GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

8 deo

Čim je Aleksandar otišao, bacila sam se na krevet. I počela plakati. O moj Bože. Čovek se toliko zabrinuo za mene, a šta ja radim? Gledam kako da ga zavedem i da mu upostim život.

Pogledala sam se u ogledalo. Nažalost, ništa me ne sme usporavati. Pa ni ovaj herojski potez. Znam zašto sam ovde. Duboko sam uzdahnula i otišla se istuširati.

Nakon tuširanja sam ušla u Alekandrom garderober. Koliko je ovaj čovek savršen u svakom smislu te reči. Pretpostavljam da ovde ne živi često. Ali tako je sve puno ukusa. Sve odiše nekom perfektnošću. Ko zna kako mu tek izgleda kuća u kojoj živi. Uzela sam neku dugačku majicu i obukla je.

Čulo se zvono na vratima, došla sam do istih i otvorila ih. To je bila gospođa Elena. Kao što je Aleksandar i rekao. Gledala me je čudno, pretpostavljam zbog toga što sam u Aleksandrovim stvarima. Jebiga. Morala sam se presvući u nešto udobno.

Pomerila sam se i Elena je ušla. Na stolu je ostavila kesu sa stvarima i sela na ugaonu.

- ,,Sutra ćeš prvom prilikom otići u policiju." kaže zapovednim tonom. Ma kakva policija. Ivan radi u policiji. Kao da to nisam pokušala već. Svaki put bi bio suspendovan na nekoliko dana, ali sve bi se sredilo. Ipak svi muškarci u Ivanovoj porodici su bili policajci, neki su i dalje. Tako da generalno ta prijava u policiji neće ništa značiti, samo ću ja biti išamarana kao i uvek.

- ,,Ja sam jako umorna. Izvinjavam se." , rekavši ovo otišla sam u sobu i više se nisam ni vraćala.

Sledećeg jutra me je probudio Aleksandrov glas. Došao je. Povukla sam majicu na gore i pravila se da spavam. On je ušao i očigledno nije znao šta da radi, mislio je da spavam. Okrenuo se i krenuo ići, no ja sam otvorila oči i tobože sam se tek sad probudila.

- ,,Koliko ima sati?"

- ,,Zakasnila sam na posao znači."

- ,,Imaš slobodno danas." , kaže ozbiljno. Izbegava gledati u moje noge. Zanimljivo. Prođem pored njega i uđem u kupatilo. Dok sam se presvlačila, u ogledalu sam videla da je samo jednom pogledao u mom pravcu i odmah skrenuo pogled. Al je ovaj čovek fin. Nasmejem se sama sebi pri ovoj pomisli. Vratim se u sobu.

- ,,Zahvaljujem se za sve što ste učinili za mene prošlu noć."

- ,,Prijavićeš ga, zar ne?" , pita pun nade.

- ,,Mi smo svakako raskinuli i ne živimo zajedno. Sve će to biti okej."

- ,,A ono juče?"

- ,,Neće se ponoviti, znam." , popnem se na prste te ga zagrlim ,,Hvala za sve. Niko se nikada nije toliko brinuo za mene." , bila sam iskrena. Aleksandar ništa nije rekao, samo me je lažno zagrlio, jedva dodirujući moja leđa. Odmakla sam se od njega videvši Elenu.

- ,,Je l' prekidam nešto?" , gledala me pretećim pogledom.

- ,,Ništa. Zahvalila sam se gospodinu Aleksandru za sve što je učinio. Sada bih pošla.." , spremala sam se izaći no Elena je stala na sred vrata.

- ,,Morala si i da ga zagrliš?" , o moj Bože. Je l' ona neki njegov advokat? Je l' njen problem ako ga zagrlim? Svašta! Sva sreća pa nam neće biti u blizini često.

- ,,Mislim da si pogrešno shvatila.." , kažem glumeći sram.

- ,,Elena u redu je, zaista." , tada se Elena sklonila sa vrata i ja sam izašla. Bogu hvala! Kao da je Aleksandar njen muž. Svašta.

ALEKSANDAR

Irina je upravo izašla. Elena me gleda kao da sam prevario svoju ženu. Pa nisam ja kriv što me zagrlila. Uostalom, devojka je u teškoj situaciji. Rekla je da se niko nikada nije ovoliko brinuo za nju. To je tako tužno! Ko zna kakav je život imala i zašto neće da ga prijavi. Zato joj ni ne zameram ovaj zagrljaj, ništa loše nije mislila sigurno.

- ,,Elena, molim te ne gledaj me tako."

- ,,Ova mala je opasna! Pazi što ti ja kažem."

- ,,Preteruješ. Samo je u teškoj situaciji i nema na koga da računa."

- ,,Nemoj ti meni te priče. Ja vidim dobro, ovoj maloj na čelu piše Aleksandre, jebi me molim te." , zakolutam očima. Surova je.

- ,,Ta ista devojka trpi nasilje, Elena. Nisi fer. Baš je njoj do mene." , kažem ironično.

- ,,Aleksandre, pričaj šta hoćeš, ali ova mala nije samo obična devojka. Čudna je nekako. Ima nešto u njoj." , priđem Eleni i zagrlim je. Poput sestre mi je. Ovo mi liči na ljubomoru. Da se ne brine ona da ću je zameniti sada dok je na porodiljskom?

- ,,Ne brini ti ništa. Izgleda da hormoni kod tebe čine čuda." , zazvonio mi je telefon. Upravnik zatvora je. Odmakao sam se od Elene i javio se.

- ,,Da?"

- ,,Danil je noćas ubijen u zatvoru. Očigledno su saznali da ćeš doći da ga posetiš."