"Loš potez" // 🔚

54.DEO - "izgledaš sjajno."

>>𝐀𝐮𝐫𝐨𝐫𝐚 𝐀𝐝𝐦𝐚𝐬<<

~veče~

Nakon Aronove poruke sam se spremila,a potom ga sačekala. Ovo nije dobra ideja,prošli put sam se suzdržala da se ne svadjam,ali ako sad bude bilo tako,ni trena neću oklevati. Ubrzo se začulo zvono,te sam ustala kreveta i prišla vratima. Otvorim ista,a zatim ugledam Arona koji drži buket cveća.

Ja:"Čemu ovo?" -Upitam ga uzevši buket koji mi je pružio.

Aron:"Nateran sam." -Klimnem glavom te odložim buket na stakleni sto i uzmem torbicu sa istog.

Ja:"Idemo da se ovo veče što pre završi." -Pomerio se u stranu pruživši ruku ka izlazu,prodjem pored njega i zaključam vrata. Napustimo zgradu bez ijedne reči,a zatim sednemo u njegov auto. Par trenutaka u autu izmedju nas je vladala neprijatna tišina..

Ja:"Aron i nije baš tursko ime. Bar koliko ja znam." -Rekla sam što mi je prvo došlo u glavu samo da pokrenem neki razgovor.

Aron:"Pa ne,ne živim celi život ovde."

Ja:"Nego gde si živeo?" -Upitam okrenuvši glavu ka njemu.

Aron:"Svugde pomalo."

Ja:"Kako?" -Zaustavio je auto jer se upalilo crveno svetlo na semaforu.

Aron:"Rodjen dan u Engleskoj,pa sam tamo proveo i detinjstvo. Srednju školu sam završio u Italiji. A u Tursku smo se preselili još pre 5 godina,mislim."

Ja:"Aham." -Par trenutaka kasnije je nastavio sa vožnjom,te zaustavio auto ispred velikog restorana.

Ja:"Šta ćemo ovde? Mislila sam.."

Aron:"Nije do mene."

Ja:"Uf.." -Kažem jako tiho,a zatim sklonim pojas sa sebe i izadjem iz auta.

Ja:"Zašto mi nisi rekao da ćemo biti ovde?"

Aron:"Je l' trebalo?"

Ja:"Da,nisam se obukla za ovako mesto." -Istog momenta na njegovom licu se pojavio osmeh.

Ja:"Zašto se smeješ?"

Aron:"Nije bitno,izgledaš sjajno." -Skrenem pogled u stranu,a zatim udjem u restoran. Popeli smo se uz stepenice,a zatim prišli stolu gde su sedeli njegovi roditelji. Nabacila sam lažen osmeh na lice. Kada sam krenula da im poželim lepo veče,prekinula me gospodja Myers nakom što me odmerila od glave do pete.

Stephanie:"Dušo,ako već misliš da sediš sa nama za stolom trebala si da razmišljaš kako ćeš se obući." -Izustila je napravivši kiselu facu dok je na sebi imala elegantrnu ljubičastu haljinu. A kosa joj je bila kao gnezdo za ptice.

Aron:"Mama preteruješ."

Ja:"Izvinite,ali jesam li Vas pitala nešto?" -Podignem obrvu nakon čega je ona skrenula pogled na tanjir.

Stephanie:"Mislim da bi trebala lepo da se ponašaš."

Ja:"Verujte mi,pokušavam,ali pored Vas je to veoma teško."

Aron:"Dobro,dobro. Rekla si da nećeš praviti nikakvu svadju." -Obratio se majci te ona više ni reč nije ispustila. Spustim torbicu na sto krenuvši da izvučem stolicu kako bi sela na istu. Medjutim Aron je to uradio sa osmehom. Uzvratim mu osmehom,te sednem na stolicu.

Ja:"Hvala ti." -Blago je zaklimao glavom te seo na stolicu pored mene.

Ja:"Želeli ste da razgovarate sa mnom o nečemu?"

Aron:"Ali bez svadje." -Izrečio je pogledavši u majku.

Stephanie:"Sine gomilaju se pitanja o vama i vašoj vezi." -Posebno je naglasila to "vezi".

Aron:"Da?"

Robert:"Šta da kažemo? Ko je zapravo ona? Odakle je? Jedva joj i ime znamo."
Neprimetno prevrnem očima.

Aron:"Zar je to bitno?"

Ja:"Dovoljno je da kažete da čistim vaše smeće,mislim nije kao da niste to već rekli pred novinarima."

Aron:"To neće biti potrebno."

Stephanie:"Njeni roditelji? Koje firme je njen otac vlasnik? Majka? To ne znamo." -Pogledala sam je iste sekunde kada je spomenula moju majku.