GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

5 deo

IRINA

Gospodin savršeni se vratio nadrkan. Ko zna, možda je u školi loše prošlo. Bolje mi je da mu ne izlazim na oči vala.

Sedela sam na svom mestu i rešavala neke papire kada se pojavio Maksim Kozlov, nosio je u ruci neku fasciklu. E ovo mene zanima. Zbog toga sam tu. Maksim se zagledao u mene, iznenada je moje srce počelo lupati neverovatnom brzinom. Gleda me čovek kao da sve zna.

- ,,Je l' sve u redu?" , upitam jedva. Grlo mi se osušilo.

- ,,Da li je tu Aleksandar?"

- ,,Jeste, ali nije baš slobod.."

Nisam ni rekla do kraja, Maksim je ušao u Aleksandrovu kancelariju. Zakolutala sam očima i krenula za njim.

- ,,Irina, trebaš mi javiti kad neko dođe."

- ,,Nisam želeo da čekam, zato sam sam ušao." , objasni mu on.

- ,,U redu. Možeš nas ostaviti Irina." , nisam imala puno izbora i izašla sam.

ALEKSANDAR

- ,,Šta je sa onom crnkom?" , kaže misleći na Elenu ,, Ko je sad ova?"

- ,,Elena je otišla na porodiljsko bolovanje, trudna je. Irina je moj novi asistent."

- ,,Zašto su sve žene koje mi se svide zauzete?" , prokomentariše više za sebe, a ja to ignorišem.

- ,,Šta je ovo?" , upitam gledajući u fasciklu.

- ,,Podaci o baštovanu."

- ,,Već sutra ću se videti sa njim. Mora da potpiše da je saglasan da mu budem advokat."

- ,,Ti znaš svoj posao."

- ,,Ako je to sve.."

- ,,Jeste. Neću te ometati više. Takođe, najbolja opcija koju su imao je ta da decu ispišeš iz škole. Tvoja lepa žena se džaba ljuti." , pogledam ga ozbiljno? Da li on to prati moju porodicu?

- ,,Maksime, odakle ti sve to?" , kažem ozbiljno. Više nema persiranja.

- ,,Vidi, ti meni činiš veliku stvar. I dok ti to ovde činiš, ja čuvam tvoju porodicu."

- ,,Drži se dalje od moje porodice, nije njima potrebno nikakvo čuvanje."

- ,,Zbog Hasama.." , prekinem ga.

- ,,Samo prestani da se mešaš u moj privatni život i to je sve. Moja porodica tebe ne treba da zanima." , Maksim je slegao ramenima i izašao.

Kasnije tog dana me pozvala Alina, izvinila se zbog svojih reči.  Naravno da je sve ponovo u redu i naravno da znam da nije ono mislila ozbiljno. Oronula škola iz Sočija koju ona pominje je škola koju sam ja završio. Ona je završila sličnu školu poput te, pa eto. Želela bi bolje obrazovanje našoj deci. I to je skroz okej, ali ona škola više ne dolazi u obzir. Ostao je isti dogovor za večeras.

Irina mi je donela neka dokumenta da potpišem i nakon potpisa, stala je i spremala se nešto reći. Činilo se kao da baš nije sigurna kako da ispriča to što ima reći.

- ,,Samo kaži."

- ,,Radi se o onom danas.." , počne nesigurno ,,Nije bilo u redu što sam onako upala. Neće se ponoviti."

- ,,U redu je. Inače, zatraži dozvolu da se vidim sa zatvorenikom Danilom Ivanov. Po mogućnosti da to bude sutra. Zamoli direktora u moje ime. Takođe, večeras ću izaći malo ranije." , potvrdno je klimnula glavom i otvorila je vrata, dodao sam ,,Irina, opusti se. Zaboravio sam ono od jutros." , blago se nasmejala te izašla.