GOSPODIN SAVRŠENI *Završena*

19 deo

Nisam imao volje da se vratim na posao. Romanove reči su me ubile u pojam. Za mene je on odavno mrtav, ali bez obzira na sve, ne mogu ostati imun na sva nova dešavanja. Zašto me stalno prati Romanova senka? Razumem, sin sam mu, nažalost. Ali zašto svi problemi u mom životu dolaze od njega, iako on nije u mom životu? Kada ću napokon moći da živim normalno, bez novih Romanovih skandala.

Došao sam kući, deca nisu bila tu. Zavukao sam se u dnevnu sobu i ležao na kauču. Alini se nisam ni javio.

Dobrih pola sata sam odmorio, čak sam malo i odspavao. Ali, ubrzo me je Alina zatekla u dnevnoj sobi. Probudila me je buka, i tada je i ona videla da sam tu.

- ,,Aleksandre, ti nisi na poslu?"

- ,,Moramo da razgovaramo."

- ,,O čemu se radi?" , sela je pored mene.

- ,,O mom ocu."

- ,,Jao Aleksandre, ako ponovo počneš da pričaš o onoj mojoj grešci.." , odmah sam je prekinuo. Nemam ja živaca za ovo.

- ,,Znaš šta? Nemam ja živaca za ovo Alina. Nema veze." , ustao sam i otišao na sprat. Alina je odmah krenula za mnom.

- ,,Izvini, o čemu se radi?"

- ,,Stvarno se iznova i iznova čudim kada si se toliko promenila. Odmah počinješ da se raspravljaš, a nisi ni čula ono što imam da ti kažem." , rekao sam mirnim tonom.

- ,,Aleksandre, nisam ja jedina koja se promenila. Pogledaj se, ne pričaš više sa mnom kao pre. Samo se raspravljamo."

- ,,Pitam se zbog koga? Malo pre ti upravo pokušavam reći nešto važno, a ti me unapred napadaš." , otvorio sam sef i izvadio dečije pasoše ,,Idite kod tvoje tetke u Pariz na neko vreme."

- ,,Zašto Aleksandre? Ti znaš da deca sada idu u školu?"

- ,,Opravdaćemo časove. Ništa nije važnije od njihovih života."

- ,,Hoćeš reći da nisu bezbedni?"

- ,,Ništa ne mogu da govorim sa sigurnošću. Suđenje je za nekoliko dana, verujem da će Hasim uraditi sve da se ne pojavim. Ne želim da rizikujem. Najbolje bi bilo da ti i deca budite van zemlje neko vreme."

- ,,U redu. Decu ću poslati u Francusku, ali ja neću ići sa njima. Ostaću da budem pored tebe, tvoja podrška."

- ,,Alina, ti ako ostaneš ovde nećeš biti pored mene svakako. Ti već neko vreme nisi pored mene. Ako ostaneš ovde, bićeš mi samo pretnja. Zato bolje idi, budi pored dece. Kada sve ovo prođe, pokušaćemo da izađemo iz ove krize u koju smo upali. Ukoliko ne uspemo, nismo ni prvi ni poslednji koji će se razvesti. Deca su već velika, a i oni bi bili nesrećni ako smo mi nesrećni." , izvadio sam iz sefa i njen pasoš ,,Irina će vam uzeti karte za sutrašnji let."

Hvala vam što čitate i volite ovu priču 🤗❤️❤️❤️🥰