ispratim do vrata." -Ustala je sa kreveta,a zatim krenula za mnom do izlaznih vrata.

Ja:"Još jedna stvar,dočiću po tebe večeras." -Pogledala me podigavši jednu obrvu i upitavši..

Aurora:"Zbog?"

Ja:"Moji roditelji žele da razgovaraju sa tobom." -Po izrazu njenog lica se videlo da ne želi uopšte da ima ikakav kontakt sa mojim roditeljima.

Aurora:"Ako se planiraju ponašati kao na venčanju prema meni neću."

Ja:"Ne brini ti oko toga." -Zaklimala je glavom nakon čega sam otvorio vrata i izašao iz njenog stana. Koračio sam jednom nogom na stepenik te se okrenuo ponovo ka njoj. Stajala je pored vrata te mi mahnula. Osmehnem se,a zatim sidjem niz stepenice. Na izlasku iz zgrade sam pozvao oca da ga obavestim da ću kasniti.